Prošle sezone, kreativni direktor Nicolas Ghesquière poveo nas je na putovanje kroz zamišljeni prirodni svet, spajajući inspiracije iz Nepala i Mongolije sa folklornim referencama, sve upleteno u njegov prepoznatljivi dizajnerski izraz. Ove sezone pažnju je usmerio na telo, tačnije, na njegov odnos prema pokretu. Zanimalo ga je telo u akciji i način na koji odeća može da prati njegov prirodni ritam.
Ghesquièreov rad u Louis Vuittonu obeležile su jedinstvene siluete, od neobičnih, geometrijski naglašenih ramena do pantalona koje podsećaju na origami. Upravo spoj genijalnosti i apsurda postao je deo njegovog prepoznatljivog rukopisa i ono zbog čega mu se njegovi verni obožavaoci stalno vraćaju.
Ove sezone, međutim, napravio je potpuni zaokret. Siluete je približio telu više nego ikada tokom svog mandata u Louis Vuittonu.
Kako stoji u pratećim beleškama kolekcije: „Ergonomska odeća ne određuje se prema spoljašnjoj silueti, već prema telu koje se nalazi unutar nje. Odeća se ne oblikuje oko tela – ona se oblikuje prema njemu. Ništa nije kruto, sve je fluidno, poput druge kože koja naglašava telo u pokretu.“
Ipak, ovo nisu komadi koje biste nosili u teretani.
Dupli i trodupli slojevi šifona pretvoreni su u lepršave haljine, dok su carré svila i šalovi od kašmira oblikovani u nabrane topove i pantalone koje se završavaju dugim, vijorećim šlepovima. Tradicionalno krojenje takođe je doživelo novu interpretaciju: dugi kaputi i klasični blejzeri postavljeni su „van ose“, kragne su pomerene, a kopčanja na sakoima postavljena dijagonalno duž revera.
Unutrašnji slojevi odeće uklonjeni su kroz proces redukcije i pojednostavljivanja, sve sa jednim ciljem: da odeća bude što lakša.
Možda je Ghesquière upravo na tragu nečega važnog.
U Louis Vuittonu, ali i širom Pariza, ove sezone viđali smo odeću koja je davala prednost slobodi pokreta u odnosu na konformizam i stege koje odeća danas često nameće.
Kolekcije su delovale kao da poručuju da žene, više nego ikada, treba da se oslobode ideje da odeća mora da bude neka vrsta oklopa.
Svet je težak i sve složeniji, ali možda je jedan od najjednostavnijih i najličnijih oblika brige o sebi upravo to da se oblačimo meko, slobodno i prvenstveno zbog sebe.
Foto: Profimedia
