Čini se da se stil 90-ih već pretvara iz trenda u neku vrstu konstante, koja je u modi prisutna u pozadini, bez obzira na sezonu i druge uslove.
U svakom slučaju, u poslednjih pet godina duh poslednje decenije 20. veka zasijao je kroz sve ključne kolekcije bilo koje sezone. Samim tim, ne treba otpisivati činjenicu da su danas i devedesete takođe povezane složenom socijalnom pozadinom i određenim osećajem turbulencije onoga što se dešava, pa je takav potez sasvim razumljiv.
Sportmax, takođe, nije mogao da odoli iskušenju da vrati sat unazad. Na samom početku revije bilo je generalno lako poverovati da je glavna referenca za tim „mlađe sestre“ Max Mare bila neogotika i nagli uspon „mračnih“ dizajnera 90-ih (ovo je bio vrhunac slave za Ricka Owens, Olivier Tiskensa i Annu Demelmeiste).
Reviju otvara prozirni pleteni kombinezon sa grubim čizmama i predimenzioniranom torbom. Nakon toga, slede još tri looka u crnoj i tamno sivoj boji – prilično tmurni i jasno u duhu dekonstruktivizma (još jedan važan pravac za 90-te). Međutim, odmah nakon toga pojavljuje se linija belih komada, a zatim se pojavljuju svetle, eksplozivne boje: narandžasta, kobalt plava, fuksija.
Jedinstven predmet cele kolekcije je drapirana midi haljina sa naglaskom na struk. Ovo je praktično suština 90-ih: midi dužina, dekonstrukcija i uklapanje u jedan komad. Takođe su predstavljene japanke (i sa potpeticama i ravne) i duboke grunge čizme – opet, najmoderniji modeli cipela 90-ih. S vremena na vreme tu je i tema donjeg veša, ne manje značajna za ovu deceniju (kombinacije, mikro-šorts i bodi) i muški krojevi u obliku glomaznih blejzera sa naglašenim ramenima.
Na kraju se ispostavilo da je revija bila mnogo veselija nego što se u početku moglo činiti. Pored toga, kao i uvek, glavna karakteristika odeće Sportmax je praktičnost. To su nosivi materijali za stvarne žene koje grade karijeru i postižu svoje ciljeve u životu.
I u tom smislu, ova kolekcija je mnogo feminističnija od bilo koje druge, iako nije bila popraćena glasnim sloganima.
