Ženstvenost i androginost, utilitarizam i fantazija…
“Učite, učite, učite. Gledajte filmove, čitajte literaturu, proučavajte umetnost. I zapamtite da odeća služi za poboljšanje života ljudi“ – tako je Miuccia Prada odgovorila na pitanje desetogodišnje devojčice o tome kako u budućnosti može postati dobar dizajner, u onlajn razgovoru sa Rafom Simonsom neposredno nakon predstavljanja njihove zajedničke kolekcije.
Sudeći po odeći koja je prikazana na reviji koja se završila nekoliko sekundi ranije, upravo su se tim principima vodili Simons i Prada u zajedničkom radu. Ali za razliku od većine svojih milanskih kolega, Prada je odlučila da se uzdrži od fizičke revije i tradicionalnog predstavljanja što se pokazalo strateški ispravnom odlukom – ne samo na osnovu epidemiološke situacije, već i iz čisto estetskih razloga.
U praznom prostoru Fondazione Prada, okruženom samo zavesama boje senfa, istom nijansom tepiha i plazma ekrana, prikazana kolekcija odjeknula je još svetlije i glasnije. Tišina i tupa praznina lokacije samo su isticali monumentalnost i bezuslovnu veličanstvenost ovih stvari.
U srcu Pradine estetike je beskrajno jedinstvo suprotnosti: nisko i visoko, muško i žensko, dekorativno i utilitarno, lepo i ružno, prošlost i budućnost. U tom smislu, Raf Simons je bio savršen kandidat za pridruživanje: njegov vlastiti pristup modnom dizajnu takođe je jedna velika dihotomija. Unapred je bilo jasno da imaju mnogo toga zajedničkog: ljubav prema savremenoj umetnosti, viziju lepote, ljubav prema uniformama, odnos prema odeći kao takvoj. A onda, kada se nađu dve takve veličine, rezultat je jednostavno osuđen da bude izuzetan. I tako se dogodilo.
Kolekcija je postala svojevrsni dijalog dva velika dizajnera našeg doba. A integralni elementi estetike oboje činili su jedinstvenu sliku, gde nema slučajnih ili nepotrebnih detalja. Simonsova ruka je jasno vidljiva u ikonskim navlakama koje drže modeli jednom rukom (setite se Rafove oproštajne kolekcije za Jil Sander jesen/zima 2012), koje dopunjuju tradicionalni cvetni printevi Prade. Klasična Prada klasika – retro setovi u stilu 50-ih i drapirane suknje u duhu Diorovog New Look-a, propušteni kroz filter za dekonstrukciju (na trikotaži su vidljive slučajne rupe). Prevelike kapuljače (vrlo logična referenca na streetwear modele za Simonsa) sadrži kultni otisak inspirisan 70-im koji se prvobitno pojavio u Pradinoj kolekciji proleće/leto 1996.
Cipele i dodaci, ponovo nisu zakazali. Raznobojne cipele na kitten peti verovatno su već velikim slovima upisane u spiskove želja svih modernih žena. Bilo je mesta i za konvencionalnije predmete – u kolekciji je bilo obilje rančeva, pa čak i torbica. Generalno, Miuccia Prada je još jednom potvrdila svoj status vizionara i genija mode – bio je to smeo eksperiment (za 27 godina ovo je prva takva saradnja sa drugim dizajnerom), ali rezultat se isplatio.
Radujemo se nastavku ove priče!
