Svi putevi vode u... Tbilisi?

"Nije mi jasno, nije mi jasno, nije mi jasno," ponavljala je kao mantru Ana Murphy, vodeća modna komentatorka londonskog Times-a dok je oveća grupa uticajnih internacionalnih  gostiju strpljivo čekala da bude prebačena sa glavnog aerodroma do centralnog Tbilisija u ranim jutarnjim satima početkom maja. Murphy je jedna od onih novinarki koja obično krasi prve redove svih značajnih modnih revija širom planete ali i ona  koja ne piše samo o odeći. Ono što njoj, pa ni meni, sličnoj  po stažu obilaska i izveštavanja sa novih i neobičnih kreativnih  destinacija, nije bilo jasno je, kako je moguće da je bivša Sovjetska republika, poput Gruzije, postala jedan od centralnih igrača globalne modne scene.

Prosto objašnjenje bila bi pojava i postojanje ponosnog mladog Gruzijca, Demne Gvasalije koji je obrnuo svet svojim kreacijama ne samo kao glavna makaza Vetements-a ( SS 19 kolekcija se zove Gruzija ie Georgia) već i kao kreativni direktor Balenciage. Ali, cool Demna je pokupio svoje veštine u Belgiji, tačnije Antwerpu ako ćemo već o modnom obrazovanju, koje kao takvo, uopšte ne postoji u Tbilisiju. Drugi slavan Gruzijac, David Koma ( bivši kreativni direktor Thierry Mugler-a) je pak školu naučio na Central St Martins-u, a prve revije pokazao na London Fashion Week-u poput sestara, Tata Naka, koje još od početka ovoga veka krase londonsku modnu scenu unikatnom gruzijskom estetikom.

Ipak, ono što Mercedes Benz Tbilisi Fashion Week izdvaja od mora sličnih i mnogo puta besmislenih modnih okupljanja širom sveta je činjenica da njihovi lokalni brendovi trenutno diktiraju estetiku i trendove, i to gotovo ekspresno. Samo nedelju dana po završetku ove modne nedelje brendovi poput Mach & Mach, Materiel, George Keburia, Aleksandre Akhalkatsis su već bili dostupni internacionalnim kupcima putem Mode Operandi i njihovih slavnih trunkshow-ova. Gruzijski brend Sartorialist se već nekoliko sezona prodaje na Net-a-Porter-u kao i u legendarnom londonskom Browns-u, jednom od pionira konceptualinh butika koji je mnoge internacionalne dizajnere stavio na 'modni radar'.

Pozvati slavne kupce ( ali i zaista elitne novinare i fotografe)  ne bi bilo dovoljno da organizacija, a pod njom isključivo mislim na kreativnu direktorku ovoga događaja Sofiju Tchkoniju, nije uključila sve resurse  u realizaciji ove spektakularne modne nedelje. I pokazala, tj. prikazala svoje dizajnere na autentičnim i više nego fotogeničnim lokacijama ( od aerodroma i nacionalnih spomenika do brutalističkih garaža i tradicionalnih gruzijskih kuća iz 30-ih godina prošloga veka). Poruka ovakvih revija je bila i više nego očigledna i mogla bi se staviti u slogan 'ovo smo mi, ovo je Gruzija.' Ako je ikada u istoriji mode demokratizacija iste uspela na svakom nivou, to je svakako Tbilisi, a u to ubrajam njihovu uličnu modu, način života, boje, pohabanost, nesavršenstvo i neku starovremensku učtivost ali i grubost, najviše u estetici koju su i najveći modni centri ( London, Pariz, Milano, Tokio) prihvatili, bez pogovora, još odavno.

Tekst: Svetlana Knežević

Pročitaj još iz kategorije Revije