Modna istorija dvadesetog veka pamti snažne autorske ličnosti, ali malo koji kreativni sukob bio je tako jasan, gotovo ideološki, kao onaj između Coco Chanel i Else Schiaparelli. Njihovo rivalstvo nije bilo tek pitanje sujete ili tržišnog nadmetanja; ono je predstavljalo sudar dve nepomirljive vizije ženstvenosti, luksuza i same suštine mode. U Parizu između dva rata, gde su ateljei bili poprište kulturnih revolucija, njih dve postale su simboli suprotstavljenih estetskih sistema.
Chanel je, nakon otvaranja svog prvog butika 1909. godine, u modu unela radikalnu racionalnost. Oslobodila je telo stega korseta, uvela žersej – dotad rezervisan za muški veš – i konstruisala garderobu koja je pratila ritam modernog života. Njena „mala crna haljina“, tvid odela i kardigani nisu bili samo komadi odeće, već manifest funkcionalne elegancije. U njenom univerzumu luksuz nije bio u ornamentu, već u liniji, proporciji i materijalu. Chanel je ženama ponudila novu vrstu autoriteta – tiho samopouzdanje, bez teatralnosti.
Nasuprot toj svedenosti, Schiaparelli je u Pariz stigla iz Rima dvadesetih godina sa senzibilitetom koji je dugovao mnogo umetničkim avangardama. Bliska krugovima oko nadrealista, sarađivala je sa umetnicima poput Salvador Dalí i Jean Cocteau, brišući granice između mode i umetnosti. Njena čuvena „lobster dress“, nastala u saradnji sa Dalíjem, postala je simbol te hibridne poetike: haljina kao platno, telo kao scena. Šeširi u obliku cipele, rukavice sa apliciranim noktima, motivi fioka i kostiju – Schiaparelli je modu pretvorila u intelektualnu igru, u vizuelni komentar epohe.
Sukob između njih dve bio je, stoga, i klasni i kulturni. Chanel, samouka kreatorka iz skromnog porekla, gradila je mit o sebi kao o ženi koja je sama oblikovala sudbinu. Schiaparelli je poticala iz obrazovane, aristokratske italijanske porodice i u modu je ušla kroz umetničke salone i intelektualne krugove. Coco Chanel je prezirala ono što je smatrala „kostimografijom“, tvrdeći da Schiaparelli „pravi haljine za umetničke performanse, a ne za život“. Schiaparelli je, s druge strane, Chanel videla kao predstavnicu konvencije, nekoga ko pod plaštom jednostavnosti zapravo neguje strogu disciplinu buržoaskog ukusa.
Njihovo rivalstvo imalo je i tržišnu dimenziju. Tridesetih godina prošlog veka Schiaparelli je bila komercijalno izuzetno uspešna, često u centru pažnje američke štampe i holivudskih zvezda. Njen atelje na Place Vendôme bio je sinonim za smelu inovaciju, dok je Chanel, već etablirana, branila teritoriju klasične elegancije. U tom napetom odnosu nastala je i epizoda koja je vremenom prerasla u jednu od najpoznatijih legendi modne istorije.
Priča o maskenbalu, na kojem se Schiaparellina haljina navodno zapalila u blizini sveća, decenijama se prepričava kao vrhunac njihovog sukoba. U biografskoj literaturi ovu epizodu pominje i Meryle Secrest u knjizi Elsa Schiaparelli: A Biography, gde se navodi da je kostim Else Schiaparelli planuo pored plamena. Međutim, ni u toj studiji, kao ni u drugim sekundarnim izvorima, ne postoji čvrsta arhivska potvrda da je incident bio nameran ili da se odigrao upravo onako kako ga legenda opisuje.
Upravo ta neizvesnost daje priči posebnu težinu. Možda je reč o nespretnom trenutku u sali osvetljenoj svećama; možda o simboličnom preuveličavanju rivalske netrpeljivosti. Ali činjenica da je epizoda ušla u ozbiljnu biografsku literaturu govori o intenzitetu odnosa između dve dizajnerke. Plamen – stvaran ili metaforičan – postao je savršena slika njihove konkurencije: Chanelina kontrolisana elegancija naspram Schiaparelline zapaljive imaginacije.
Drugi svetski rat presekao je ovu dinamiku. Chanel je zatvorila svoju modnu kuću 1939. godine i vratila se tek 1954, ponovo uspostavivši estetiku stroge, ali nosive elegancije. Schiaparelli, čija je poetika bila duboko vezana za duh međuratne avangarde, nije uspela da pronađe isti odjek u posleratnom, racionalnijem svetu; njena kuća zatvorena je iste godine. Ipak, njeno nasleđe nastavilo je da živi kao referentna tačka za dizajnere sklone eksperimentu, dok je Chanel postala paradigma modnog kanona.
Danas, sa istorijske distance, jasno je da njihovo rivalstvo nije proizvelo pobednicu, već dijalog koji je definisao granice mode kao discipline. Chanel je modu učinila funkcionalnom i trajnom, Schiaparelli ju je uzdigla do nivoa konceptualne umetnosti. Jedna je ponudila uniformu moderne žene, druga joj je dala kostim za snove. U napetosti između te dve krajnosti nastao je prostor u kojem moda i danas pronalazi svoju snagu.
Foto: Profimedia
Tekst: Natalija Kunić
