Otkako je 1994. godine u Njujorku pokazao svoju prvu kolekciju obuće sa draguljima, Giuseppe Zanotti ne prestaje da očarava svet mode svojim genijalnim, raznolikim, i inovativnim dizajnom. Tradicija proizvodnje cipela u rodnoj Italiji mu je bila početna inspiracija, ali ga je najviše motivisala ljubav prema ženskoj lepoti koju je želeo da istakne.
Kako se rodila priča o Giuseppe Zanotti brendu? Koja je bila inspiracija?
Mislim da je to bila kombinacija više faktora. Rođen sam u San Mauro Paskoliju, malom mestu na Jadranskoj obali, gde je glavni fokus privrede proizvodnja cipela. Tamo je miris kože nešto što možete da udahnete u vazduhu. Sa druge strane, poznato je da je za nas Italijane važna tradicija. Ali dizajn cipela je za mene uvek bio mnogo više od tradicije. Oduvek sam bio kreativan momak i voleo sam da posmatram svet oko sebe od kad sam bio dete. Posmatrajući prelepe žene oko sebe mi je ubrzo pomoglo da shvatim da cipele koje su nosile nisu uspele dovoljno da istaknu njihovu lepotu niti su bile prikladne za moderna vremena u kom smo živeli. Počeo sam da razmišljam da bih mogao nešto da uradim povodom toga. Ali još uvek sam imao svega 18 godina, premlad momak da bih imao sve neophodne veštine. Tako sam počeo da radim u fabrici obuće da bih naučio osnove proizvodnje cipela. Ubrzo nakon toga sam postao konsultant velikih internacionalnih modnih kuća. I to je bio početak moje priče.
Koliko vam vremenski treba da od početne ideje stignete do finalne cipele koja ispunjava sve uslove koje ste zamislili?
Za mene sve počinje od skice; skica je ideja, san. Nakon toga, specijalisti i zanatlije naporno rade da tu skicu pretvore u stvarnost. Taj proces zahteva mnogo pokušaja i prilagođavanja da bi se stvorio krajnji savršen oblik. Svaki taj proces za mene je nešto između ljubavi i mržnje, što bi se na italijanskom reklo Croce e delizia. Ali sa druge strane, taj proces stvaranja kolekcije je u isto vreme ono što me održava, motiviše, i komplikuje moj čitav moj život. Kada ste dizajner i kada konačno imate svoju najnoviju kreaciju u vašim rukama, baš onakvu kakvu ste želeli, onda odmah osetite radost i samopouzdanje. Ali sa druge strane, ako ta kreacija još uvek nije takva kakvu ste zamislili, morate da nastavite da tražite. I tada sve počinje iznova. To je proces koji me u isto vreme i motiviše i obeshrabruje.
Šta mislite koji je vaš najveći uspeh u karijeri?
Ima više stvari koje za mene predstavljaju neopisiv uspeh. Jedna od prvih je definitivno moja prva improvizovana prezentacija prve kolekcije u apartmanu hotela Plaza u Njujorku davne 1994. godine koja mi je donela mnogo uspomena. Takođe, saradnje sa najvećim modni dizajnerima kao što su Gianfranco Ferre, Valentino, Dior, Balmain, Mugler i drugih, su za mene jako bitne. Tu je i otvaranje prodavnica u najvažnijim modnim prestonicama sveta. Imao sam i čast da budem proglašen dizajnerom godine u više navrata. Isto bih spomenuo saradnje sa najvećim slavnim ličnostima kao što su Jennifer Lopez, Rihanna, Kanye West, i mnogi drugi. Ali ne bih da zvučim previše nostalgično – moj posao je da gledam u budućnost i spreman sam za nove izazove.
Kakve je žena koja nosi Giuseppe Zanotti cipele?
Ona je žena koja želi da se izrazi kroz moje kreacije. Veoma je jaka, samouverena, i svestrana. Ona gradi svoj stil u skladu sa svojom ličnošću i stavom. Može da nosi bajkerke u kombinaciji sa farmerkama i majicom tokom dana, a onda uveče da vas iznenadi seksi sandalom i blejzerom.
Šta za vas mora da ima dobra cipela – kvalitet, udobnost, krajnji dizajn, ili kombinacija svega navedenog?
Kombinacija svega navedenog. Moja estetika je kombinacija kreativnosti, proporcija i kvaliteta. Ako želite da kreirate jedinstven dizajn, morate ostati verni sopstvenoj estetici. Ako pratite trendove, nećete uspeti. Sve moje kreacije su rezultati dugog procesa sa stalnim izazovima na putu. Ja sam perfekcionista i za mene je bitan svaki detalj. Takođe je važno da napomenem da se moja formula sastoji u tome da uvek obraćam pažnju na ravnotežu elemenata koji formiraju cipelu. U stvari, čak i ako imaju veoma specifične detalje, moje cipele uvek imaju prepoznatljiv znak: uvek su lagane. I ovo je za mene ključ!
Čizme, sandale, ili visoke potpetice – koji bi bio vaš prvi izbor?
Rekao bih sandale sa visokim potpeticama sigurno. Visoke potpetice su tu da potpomognu lepoti da se iskaže. Možete se osećati lepo u ravnoj cipeli, ali visoka potpetica menja raspoloženje kako se krećete. I bez obzira na godišnje doba, sandale sa potpeticom su uvek najbolji izbor. Ženska stopala su tako lepa da ih treba okititi draguljima, a ne prekrivati.
Šta se, po vašem mišljenju, promenilo u poslednjih 20 godina u modnoj industriji?
Što se tiče dizajna, rekao bih da je ulična moda donela revoliciju i u industriji obuće. Patike viđamo sve češće i one igraju veliku ulogu u našem brendu. To bi po meni bila najveća promena u poslednjih 10 godina. Što se tiče komunikacije, najveću promenu su donele društvene mreže. One sada imaju vodeću ulogu u strategiji brendova i totalno su promenile pravila igre. Pre Instagrama, Fejsbuka ili TikToka, imali ste televiziju, modne časopise, koji su imali najveći uticaj na mišljenje publike. Ali to su bila zatvoreni krugovi kojima su imali pristup samo mali broj ljudi. A ako pogledate sada, društvene mreže su to potpuno promenile. Ljudi mogu lako doći do nas kao što mi možemo do njih, pa samim tim lakše učimo šta oni vole i šta žele. Mogućnost direktnog odnosa sa publikom ima ogromnu vrednost, i moramo na tome da budemo zahvalni.
Sa kojim izazovima se suočava brend cipela da bi ostao na tržištu i bio na vrhu?
Moda je industrija koja se brzo menja, i zajedno sa tim uvek nosi nove izazove. To je nešto sa čime se srećemo svakodnevno, ali mislim da moja radoznalost pomaže da se to prevaziđe. Radoznalost je neophodna u ovom poslu, kao i u životu. Ona mi omogućava da probam nešto novo, da slušam tuđe mišljenje, posebno od novih generacija. To je ono što me drži svežim i otvorenim za nove ideje i nova rešenja. Mislim da je tačno ono što kažu da kao dizajner treba da imate poseban osećaj za potrebe drugih i da primetite ono što drugi ne vide.
Ako postoji neki savet koji biste dali našim čitaocima, koji bi to bio?
Ne trebaju vam cipele, trebaju vam emocije. A ako vam cipele ne pružaju dovoljno emocija, onda su pogrešne.
*Ceo intervju i više fotografija pronađite u martovskom izdanju magazina Harper’s BAZAAR
Razgovarala: Nataša Vukobratović
Fotografije: Mattia Zoppellaro (portreti), Giuseppe Zanotti (ostalo)