Harper’s BAZAAR Playlista: Top 10 love pesama Dijane Knežević

Jedna od začetnica generacije mlađeg talasa elektronske muzike više od decenije stvara elektro zvuk prepoznatljivog stvaralačkog karaktera i podiže atmosferu gde god da nastupa.

playlist playlist

Iako je afinitete ka muzici pokazivala od malih nogu, elektronsku muziku upoznala je nešto kasnije, u beogradskim klubovima kao deo te kulture. Otkrivala je izvođače, istraživala njihov rad i muziku kao takvu. Ubrzo je postala etablirana didžejka prepoznatljivog stvaralačkog talenta. Nedavno je izdala svoju prvu ploču pod nazivom Changes koja simbolično predstavlja odu njene pobede nad tamnom stranom života. Kroz ovo izdanje pronašla je dublji smisao svojih osećaja i to otkriće donelo joj je i muzičko i životno olakšanje. Trenutno radi na miksevima za afirmisane podcaste, koji će biti drugačijeg stila od očekivanog, a pored muzike aktivno radi i na novoj kolekciji mirišljavih sveća u okviru svoje manufakture Midnight candle.

S obzirom na to da ste jedna od začetnica mlađeg talasa, šta vas je navelo da sledite takvu karijeru? 

Na sceni sam nešto više od decenije i pripadam generaciji mlađeg talasa, koja se nadovezala na nekoliko iskusnijih koleginica koje su se pojavile pre nas. Kao devojčica sam bila opsednuta radio kasetofonom i kasetama i spektakulrano oktriće mi je bilo kada sam naučila da snimim traku sa radija na kasetu. Onda su mi pred kraj osnovne škole u ruke dospeli kompakt diskovi Kosheen i Guano Apes, što je i danas žanr koji volim. Bavila sam se plesom dugo, a potom je i celo moje društvo, u adolescentskom periodu, imalo neposredan kontakt s elektronskom muzikom na partijima. Sve su to činioci zbog kojih sam danas u muzici i mislim da se čovek rađa s ljubavlju prema njoj i onda je tokom života održava, kao cveće u bašti. Rekla bih da je moj muzički put umerenog intenziteta, ni u čemu ne preterujem, radim ono što mi se radi, ne jurim za svetskom slavom i ima još kreatvanih polja koja otvaram i želim da otvorim. Muzika je čista ljubav i strast.

U čemu najviše uživate baveći se didžejingom? Šta vam predstavlja najveći izazov? 

Muzika mi je dala sve što sam želela, način da se kreativno izrazim, da putujem i upoznajem druge kulture, steknem nova poznanstva i prijateljstva sa kvalitetnim ljudima. S druge strane, bilo je trenutaka kada nisam uživala, kada sam imala i po dva nastupa za veče, kada su me nespavanje, preskakanje obroka, manjak zdrave fizičke aktivnosti i vremena za bliske ljude, doveli do toga da pregorim. Tada sam naučila da prepoznam trenutak u kom treba da se zaustavim i odmorim. Kada je reč o izazovima, svaki nastup je izazov, jer nikad ne znaš kakvu ćeš konekciju i razmenu energije imati sa publikom. Dosta sam naučila iz situacija kada žurka nije prošla u skladu sa očekivanjima publike. Tako se raste i napreduje, dok tapšanje po ramenu samo gura u zonu komfora. Prirodno je da se desi i “fejl”. I mi koji smo tu da vam ulepšamo izdvojeno vreme smo ipak ljudi.

Izdali ste nedavno prvu ploču pod nazivom Changes, recite nam nešto više o tome?

Changes – moje prvo izdanje koje sam izdala za Headroom.rec, novi beogradski label, ujedno je i najbolja stvar koja mi se dogodila u 2022. Počela sam da ga stvaram odmah nakon rehabilitacije od depresije, kada sam uspela da usmerim pažnju sa pukog osećaja na unutrašnje značenje mog tadašnjeg raspoloženja. Svaka traka nosi određenu emociju. Nije mi bilo važno da li će se nekome dopasti ili ne, jer sam konačno počela da radim na albumu koji je odavno bio moja velika želja i da kreiram nešto novo. Učim produkciju, tek sam na početku i idem korak po korak. Kroz ovo izdanje sam pronašla dublji smisao svojih osećaja i to otkriće mi je donelo i muzičko i životno olakšanje.

Govorili ste i na društvenim mrežama o svojoj borbi sa depresijom i anksioznošću, šta vam je pomoglo da ih pobedite? 

Depresiju sam pobedila, ali anksioznost nisam. Svaki ljudski život se sastoji od svetla i tame, sreće i tuge, vitalnosti i umrtvljenosti. Reč “depresija” je sama po sebi klinički sterlina, pa bih stanje kroz koje sam prošla nazvala “tamna noć duše”. Pre nešto više od četiri godine dijagnostikovana mi je potisnuta depresija. Bila sam hospitalizovana u bolnici za duševne i mentalne bolesti na 24 dana. Najbolje i najgore životno iskustvo. Kako bi moj dragi kolega rekao, to je bio – virus koji treba da se izleči, a ja bih dodala – virus duše. To iskustvo me je zbližilo sa samom sobom, da se sebi približim kakva zaista jesam – hipersensitivna, ranjiva i empatična. Duboke transformacije nisu nimalo lake, oljušte nas do kraja, do srži, i omoguće da pronađemo novi pravac. To mi je dalo priliku da sednem i razmotrim kom plemenu pripadam, i u kom delu sebe želim da postanem poglavica, koje je to mesto. O vlastitoj dubini duše saznala sam više kroz to razdoblje boli i neobjašnjive zbunjenosti nego tokom lagodnog života. Dugo sam nakon završetka bolničke terapije tražila još terapija, jer sam iz stomaka osećala da ima još mnogo stvari na kojima moram da radim. Sada, nakon četiri godine, konačno sam pronašla odgovarajuće alate, ovoga puta sam se odlučila za alternativnu medicinu, i samo da napomenem ovo meni osobno odgovara i nemam ništa protiv farmakoterapije, ona mi je veoma pomogla u procesu hemijskog vraćanja kada je to bilo neophodno. Mentalna higijena je jako važna tema, samo deljenjem ovakvih stvari možemo jedni drugima da pomognemo ili makar podstaknemo na ispravno razmišljanje – da postoji rešenje i da sve može biti u redu. Kada je reč o anksioznosti, još uvek nisam rešila tu iracionalnu stvar, ali sam na dobrom putu. Iskreno govoreći, ne žurim nigde, ako je i dalje prisutna – onda ima još da se radi, ali sam osvestila da je sam proces važniji od rezultata. Izuzetno je teško, ali znam da će biti sve dobro. I za kraj ove teme: TERAPIJA, TERAPIJA, TERAPIJA.

Često putujete radi nastupa, koja je destinacija ostavila najveći pečat na vas? 

Putovanja su stvar kulture i širenja svesti. Duži boravak imala sam u Amsterdamu, dok sam u Africi provela ceo mesec i taj kontinent mi je ostavio najjači utisak. Promenila me je na dubljem nivou, probudila veću empatiju koju sam do tada imala. Sirova je, lepo miriše, s druge strane mirna, a i njihova kultura je temelj svega, najviše muzike i plesa.

Nastupate dosta i u Beogradu, koja mesta biste nam preporučili za najbolji provod? 

Beograd je u fazi kada pomalo tapka u mestu kada je reč o noćnom životu. Lično, ne izlazim, retko, osim kada želim nešto da slušam – onda odem. Uglavnom radim ili sam kod kuće. Imamo dosta manjih mesta za izlazak, poput barova, ali pravih klubova svega nekoliko, što za veliki grad baš i nije okej. Gde god se okrenem, svuda je isto, ista muzika, nemamo raznovrsnost u žanrovima, jer svi igraju na sigurno i tu je problem. Nedavno smo dobili novi klub Kult, koji ima potencijal i deluje da može da nas trgne. Pozivam vas da ga posetite ako volite elektonsku muziku.

Imali ste napornu godinu, gde nalazite energiju za rad? 

Ne bih rekla naporna, više fragilna. Celo leto sam provela na moru, na Hvaru, gde sam rezident u jednom klubu. Nije moglo bolje da se namesti, četiri meseca radim ono što volim i to na moru. Bingo. Za energiju ne znam ni sama, samo sam promenila način života, počevši od mentalne higijene, ishrane, odlazak na sunce, fizička aktivnost, i najbitnije – redovan san kada ne puštam muziku u klubu. San je najbitnija stvar, ranije sam spavala po četiri sata, sada šest do sedam, jer mi sam organizam to traži i moram ga ispoštovati ako želim da dobro funkcionišem.

Imate odličan stil oblačenja. Da li pratite modne trendove? Gde nalazite inspiraciju za autfite? 

Hvala vam i vi isto. Pratim, ali isključivo kreativnost umetnika. Zanima me sve novo što izađe na Nedeljama mode, jer to gledam s artističke strane, a najviše pratim muziku koju je neko komponovao. Interesuje me kako je sam kreativac izrazio sebe sa svojim timom. Jedan od najboljih saradnji desila se pre tri godine kada je Richie Hawtin, poznati dj, radio muziku za Prada kolekciju. Selektivan sam kupac garderobe, i mislim da su neke stvari precenjene, ali zato svako za sebe moze naći ono što mu godi. Nije bitan brend, bitan je stil. On je ta jedinstvena stvar. Većinu svojih jakni, sakoa, trench mantila, kupila sam u second handu, iz razloga što su to specijalni komadi, jedinstveni krojevi, i kvalitetni materijali. Ima već desetak godina kako obilazim razne second hendove, kod nas i u inostranstvu.  Kada je reč o inspiraciji, ne ugledam se ni na koga, sve kreće od toga kako se osćeam. Ali pomenuću dizajnera, čije kreacije na pravi način karakterišu kult žene, a to je Antony Vaccarello, kreativni direktor Saint Laurent. On me ostavi bez daha, ako pričamo o večernjim toaletama. Uz rame mu je i Magda Butrym, kao i talentovana Nensi Dojaka.

Kakvi su vaši planovi za naredni period?

Svašta novo je u planu. Trenutno spremam nekoliko mikseva za afirmisane podcaste koji će biti malo drugačijeg stila od očekivanog. Pored muzike bavim se izradom mirišljavih sveća u okviru svog brenda Midnight candle. Proteklih dana sam često u radionici jer pripremam novu kolekciju inspirisanu Arabijom, njihovim mirisima, od ouda do muska, koji su me inspirisali da napravim woody, spicy i animal kolekciju. Muzika je uvek tu, sada malo manje jer sam odlučila da se odmorim, ipak, me čeka ponovo pet meseci boravka na moru i moja rezidentura. Pa ako ste u prolazu – navratite.

Fotografija: Dejan Stojanović

Razgovarala: Adriana Papić

 

 

Pročitajte još

Pročitaj još