Postoji 5 vrsta iscrpljenosti - otkrijte šta vam one poručuju

Razumevanje razloga zbog kojih ste umorni može vam pomoći da se najzad osećate bolje i odmornije.

U poslednje vreme sam toliko puta čula od osoba u svom okruženuju da su umorne da ne mogu da zaključim ništa drugo do - kolektivno bolujemo od hroničnog umora! Ipak, savremeno doba donosi malo preciznije objašnjenje toga šta se sa nama zaista dešava, a to je - burnout ("osećaj energetske iscrpljenosti" ili "smanjene profesionalne efikasnosti") koji je proglašen najvećim fenomenom 2019. godine. No, jasno nam je da je ovo stanje postalo još alarmantnije tokom 2020. godine kada smo prvi put bili u obavezi da radimo od kuće.

Iako uvek izgovaramo samo "da smo umorni", bez preteranog udubljivanja u to šta nam tačno nedostaje, važno je znati da postoji čak pet vrsta iscrpljenosti, a njihovo razumevanje nam može pomoći da se zapravo osećamo bolje i da najzad budemo odmorniji i energičniji.

Fizička iscrpljenost - najlakše ju je identifikovati, a manifestuje se kroz tromost i nedostatak snage koji nastaju usled lošeg spavanja ili prevelikog naprezanja.

Psihička iscrpljenost - prepoznaćete je po želji da se isključite ili nemogućnosti da se fokusirate.

Emotivna iscrpljenost - manifestuje se kroz razdražljivost, depresivne epizode ili pak stanje u kom ste konstantno na ivici suza; nastaje mahom zbog problema u vezi ili kod kuće.

Iscrpljenost usled "pogrešnih" vrednosti - "tihi ubica" odnosno vid burnout-a koji čini da se osećate neadekvatno i kao da se nalazite na pogrešnom mestu koje nije u skladu sa onim u šta verujete; osećate se ravnodušno ili kao da morate da potiskujete ono što zaista jeste da biste uradili ono što se od vas očekuje.

Iscrpljenost usled nepostojanja smisla - slična je prethodno navedenom, ali se manifestuje kroz opšte nezadovoljstvo zbog toga što vam, uprkos svemu, nešto i dalje nedostaje.

No, da li je ovakvo objašnjenje umora i iscrpljenosti relevantno? Može biti, jer je izuzetno važno da prepoznamo tačan uzrok zbog kog nam se dešavaju određena stanja. Prosto, kada znamo protiv čega se "borimo", znaćemo i kako da se "borimo", odnosno, šta je to što treba promeniti u svojoj rutini, pa i u svom životu. Jer, sve čime ste nezadovoljni treba da postane vaš cilj kom ćete težiti. 

Svakako, jedno možemo sa sigurnošću da kažemo - iscrpljenost i umor se javljaju kada pređemo granicu, svoje snage, svojih sposobnosti, svojih osećanja. Takođe, pokazalo se da mentalna iscrpljenost utiče samo na kognitivne sposobnosti, ne i na fizičke, kako se ranije verovalo. 

Neki psiholozi pak govore da nije toliko važno koje vrste iscrpljenosti postoje, koliko je važno koji su njihovi uzroci i okidači. Ono što je sigurno jeste da umor utiče na naš mozak, na nervni sistem, na sposobnost rasuđivanja i reagovanja, što sve zajedno doprinosi našoj iskrivljenoj slici o svetu, dešavanjima i nama samima, što pojačava osećaj umora. Dakle, u pitanju je kružni proces koji je potrebno preseći. 

Na kraju, ukoliko vam podela na pet vrsta iscrpljenosti i dalje ne pomaže da identifikujete zašto se osećate tako kako se osećate, pokušajte sa zabavnim psihološkim pitanjima koja vam zapravo mogu pomoći:

  • Kada biste imali čarobni štapić i mogli da promenite bilo šta u svom životu - šta bi to bilo? Razmislite o tome zašto ste odabrali baš ovu oblast života.
  • Zamislite svoju budućnost u kojoj živite svoj savršeni život - kako bi to izgledalo?

Kada problemu pristupite na ovaj način, uzrok vaše iscrpljenosti može postati mnogo jasniji, što znači da ćete lakše moći da pomognete sebi i zadovoljite sve svoje stvarne potrebe.

Foto: Unsplash

Priredila: Ivana Tomić

Pročitajte još

Pročitaj još