Glamurozni svet mode je oduvek privlačio pažnju javnosti. Bez obzira da li su u fokusu bili inovativni modni komadi, novoustanovljeni trendovi ili manekenke koje su zavodljivo šetale pistom, moda je bila i ostala sastavni deo života. Ipak, nikada u istoriji, njena važnost i uticaj nisu otišli toliko daleko, kao ’90-ih godina prošlog veka. Gotovo preko noći, moda je postala globalni fenomen, predmet želja, ali i javnih rasprava. Ključnu ulogu u tome, imali su novootkriveni “supermodeli”, devojke koje su svojim izgledom, ali i stavom, uzdrmale svet i promenile dotadašnje lice mode.

Popularna kultura je često bila u sprezi sa modom. Moda je bila njeno sredstvo, a nekada i cilj. To je naročito postalo dominantno devedesetih godina prošlog veka, kada je moda ušla na velika vrata u mainstream. Tada novi, inovativni, trendi fotografi, poput Stevena Meisela i Herba Rittsa, doneli su sasvim novu estetiku i implementirali modni izraz u pop kulturu. Fotografije i video spotovi Madonne, Chrisa Isaaka, Janet Jackson i drugih, tada aktuelnih muzičkih zvezda, bili su poput raskošnih modnih kataloga. Ipak, “trenutak” koji je sve promenio, bio je legendarni muzički spot za pesmu “Freedom”, Georgea Michaela. Slavni pevač je tragao za sasvim inovativnim pristupom i nije želeo da se pojavi ni u jednom kadru svog novog spota. Na njegovu inicijativu, reditelj David Fincher, okupio je pet manekenki, koje su pre toga izazvale veliku pažnju svojom prvom zajedničkom naslovnom stranom za magazin “Vogue”. Bile su to Linda Evangelista, Naomi Campbell, Tatjana Patitz, Christy Turlington i Cindy Crawford. Sa njima u glavnim ulogama, snimljen je spot, romantičarske “neo – noir” atmosphere, koji je izazvao (ne)očekivanu audio-vizuelnu, ali i medijsku buru. Kadrovi u kojima se smenjuju raskošne lepotice, bio je pravo malo umetničko delo, satkano od senzualnosti, dramatike, odlične muzike i urbanog glam šika. Pesma “Freedom” je, izvesno, ponela status mega hita, ali je i pomenuti spot od, do tada “samo” poznatih i perspektivnih manekenki, napravio planetarno slavne supermodele.

Nasuprot većini dotadašnjih manekenki, koje su često pežorativno nazivane “pokretnim vešalicama”, Linda, Naomi, Cindy, Christy i Tatjana, postale su prvi modeli sa “imenom i prezimenom”. Autentične, harizmatične i prepoznatljive, izdvajale su se svojom lepotom, ali i prezentnošću. Sa njima je ušao u modu i izraz “personaliy”, jer je upravo njihova ličnost, bila njihova prednost. Savršenih proporcija 90-60-90, sa stavom, ali i šarmom koji osvaja, dominirale su svetskim modnim pistama i često bile popularnije, čak i od brendova koje su prezentovale. Nijedna važnija revija ili reklamna kampanja nije mogla ni da se zamisli bez njihovog učešća. Čuvena izjava Linde Evangeliste – “Ne ustajem iz kreveta bez 10.000 dolara”, najbolje svedoči o njihovoj tadašnjoj popularnosti i uticaju. Bile su zvezde i trendsetterke, koje su sa pijedestala skinule do tada neprikosnovene glumice i pop zvezde. San većine muškaraca, ali i devojčica koje su maštale da jednog dana postanu supermodeli.

Čuvena modna petorka je, zapravo, bila predvodnik čitave jedne plejade supermodela, koji su se ubrzo pojavili na sceni i obeližili ’90-te godine prošlog veka. Pre svih, Claudia Schiffer, visoka i vitka Nemica, čiji je izgled bio inspirisan slavnom Brigitte Bardot. U stopu su je pratile magična Helena Christensen, zavodljiva Eva Herzigova, egzotična Yasmeen Ghauri, dugonoga Nadja Auermann. Ne treba zaboraviti ni Tyru Banks, Heidi Clum, Stephanie Seymour, kao ni Elle Macpherson, poznatu pod nadimkom “The Body”. Nezaobilazna, ali i sasvim posebna među njima, bila je Kate Moss “anti-supermodel”, devojka netipičnog “modnog” izgleda i visine, ali i nesvakidašnjeg personalitija.

Čak i pri samom nabrajanju i podsećanju na neke od najpoznatijih supermodela ’90-ih, jasno je da je reč o veoma autentičnim devojkama, od kojih je svaka bila drugačija i posebna na svoj način. Živele su i radile u vreme kada je indivudualnost bila na ceni i kada se na njoj insistiralo. Manekenke, ali i fotografi, nisu štedeli na kreativnosti. Poza, pokret ili zavodljiv pogled u kameru, bili su dovoljni da stvore magiju. Moda je bila zabava, ali i umetnost. A transformacija – imperativ. Kao i već pomenuti “personality”!

U jednom od svojih intervjua, Cindy Crawford, nesumnjivo jedna od najvećih modnih ikona ’90-ih , prisećajući se “zlatne ere supermodela”, konstatovala je da je njihov autentični glamur proistekao iz običnosti.

“Osamdesetih godina su bile u modi velike kose, jaka šminka i podignute grudi. Suprotno tome, mi smo došle početkom devedesetih kao nešto osvežavajuće i novo. Za čuvenu naslovnu stranu “Vogue-a”, svaka od nas je nosila svoje “Levis” farmerke. Bile smo prirodne, bez puno šminke i bez nekih posebnih frizura. Blagoslovena sam što sam se pojavila u to vreme, koje pamtim po izuzetnoj razigranosti i radosti koju smo osećale…”

Sličnog mišljenja je i čuvena “crna pantera” Naomi Campbel, koja sa ponosom ističe prijateljski odnos koji su devojke međusobno negovale. Iako pojedinačno snažne, one su tek udruživanjem postale institucija.

“Volim našu eru. Tamo je postojalo sestrinstvo, definisano brigom i lojalnošću.”

Tajna supermodela ’90-ih, kao i suština njihovog fenomena, ogledala se i u negovanju intenzivnog odnosa sa modom. Koliko je moda nosila njih, toliko su i one nosile modu, čineći je autentičnom. Publika na revijama je pratila modne trendove, ali i manekenke koje su te trendove promovisale. Bile su graciozne, seksi, glamurozne, ali prirodne i spontane, i iznad svega – samouverene! Kako je jednom prilikom konstatovao fotograf Peter Lindbergh, autor čuvene naslovnice za “Vogue”:

“Savršene crte lica ne čine puno za lepotu. Za to je potrebna ličnost!”

Ove devojke su to svakako imale. Njihova prezentnost je bila posebna. I danas se pamti momenat kada su se u zenitu svoje slave pojavile na reviji Gianniea Versacea. Čak su i dežurni fotografi tada odložili na trenutak svoje foto-aparate, kako bi im u zanosu aplaudirali.

Ultimativna vladavina supermodela je davno prošla, ali je većina manekenki, koje su obeležile tu nezaboravnu eru i dalje aktivna ili bar prisutna u javnosti. Neke se sporadično bave modelingom, neke humanitarnim radom, dok su neke izgradile i uspešnu televizijsku karijeru. Mnoge od njih su se ostvarile kao majke, a neke, poput Cindy Crawford i Kate Moss su čak i mentorke svojim ćerkama, koje su uveliko krenule njihovim (modnim) putem.

Prvi “reunion” supermodela ’90-ih dogodio se 2017. godine, kada je Donatela Versace odlučila da na svojoj reviji okupi neke od najpoznatijih manekenki iz zlatne ere. Bio je to senazacionalni potez, koji je izazvao veliku pažnju javnosti, a nekadašnje super-zvezde mode su pokazale da su i dalje kraljice “catwalk-a”. Zlatna era modelinga,  oživela je i nedavno na modnoj reviji magazine “Vogue”, koja je deo tradicionalne Nedelje mode u Londonu. Cindy Crawford, Linda Evangelista, Naomi Campbell i Christy Turlington su zatvorile pomenutu reviju i podsetile publiku na vreme svoje najveće slave. Legendarnoj ekipi supermodela, nedostajala je samo Tatjana Patitz, koja je preminula u januaru ove godine.

Da li će se dominacija supermodela nekada ponoviti i da li aktuelne manekenke imaju superiornost nekadašnjih modnih diva, teško je reći. Koliko god neke od njih bile popularne ili zanimljive javnosti, još uvek se nije izdvojila nijedna koja bi mogla da stane rame uz rame sa Naomi, Cindy ili Lindom. Originalnost je u drugom planu, pa samim tim i “personality”. Previše je sličnih, pa i istih, koje se trude da budu posebne. A to je pogrešno, već u startu pogrešno… Ipak, čuda su uvek moguća.

Za sve one koji žele da se podsete modnih ikona ’90-ih, ali i da otkriju tajnu njihovog fenomena, preporuka je dokumentarna serija “The Supermodels”, koja se od nedavno emituje na Apple+ platformi. Ovaj dokumentarac donosi ekskluzivne intervjue sa Naomi, Cindy, Lindom i Christy, koje se prisećaju svojih manekenskih početaka, kao i trenutaka najveće slave. Pored toga, gledaoci  imaju jedinstvenu priliku da upoznaju svet modelinga iz drugog ugla, izvan modnih pista i iza kamera…

Tekst: Bratislav Mihailović

Foto: Profimedia