Nemoguće je ostati ravnodušan na modu koju Sanda Janković stvara. Na stranu estetika koja osvaja svojom senzualnošću, iza svakog komada krije se pažljiva izrada i konstrukcija koja zavarava svojom jednostavnošću. Svaki komad je promišljen, svaki šav na svom mestu s ciljem da zaokruži Sandinu ideju. Ukoliko je poznajete, shvatate da je perfekcionizam sastavni deo njenog bića, zajedno sa potrebom da modom hrani svoju dušu.
Šta je zajednička crta žena koje nose vaše komade? Postoji li jedinstvena odlika i za čim u vašem brendu tragaju?
Sanda Janković: Žene koje nose brend su i deo mene. Mi se preplićemo u raznim aspektima i osobinama. Nešto ih vuče ka brendu, kao da postoji neki zov koji one prate. Mislim da su to sve žene koje su u sebi spoznale razne dimenzije bića, žene koje su oslobođene u pravom smislu, ili koje tome teže, malo su off, imaju nešto svoje, nedokučivo, što drugima može biti i intimidating, ali i privlačno. Možda na trenutak deluju mračno ili distancirano, ali zapravo su jako tople i poseduju humor i vedrinu.
Kako pristupate procesu dizajniranja? Imate li ustaljenu rutinu i kako se ona menja otkako ste osnovali brend pre pet godina?
Sanda Janković: Mnogo vremena provodim tako što imaginiram komade, uvek dizajniram u glavi, tako sam odmalena radila i to je moje tetra stanje. Tu sam u svetu ideja i surfujem. Drugi pristup je traženje forme na lutki. Tada se dešava magija između vas i forme i tražite je dok ne osetite da je u savršenom balansu. Nekad me inspiriše nešto potpuno opskurno, volim da idem po kineskim radnjama, zabavlja me njihov dizajn, volim sportsku garderobu, mislim da se to i suptilno nazire u mojim komadima. Nemam moodboardove, skice su mi brzi krokiji, jer ne podnosim modne crteže, jednostavno su mi baš pasé.
Ko je sve uključen u proces stvaranja vaše mode? Ko su pojedinci i tim koji vam pomažu da realizujete vaše zamisli?
Sanda Janković: It takes a village je ono što bi najbolje opisalo koga sve uključujete da bi se kolekcija izrodila i posle prezentovala. U samom brendu sam samo ja, sama dizajniram i gradim imidž, dakle i kreativni direktor i head dizajner i stažista i social media menadžer, dok za izradu kolekcija i proizvodnju imam ljude sa kojima radim uslužno. Nemam svoju proizvodnju, jer ne osećam da treba da se upuštam u novi aspekt poslovanja o kome ne znam dovoljno. Mislim da mnogi greše jer otvore svoje proizvodnje i ne mogu da isprate važne segmente toga. Kad je image deo u pitanju, volim da sarađujem sa raznim kreativcima koji moraju da razumeju moju viziju i od kojih i ja mogu da dobijem neki novi kvalitet.
Šta je ono što ljudi ne znaju o modnoj industriji? Koliko je iscrpljujuće biti samofinansirajući brend, a koliko je oslobađajuće?
Sanda Janković: Ljudi zapravo jako malo znaju o tome što se dešava behind the scenes. Imati brend daleko je od glamuroznog posla, iako je moda u kategoriji glamurozne industrije. Mislim da jedini koji žive taj glamur su ljudi koji zapravo kupuju. Ja se uvek smejem i kad objašnjavam ljudima, kažem da je to klasičan biznis, isti je princip kao da prodaješ amortizere, ali je mnogo teže jer je uključen element ukusa. Svi vole da imaju mišljenje o modi, svi je vole, ali kada imaš brend koji je specifičan, imaš i manji broj ljudi koji mogu da rezonuju s njim. Samofinansiranje je teško jer treba više vremena za rast. Brend je rupa bez dna i uvek zahteva ulaganja, ali dobra kolekcija ne znači ni nužno dobru prodaju. Moj senzibilitet je takav da bih i dalje izabrala ovaj put, jer ipak sama odlučujem o pravcu mog brenda. Nisam zatvorena za opciju investitora, samo bi trebalo da ima smisla za mene i moj integritet i viziju brenda koju imam.
Pre pet godina ste imali slikanje kampanje za brend u Sava Centru, sada ste se tamo slikali za potrebe ovog intervjua. Šta se desilo i promenilo otkako je Sanda Simona videla svetlo dana?
Sanda Janković: Najviše volim kad se neke stvari tako sudbinski poklope. Pre pet godina sam osnovala brend i prvu kampanju fotkala sa Katarinom Šoškić u „starom“ Sava Centru i sada kao pun krug dobijam vašu nagradu i fotkam se u „novom“ Sava Centru. Pa promenilo se svašta baš kao i Sava Centar. Najzadovoljnija sam jer mi se više iskristalisala vizija brenda i jako sam puno naučila o industriji, tako da mi je sada lakše da donesem neke odluke. Ja zapravo tek sada vidim početak Sande Simone, osećam da je proteklih pet godina bilo moje opipavanje i istraživanje i ova nagrada me dodatno motiviše da u narednom periodu i opravdam tu titulu.
Moda na globalnom tržištu je izrazito dinamička kategorija koja je definisana ultrabrzom proizvodnjom. Da li će se ova tendencija promeniti? Da li sistem mora da se uruši?
Sanda Janković: Iskreno pitanje podjednako teško kao i šta sledi posle kapitalizma. Možda bismo mogli lakše da anticipiramo odgovor ako bismo mogli da odgovorimo i na ovo prethodno pitanje. Ja kao anarhista bih volela da se sistem uruši, naravno, ali mislim da mora da se promeni svest potrošača prvo, pošto i oni sami hrane tu mašinu. Zašto da kupim jedan jeans kad želim da ih imam deset pari. Navike i želje su toliko velike da kad je konzumerizam u pitanju stvarno nemamo slobodnu volju.
Kako se desila saradnja sa nekim od najpoznatijih žena današnjice, kao što su Kendall Jenner i Julia Fox, i da li je njihova konekcija sa brendom uticala na promene, popularnost i prodaju?
Sanda Janković: Kendall Jenner je obukla haljinu samo osam meseci nakon što sam osnovala brend, i to je san za svakog ko tek uđe u taj svet, jer ste validirani od autoriteta. Moja tadašnja partnerka Jovana Šćepović poslala je lookbook njenoj stilistkinji i ona je odmah oduševljeno odgovorila, već posle dva meseca Kendall je nosila haljinu na svojoj promociji. Ispostavilo se da je to njena omiljena boja. Nekad se sve poklopi tako da ne možete da ne verujete u neki drugi poredak pored onoga koji je vidljiv golim okom. U slučaju Julie Fox, javila se njena stilistkinja sama. Julia je iznela, po mom mišljenju, baš iconic look, sa upcycled sirena suknjom, i to je nekako bio početak tog denim trenda i takve siluete. Ona i Anok Yai su mi omiljene vip devojke koje su nosile brend, nekako mi najviše rezonuju sa ženom koja nosi Sandu Simonu. Postoji hiljade brendova na svetu, osoba kao što je Kendall dobija jako mnogo stvari i da se tako nešto desi nije baš lako. Iako su meni sve to predivni uspesi, ipak mi je mnogo draže jer moje komade nose devojke koje nisu celebrities — iskreno, za njih i stvaram.
“Nisam ušla u svet dizajna zbog popularnosti, već zato što je to nešto što želim da radim otkad znam za sebe. Nisam imala alternativu.”
Šta za vas predstavlja Pariz? Da li je izvodljivo da SS bude u francuskoj prestonici?
Sanda Janković: Pariz je moj dom. To je grad u kome sam najduže živela u životu i jednostavno će uvek to i biti. Cilj mi je da u narednom periodu budem između Beograda i Pariza, jer sam shvatila da ne mogu ni bez jednog ni bez drugog grada. Ja sam brend zapravo započela tamo, takođe sam bila u showroomu u Parizu, ali sam odlučila da zbog nekih privatnih stvari malo napravim pauzu i da budem ovde, pa da se opet vratim sa novom strategijom. Pariz je tu, ne ide nigde. Čeka me.
Da li slušate sopstveni tempo i potrebe za stvaranjem? Koliko je opasno pratiti sve što se dešava oko nas, a neophodno biti u sopstvenoj viziji?
Sanda Janković: Naravno. Cela ideja mog brenda je bila zasnovana na tome. Brend je neki moj mali revolucionarni projekat. Da budem u tom svetu, ali da radim šta se meni radi i kad mi se radi. Veoma izazovno, ali što vreme više prolazi, osećam da to predstavlja novi poredak u svetu mode. Ja pratim neke brendove koje volim, jako cenim dobar dizajn, toliko me raduje kada vidim kako je neko dobro promislio konstrukciju ili siluetu, ozarim se, pomislim da ta božanska iskra u nama postoji, nije ugušena. Onda isto tako s tom iskrenošću i ja uđem u stvaralački proces. To polje je beskrajno, tu nema straha od repliciranja, ono samo daje nove ideje i vizije. Mislim da sam tek zagrebala tu, osećam da me tek čeka pravo stvaralaštvo u narednom periodu.
Šta mislite o modnoj sceni u Srbiji i kako se ona menja? Da li se menja?
Sanda Janković: Modna scena kod nas je bila avangardnija pre dvadeset i trideset godina nego danas. Sada mi je više konfekcijska i neautentična. U to vreme poziv dizajnera nije bio devalviran. Dizajneri su bili ljudi koji stvarno imaju potrebu nešto da kažu, a ne neko ko iz hira to postaje. Mislim da će se scena promeniti kada se podignu kriterijumi, a u tome svi učestvujemo — od toga ko dobija nagrade, preko toga koga promovišemo i nazivamo dizajnerom.
Glavni i odgovorni urednik: Petar Janošević
Tim:
Fotograf: Goran Popovski
Razgovarao: Marko Mrkaja
