Aprila 2018. godine, svetski model Nataša Vojnović, krasila je naslovnu stranu prolećnog izdanja magazina Harper’s Bazaar Srbija. U specijalnom intervjuu govorila je o saradnji sa rediteljem Petrom Pašićem na filmu “O bubicama i herojima”, dodirnim tačkama modelinga i glume, i svojoj najvećoj vrlini.

Ona je najpoznatiji srpski model koja već trideset godina pleni na modnim pistama, naslovnicama magazina i projektima sa modnim kućama kao što su Gucci (za vreme Tom Forda), Dries van Noten, Carolina Herrera i Céline. Imala je priliku da sarađuje sa doajenima modne fotografije – Juergenom Tellerom, Martom Alasom i Marcusom Pigiottom, a karijera joj je ponajviše obeležena radom sa Stevenom Maiselom. Nataša Vojnović je opčinila svet mode svojom nesputanom slobodom, energijom, konstantnom željom za usavršavanjem i duhovnim rastom. Ona je savršen primer da žene koje odlikuje harizma uvek imaju svoje mesto pod modnim suncem.

Kako je došlo do vaše saradnje sa rediteljem Petrom Pašićem?

Za Petra sam čula još u Njujorku od zajedničke prijateljice. Rekla mi je da je mlad, talentovan reditelj iz Beograda koji radi na novom projektu i da bi trebalo da se prijavim na kasting. Sticajem okolnosti, bila sam u Beogradu kad se kasting dešavao. Pojavila sam se na kastingu i sve ostalo od tog trenutka je istorija.

Koliko vam je bilo izazovno da prihvatite ulogu u filmu “O bubicama i herojima”? Imate li strah od izlaska iz zone komfora i isprobavanja nečeg vama nepoznatog?

I dan-danas idem na kastinge za različite projekte. Ja sam na konstantnom raskršću između zone komfora i meni nepoznatog i neistraženog. Vrlo često mi se desi da se odvažim i upustim u projekat čiji ishod ne mogu u potpunosti da predvidim. Upravo ta nepredvidivost i neistraženost čine ovaj posao tako zanimljivim i uzbudljivim. Prihvatanje ove filmske uloge, samo je jedan od tih uzbudljivih projekata koji je sada postao jedna divna i nezaboravna uspomena.

U kojoj meri je modeling gluma i koliko ova dva umetnička aspekta imaju dodirnih tačaka?

Za mene je bavljenje modom uvek bilo protkano glumom i emocijama. Odmalena sam bila neukrotive prirode. Višak energije bio je utrošen na gimnastiku i atletiku. Probala sam i da sviram klavir, ali u tom periodu sedeti na jednom mestu, za mene je bilo nemoguće. Pokret mi je predstavljao sve, a emocije su došle malo kasnije, kao i kod svakog tinejdžera. U transformisanju emocija u nešto kreativno pomogla mi je Sondra Lee, koja je držala mali glumački studio gde sam išla na časove, skoro deset godina, sa prekidima. Njeno iskustvo i znanje pomoglo mi je da kanališem emocije. Uvek je znala da izabere prave uloge za mene, kao i koju literaturu da mi preporuči. Gluma u glumačkom studiju na Upper West Sideu u Njujorku dala mi je samopouzdanje da isto to mogu da primenim i u svom poslu. Od tada, modeling za mene dobija drugu dimenziju.

Svi najčuveniji fotografi na svetu imaju svoje profesionalne uzore. Poznavanje profesionalnih preferenci svakog od pomenutih fotografa ima presudnu ulogu u tome da li ćete dobiti priliku da radite sa njima. Uglavnom, fotografi svoju inspiraciju nalaze u filmovima čiju režiju potpisuju veliki umetnici poput Antonionija, Kubricka, Bergmana, Fassbindera, pa do Bessona ili Lars von Triera ili Kusturice. Upravo iz ovog razloga, mislim da sam odgledala sve moguće filmove na svetu, od svoje šesnaeste do dvadeset pete godine. Kroz film sam i sama mogla da se upoznam sa uzorima fotografima sa kojima je trebalo da radim, a što mi je mnogo pomoglo prilikom dobijanja profesionalnih angažmana i posle saradnje sa svakim od njih. Na taj način sam posredno upoznala i zavolela kinematografiju. Biti u stanju izaći iz sebe, za mene je najveće bogatstvo na svetu, ali isto tako vratiti se onom suštinskom, onome što jesam, nešto je najlepše i najsigurnije. Mislim da u Petrovom filmu nisam glumila. Tako, na kraju, da odgovorim i na to pitanje, sve u životu može da ima dodirne tačke, ako želiš.

Da li vam se dopalo filmsko iskustvo i da li ćemo imati priliku da vas vidimo u novim glumačkim ostvarenjima?

Naravno. Bilo je to divno iskustvo. Nezaboravno. Ukoliko mi se u budućnosti ne pruži prilika da radim na nekom sličnom ostvarenju, onda će mi rad na ovom filmu ostati u sećanju kao jedinstveno i neponovljivo iskustvo. S druge strane, ukoliko se pak pruži prilika da se vinem u nove glumačke projekte, na njih ću gledati kao na nove izazove u kojima ću sasvim sigurno uživati.

Postoji li projekat koji biste voleli da realizujete u svetu modelinga i van njega?

Projekti uvek postoje. Često razmišljam na koji način da napravim siže svoje dve i po decenije duge karijere.Volim jogu i dok meditiram na pamet mi padaju različite ideje. Nešto od toga će se sigurno realizovati kad dođe pravo vreme za to. Isto tako, razmišljam o projektu koji će biti spoj slike i teksta, ali ne u formi knjige. Strpljiva sam i sigurno će se i ta ideja u jednom trenutku materijalizovati. Za sve postoji pravi trenutak. Tako je bilo i sa ovim filmom koji je bio snimljen pre sedam godina, a izašao sad. Smatram da je strpljenje najveća ljudska vrlina.

Ovo je vaša prva naslovna strana za Harper’s Bazaar. Na koji način se modna industrija menja na našim prostorima?

Sinonim za modu, po mom mišljenju, jeste promena. Kako nekad, tako i danas. Prosto je neuhvatljiva i nemoguće ju je uvek pratiti. Ili postaneš njen kreator ili se gubiš u njoj. Od trenutka kada sam to shvatila, sve je postalo mnogo lakše. Da bi kreirao, moraš da sanjaš, a ja baš volim te snove. Često tako sednem i prepustim se mislima, a mašti i željama nikad kraja. Mislim da je prošlo četiri godine od kad sam u tim mislima zamislila sebe na naslovnici Harper’s Bazaar i eto – sad sam tu. Volim što se to upravo realizovalo u našoj Srbiji sa našim timom. Mi smo mali narod, ali smo veoma jaki. Možda nismo uvek raspolagali najsavremenijom i najelitnijom opremom, ali smo zato uvek imali tim vrednih i talentovanih ljudi koji su činili sve da nikad ne zaostajemo za svetskim standardima. Ova naslovna strana, na kraju krajeva, ne bi bila moguća bez tima koji je radio na projektu. Kada se nekoliko ljudi sa istom vizijom spoji, sve postaje moguće i izvodljivo.

Stil i intervju: Marko Mrkaja
Fotografije: Miloš Nadaždin
Šminka: Ana Nikolić
Frizura: Dragan Taubner za UHS Taubner
Asistent stiliste: Vladislava Joldžić
Model: Nataša Vojnović @ Women Management NY