U svetu posla koji se ubrzano menja pod uticajem generativne veštačke inteligencije, mlađe generacije radnika sve više ističu važnost ljudskih veština – empatije, komunikacije, liderstva – kao ključnih za uspeh i napredovanje. Prema najnovijem istraživanju koje je sproveo Deloitte, u kojem je učestvovalo više od 23.000 pripadnika generacije Z i milenijalaca širom sveta, preko 80% ispitanika smatra da su soft skills presudne za isticanje i profesionalni razvoj, dok samo 60% njih ocenjuje da su veštine vezane za generativni AI neophodne.
Ljudski faktor u eri veštačke inteligencije
U vremenu kada algoritmi generišu tekstove, prave analize i nude rešenja, upravo soft skills predstavljaju most između čoveka i mašine. One omogućavaju ljudima da rešavaju kompleksne probleme, sarađuju unutar raznolikih timova i vode autentično u nepredvidivim okruženjima.
Ove veštine se sve češće ističu kao nenadoknadive – teško ih je naučiti, još teže zameniti, a upravo one oblikuju način na koji pojedinci utiču na druge i unapređuju projekte, ne oslanjajući se samo na tehničku ekspertizu. U svetu gde veštačka inteligencija sve više preuzima rutinske zadatke, sposobnost povezivanja s kolegama, partnerima i timovima postaje ono što čini razliku.
Iako se mnogi suočavaju sa brigom da bi mogli biti zamenjeni AI sistemima, javlja se i drugačiji pogled – kako da se ova tehnologija iskoristi kao prilika. Kada se strah preoblikuje u znatiželju, otvara se prostor za uzbuđenje i razvoj: kako iskoristiti AI za lični rast?
AI kao alat, a ne zamena
Istraživanje Deloitte-a pokazuje da više od polovine pripadnika generacije Z i milenijalaca već koristi AI u svakodnevnom radu – od osmišljavanja sadržaja, preko analize podataka, do upravljanja projektima. Međutim, tehnologija se ne doživljava kao zamena za soft skills, već kao njihov saveznik.
AI pomaže u širenju poruka, izgradnji stručnog autoriteta i unapređenju produktivnosti, ali istovremeno pojačava važnost ljudskog dodira – posebno za one koji tradicionalno nisu imali jednak prostor u radnom okruženju, poput žena. Kombinacija tehnologije i soft skills pomaže u građenju samopouzdanja i samostalnosti.
Iako se često veruje da je AI intuitivan, mnogi ga i dalje ne koriste u punom potencijalu. Potrebno je manje tehničke obuke, a više promene načina razmišljanja – kako uključiti AI u svakodnevne zadatke, od pisanja e-mejlova do kreiranja prezentacija.
Uprkos benefitima, postoje sektori u kojima se AI koristi ograničeno – poput tehničkih ili bezbednosno osetljivih poslova, gde poverenje i odgovornost igraju ključnu ulogu. U takvim slučajevima, prekomerno oslanjanje na tehnologiju može potisnuti kreativno rešavanje problema i narušiti temeljna znanja.
Soft skills kao ključna prednost u karijeri
Uverenje da su soft skills sve važnije potvrđuje se i u načinu na koji mlađi radnici gledaju na napredovanje u karijeri. Dok se tehnička znanja s vremenom podrazumevaju, upravo su soft skills ono što izdvaja pojedince – sposobnost da motivišu timove, mentorišu kolege, donose fleksibilne odluke i prilagode se situacijama koje tehnologija ne može u potpunosti obuhvatiti.
Iako su tehničke veštine i dalje „izuzetno važne“, one su naučive – kroz kurseve, obuke, praksu. Soft skills, s druge strane, teško se usvajaju ako nisu prirodno prisutne. Komunikacija, na primer, nekima dolazi spontano, dok se drugi muče s tremom, nesigurnošću ili nedostatkom iskustva u javnim nastupima.
U realnom okruženju, pokazalo se da su upravo soft skills često presudni faktor pri donošenju kadrovskih odluka. Kandidati koji ih poseduju lakše napreduju, dok se nedostatak ovih veština najčešće javlja kao razlog za neuspeh ili čak sankcije na poslu.
U vremenu kada je sadržaj generisan veštačkom inteligencijom sve prisutniji, istinske ljudske vrednosti – emocionalna inteligencija, sposobnost povezivanja i autentična komunikacija – postaju neprocenjive. Upravo su pripovedanje, empatija i sposobnost da jasno prenesemo ideje srž načina na koji ljudi danas komuniciraju kroz tehnologiju.
Razvijanje soft skills u svetu u kojem dominira tehnologija
U mnogim firmama tehničke obuke su dostupne i sistematizovane, dok se soft skills često posmatraju kao dodatak – nešto što je „lepo imati“, ali ne i obavezno. U takvom kontekstu, zaposleni nisu podstaknuti da aktivno rade na komunikaciji, liderstvu ili emocionalnoj inteligenciji.
Za istinski razvoj ovih veština potrebna je jasna strategija unutar kompanije. Ako lideri vrednuju soft skills, te vrednosti se prirodno prenose na celu organizaciju. Ako ne – ostaju zanemarene. Ipak, ulaganje u ovu oblast donosi opipljive rezultate: uspešnije poslovanje, veće zadovoljstvo zaposlenih i manju fluktuaciju kadrova.
Postoje i primeri kompanija koje svojim zaposlenima nude mogućnosti da razvijaju soft skills kroz timski rad, vođenje projekata i participativne modele vlasništva. Kroz takve okvire, zaposleni uče kako da budu bolji lideri, rešavači problema, komunikatori i saradnici.
S druge strane, mnogi prepoznaju da se soft skills mogu razvijati i van formalnog okruženja – kroz lični angažman, izgradnju prisustva na društvenim mrežama, javno deljenje profesionalnog puta i građenje ličnog brenda. Takav pristup jača samopouzdanje, proširuje mrežu kontakata i pomaže u oblikovanju izražajnijeg profesionalnog identiteta.
Upozorava se i na rizik koji donosi površna ili neprilagođena integracija AI u radno okruženje – ako se zaposleni ne osete osnaženo i uključeno u promene, može doći do osećaja nesigurnosti i anksioznosti, umesto željene efikasnosti. To ukazuje na važnost edukacije koja obuhvata i emocionalnu dimenziju promene, ne samo tehničku.
Budućnost vodi čovek, a ne mašina
Jasna je poruka generacije Z i milenijalaca: dok AI menja tehničke aspekte rada, istinske prednosti donose one veštine koje mašine ne mogu replicirati – empatija, liderstvo i komunikacija. Upravo soft skills omogućavaju ljudima da tehnologiju koriste smisleno, ali i da grade odnose, vizije i rešenja koja idu dalje od koda i algoritma.
Soft skills su ono što će odrediti ko ume da koristi tehnologiju za kreiranje rešenja, ko zna kako da informacije pretoči u dugoročnu strategiju i – možda najvažnije – ko zna da to na ubedljiv i jasan način prenese svojoj publici.
Ovladavanje AI alatima je važan deo savremenog profesionalnog arsenala, ali ljudska autentičnost i sposobnost povezivanja ostaju ključ uspeha. Budućnost rada – iako prožeta tehnologijom – ostaje duboko ukorenjena u ljudskim vrednostima.
Foto: Kaboompics
