Rutina može da donese stabilnost, ali svakodnevno ponavljanje istih zadataka vremenom može postati iscrpljujuće. Odgovaranje na mejlove, praćenje klijenata, pravljenje faktura i obavljanje drugih administrativnih poslova mogu početi da deluju jednolično, naročito kada nema prostora za kreativnost, učenje ili profesionalni razvoj.
Istraživanje pokazalo je da je tokom 2025. godine samo 31 odsto zaposlenih bilo aktivno angažovano na poslu, pri čemu su se među generacijama posebno izdvojili pripadnici generacije Z i mlađi milenijalci. Jedan od fenomena koji se sve češće povezuje sa ovakvim osećajem nezadovoljstva jeste „rust-out“.
Za razliku od burnouta, koji nastaje kada je osoba preopterećena, rust-out se javlja kada je hronično nedovoljno angažovana, nedovoljno stimulisana i nedovoljno izazvana. Posledica nije klasična iscrpljenost od previše obaveza, već osećaj stagnacije, dosade i gubitka svrhe.
Šta je „rust-out“?
Termin „rust-out“ skovala je psihoterapeutkinja Paula Coles 2019. godine kako bi opisala stanje koje nastaje kada su zaposleni dugoročno nedovoljno stimulisani na svojim radnim mestima.
Kod burnouta osoba ima previše obaveza i oseća se preopterećeno. Kod rust-outa situacija je gotovo suprotna: posla ili izazova nema dovoljno, a svakodnevica postaje monotona i predvidiva. Zaposleni u takvoj situaciji mogu fizički biti prisutni na poslu, ali emocionalno sve više da se udaljavaju od njega.
Problem je u tome što dugotrajna nezainteresovanost može imati ozbiljne posledice. Kada posao ne koristi nečije sposobnosti i ne pruža mogućnost napretka, motivacija postepeno opada, a osećaj profesionalne svrhe počinje da nestaje.
Zašto se „rust-out“ sve češće javlja?
Jedan od razloga jeste ekonomska neizvesnost. Nestabilno tržište rada i strah od promene posla mogu navesti zaposlene da ostanu na pozicijama koje im više ne pružaju zadovoljstvo, jednostavno zato što im donose sigurnu platu.
Drugi faktor je sve veća automatizacija. Zadaci koji su nekada zahtevali analizu, istraživanje, pisanje ili rešavanje problema danas se sve češće automatizuju pomoću veštačke inteligencije i drugih tehnologija.
Zaposlenima tako mogu ostati repetitivni zadaci poput provere informacija koje je generisala veštačka inteligencija, formatiranja dokumenata i tabela ili obrade faktura i troškova. Iako takvi poslovi nisu nužno teški, mogu biti mentalno zamorni upravo zato što ne pružaju dovoljno intelektualnog izazova.
Neizvesnost u vezi sa karijerom takođe može doprineti problemu. Kada zaposleni ne vide jasnu mogućnost napredovanja, mogu prestati da preuzimaju inicijativu i prihvataju nove zadatke. Vremenom se zbog toga veštine manje koriste i razvijaju, što dodatno pojačava osećaj stagnacije.
Kako prepoznati „rust-out“?
Za razliku od burnouta, koji često dolazi sa jasnim znacima iscrpljenosti i preopterećenosti, rust-out se razvija tiho i postepeno. Zbog toga ga nije uvek lako prepoznati.
1. Gubitak motivacije i ambicije
Osoba i dalje obavlja svoje zadatke, ali nestaje energija koja je nekada stajala iza njih. Više ne predlaže nove ideje, ne prijavljuje se za dodatne projekte i radi samo ono što je neophodno.
Prokrastinacija i zatrpavanje dana sitnim obavezama takođe mogu postati način da vreme brže prođe. Ciljevi postaju nejasni, a profesionalni razvoj sve manje važan.
2. Emocionalna ravnodušnost
Jedan od čestih znakova jeste osećaj emocionalne praznine. Posao više ne izaziva ni uzbuđenje ni posebno nezadovoljstvo – jednostavno postaje nešto što treba „odraditi“.
Osoba može početi da gleda na sat i čeka kraj radnog vremena, dok zadaci deluju monotono, predvidivo i bez smisla.
3. Nestanak radoznalosti
Radoznalost je važan deo profesionalnog razvoja. Kada nestane želja za postavljanjem pitanja, učenjem i istraživanjem novih mogućnosti, angažovanost prirodno opada.
Osoba više nema potrebu da radi nešto dodatno ili da izađe iz zone komfora, jer joj se čini da trud nije vredan toga.
4. Razdražljivost, cinizam i umor
Iako se rust-out najčešće povezuje sa dosadom, može dovesti i do frustracije. Kada se sposobnosti ne koriste, sitnice na poslu mogu početi sve više da nerviraju.
Može se javiti i cinizam – osećaj da posao nije važan i da nema razloga ulagati dodatnu energiju. Umor je takođe moguć, jer stalno obavljanje besmislenih ili repetitivnih zadataka može biti mentalno iscrpljujuće.
Šta može da pomogne?
Prvo treba utvrditi šta izaziva osećaj stagnacije
Korisno je analizirati svakodnevne obaveze i napraviti razliku između zadataka koji daju energiju i onih koji je oduzimaju.
Nekome će prijati kreativni i timski projekti, dok će administrativni poslovi biti najveći izvor nezadovoljstva. Takva analiza može pokazati koje bi aktivnosti trebalo uključiti u posao u većoj meri, a koje bi, kada je moguće, trebalo reorganizovati.
Razgovor sa nadređenim može biti važan korak
Umesto da se razgovor sa menadžerom vodi kroz kritiku trenutne pozicije, promene mogu biti predstavljene kao mogućnost za profesionalni razvoj.
Na primer, zaposleni može objasniti da daje bolje rezultate kada radi na kreativnim i timskim projektima i predložiti uključivanje u neki novi projekat, kao i drugačiju organizaciju repetitivnih administrativnih zadataka.
Ponovno razvijanje radoznalosti
Jedan od načina da se prekine monotonija jeste aktivno traženje novih izazova.
To može biti učenje nove veštine, uključivanje u projekat, mentorisanje kolege ili povezivanje sa ljudima iz drugih timova. Čak i mali, ostvarivi ciljevi mogu pomoći da se ponovo probude interesovanje, samopouzdanje i osećaj napretka.
Kada je vreme za promenu posla?
Nije realno očekivati da svaki deo posla bude zanimljiv. Svaka pozicija ima zadatke koji nisu naročito inspirativni. Važno je da posao u celini pruža dovoljno prostora za angažovanje, izazov, razvoj i osećaj svrhe.
Ako zaposleni pokušaju da promene rutinu, razgovaraju sa nadređenim i pronađu nove načine da se profesionalno angažuju, ali i dalje konstantno osećaju dosadu, nezainteresovanost i nepovezanost sa poslom, možda problem nije samo u svakodnevnoj rutini – već u samoj poziciji.
U tom slučaju promena posla može biti jedna od opcija. To ne znači da osoba mora odmah da da otkaz. Ažuriranje CV-ja, pregled oglasa za posao i razgovor sa ljudima iz profesionalne mreže mogu pomoći da se sagleda šta još postoji na tržištu i koje bi pozicije bolje odgovarale njenim sposobnostima i ciljevima.
Rust-out ne znači nužno da osoba ne voli da radi. Ponekad znači upravo suprotno – da joj je potrebno više izazova, smisla i prostora da pokaže šta može.
Foto: profimedia
