Slikar Petar Mošić: Umetnik se ne sme uljuljkati u lažnu prijatnost komfora

Kreativnost obuhvata više od sposobnosti otkrivanja i predstavljanja originalnih ideja, ona je oduvek podrazumevala i hrabrost da se njome bavite, a posebnu dozu hrabrosti iziskivala ukoliko odlučite da čin kreativnosti pretvorite u svoju svakodnevicu.

Čin kreativnosti može biti veličanstven i inspirativan, poput stvaranja prelepe slike ili dizajniranja inovativne kampanje. Međutim, ideja ne mora biti striktno umetnička ili ona koja menja svet da bi se smatrala kreativnom. Život od nas zahteva svakodnevna dela genijalnosti i nova rešenja. Naime, svako od nas poseduje određenu količinu kreativnosti, iako toga možda nije svestan.

Međutim, ono što kreativce po volji izbora, izdavaja od ostalih, jeste prepoznavanje ove veštine kao dominantne u sklopu ličnosti, te potreba i želja da se njome bave.

Takođe, kretivnost je retko smatrana važnom stavkom koju neko može da poseduje, lepom da, ali nikako ne neophodnom.

Zato je izbor da kreativnost bude svakodnevni deo vašeg života i stvaralaštva, poseban čin hrabrosti, koji su mnogi izabrali uprkos želji svoje okoline, a kao jedini način da ostanu dosledni i iskreni prema sebi. Razlog zbog koga su načinili najbolji mogući izbor i zbog koga su naposletku i uspeli.

U našem serijalu, brojni kreativci sa domaće scene tu su da sa vama podele suštinu svog kreativnog puta i inspirišu vas da od njega ne odustanete, jer bez novih, lepih i originalnih ideja koje kreativni umovi donose, ovaj svet bi bio jednodimenzionalno i prilično otužno mesto.

Baš kao što je Pablo Picasso rekao kada je pokušao da definiše umentost, isti princip mogao bi da se primeni na kreativnost bilo kog oblika: “Svrha kreativnosti je da spere prašinu svakodnevice sa naših duša”, zaključak sa kojim bi se svi gosti naše rubrike svakako složili.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Mošić Petar (@petarmosic)

Akademski slikar Petar Mošić doktorirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, pod mentorstvom profesorke Anđelke Bojović. Njegovi radovi privikli su pažnju javnosti na našem, ali i inostranom podneblju. Potpis Petra Mošića nalazi se u brojnim privatnim kolekcijama, a za svoj rad ovaj perspektivni mladi slikar nagrađen je između ostalog i nagradom zadužbine “Momo Kapor”, koja je te 2020. prvi put dodeljena slikaru. Razlog za to nalazi se svakako u Petrovom radu – delima koja podsećaju na tehniku i atmosferu slika starih majstora, ali ukazujući na savremene probleme društva i ličnosti. Provokativan, savremen i izuzetno likovno potkovan, ovaj telentovan mladi autor tek ima nameru da vas osvoji, jer zona komfora za njega nikad nije bila opcija.

1. Od ideje do realizacije (koliko rada i kakvog), šta smatraš da ti je najviše pomoglo?

U mom stvaralaštvu se inspiracija uvek javlja iznenada, a sa njom se budi i ogromna strast i želja da što pre započnem novu sliku ili novu seriju radova. Upravo takvi momenti su za mene kao umetnika ključni i uvek uzbudljivi. Trenutak  inspirisanosti za slikanjem ne bira ni vreme ni mesto. Ranije se dešavalo da me takvi momenti inspiracije ponesu toliko da sam radio danonoćno, sve dok ne bih osetio fizičku isrpljenost. Sa godinama i stečenim iskustvom sam naučio da pravilno kanališem svoj poriv za slikanjem i da svoju energiju i koncentraciju rasporedim tako da predano slikanje ne poremeti moj bioritam.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Mošić Petar (@petarmosic)

Ono što je važno za razumevanje likovne umetnosti jeste da je umetničko delo gotovo onog momenta kada se po prvi put izloži u javnosti, bilo da je u pitanju grupna ili samostalna izložba. Do tog momenta proces slikanja može varirati od nekoliko dana ili nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od veličine platna, komplikovanosti same kompozicije, kao i količine detalja koji će biti prikazani na nekom delu. Na Akademiji umetnosti vas tokom studiranja nauče da osetite momenat kad treba da stanete sa slikanjem. Neiskusni umetnici, pogotovo oni koji se bave nekim vidom realizma, umeju da prerade sliku i time unište sve dobro odrađene partije koje su gradili tokom samog procesa slikanja. Nažalost, mogućnost vraćanja na prethodno stanje je teško izvodljivo ili gotovo nemoguće, tako da je zaista važno da se stekne to iskustvo i osećaj za poslednji potez na platnu.

2. Najbolji savet koji si dobio i zašto smatraš da je baš on uticao na tebe? Da li se sećaš momenata kada si ga primenio u praksi – možeš li nam otkriti više o tome?

Svaka iskrena i konstruktivna kritika (ili savet) je kod mene uvek dobrodošla. Dobra kritika može da vas natera na premišljanje, da vam skrene tok misli u jednom drugom pravcu, da vam otvori nove vidike i stvori nove ideje. Ja sam uvek pristalica dobre, iskrene i profesionalne kritike, ali u moru kvaziumetnika i velike sujete teško je očekivati od nekoga da vam udeli kvalitetan i nadasve iskren komentar ili savet. Oduvek sam pažljivo slušao svaki komentar koji je bio upućen meni ili mom stvaralaštvu i još pažljivije sam ih selektovao. Umetnik mora prvenstveno da veruje u sebe i svoj rad kako bi mogao da selektuje one komentare ili savete koji će mu pomoći u radu i karijeri.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Mošić Petar (@petarmosic)

Međutim, ne treba generalizovati nikakve savete, ono što je za mene dobro za nekoga drugog bi bilo loše ili pogubno. Moje mišljenje je da svaki umetnik treba da poseduje pre svega talenat ali i ambiciju za dalje učenje i napredovanje. Umetnik se ne sme uljuljkati u lažnu prijatnost komfora. To je nešto iz čega se veliki broj umetnika teško iščupa, zbog čega nažalost stagniraju u daljem razvoju. Sebi uvek treba postavljati nove izazove, ciljeve i izlaziti iz zone komfora.

3. Šta radiš kada želiš da odustaneš?

Određena doza samouverenosti kod umetnika je uvek dobrodošla, ali isto tako umetnik mora da se iznova i iznova preispituje, da uči i saznaje nove stvari. To je glavni pokretač za dalji profesionalni i lični razvoj, to je suština iskrenog odnosa i ljubavi slikara prema svom poslu. Pošto sam već dvadeset godina prisutan na likovnoj sceni, slobodno mogu da kažem za sebe da nemam nikakve sumnje u odabir svog zanimanja i razvoj karijere. Razmišljanja o odustajanju nikad nisu dolazila u obzir, jer sam oduvek znao da će slikarstvo biti moja životna misija…

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Mošić Petar (@petarmosic)

Sa svojih četrdeset godina sam i dalje spreman da sve podredim neometanom slikanju i izlagačkim aktivnostima u zemlji i u inostranstvu. Taj adrenalin dok stvaram umetničko delo ili otvaram samostalnu izložbu ne može da se meri ni sa čim drugim. Čak i pored svih problema sa kojima se kao slobodan umetnik suočavam u Srbiji (egzistencija, predrasude, ponekad surov odnos galerista i kustosa prema slobodnim umetnicima itd.), ne remeti moj stav i odnos koji imam prema slikarstvu.

4. Knjiga, sajt, tool koji ti je najviše pomogao i kako?

Ako izuzmem umetničke monografije i knjige koje su fokusirane na slikarstvo ili se bave nekom temom iz oblasti umetnosti, roman “Hiljadu čudesnih sunaca” od Haleda Hoseinia, mi je zaokupio pažnju i oduševio svojom emocijom. To je dirljiva i surovo iskrena priča koja je istovremeno lepa i teška, govori o porodici, neuništivoj ljubavi i nesvakidašnjem prijateljstvu u nemilosrdnom vremenu u Avganistanu. Takođe muzika ima veliki uticaj na moju inspirisanost i umetnički rad. Od klasike do pop muzike, širok je spektar muzičkih žanrova koji mogu popraviti moje raspoloženje ili produktivnost. Što se sajtova tiče, zaista malo vremena provodim pretraživajući internet, ali kada se posvetim tome onda je to isključivo zarad održavanja svojih profila na društvenim mrežama, objavljivanja radova po raznim umetničkim sajtovima i naravno praćenja likovnih konkursa.

5. Umetnik/umetnica koji su te najviše inspirisali u karijeri i zašto baš oni?

Nemam običaj da pravim idole od pojedinih ličnosti niti imam neke posebne uzore iz bilo koje društvene ili profesionalne sfere života. U tom smislu ni jedna određena ličnost nije imala uticaja na mene. Ali postoje određeni socijalni pokreti, umetnički pravci ili ličnosti čiji način razmišljanja i delovanja na javnost su mi bliski i iz čega sam mogao nešto da naučim, iskoristim, nadogradim i primenim u svom kreativnom stvaralaštvu.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Mošić Petar (@petarmosic)

Ako govorimo o ličnostima čija dela su mala neki uticaj na mene kao likovnog umetnika, onda su to dela Rambranta i Karavađa koja su mi bila velika inspiracija i primeri vrhunske likovnosti kroz čitavu istoriju vizuelnih umetnosti.

6. Koliko je teško, zašto je teško i zašto je vredno odricanja?

Mogu sebe smatrati zaista srećnom osobom, jer radim posao koji obožavam. Umetničko stvaranje je moj posao i hobi, tako da u ostale stvari ne želim da ulažem puno energije niti vremena. Sve ostalo mi je nebitno. Veoma sam ambiciozan po pitanju svoje karijere. Trebalo mi je puno godina požrtvovanog rada, truda i odricanja kako bih došao do pozicije gde sam danas, kada mogu u potpunosti da se posvetim slikanju ali i da od toga živim.  Kada si u poziciji samostalnog umetnika koji ujedno mora i da živi od svoje umetnosti, onda ulažeš puno vremena u dodatne aktivnosti koje se tiču praćenja konkursa, učestvovanja na raznim kolonijama, inostranim rezidencijama, pripreme samostalnih izložbi, pisanje koncepata, PR poslovima i sl. Zbog svih ovih aktivnosti zaista nemam vremena za dodatne hobije koji ne uključuju slikanje i crtanje, jer bi mi to trošilo kreativnu energiju i remetilo kreativni proces.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Mošić Petar (@petarmosic)

Svedoci smo da se u Srbiji ali i u regionu situacija sa percipiranjem i valorizovanjem likovne umetnosti značajno popravlja u korist kako samih likovnih umetnika tako i kulturnih institucija. Podigla se svest o značaju otkupa umetničkih dela savremene umetnosti, tako da imamo sve više onih kolekcionara koji su u takvoj poziciji da mogu otkupljivati ozbiljne komade umetničkih dela od samih umetnika. Na taj način je prekinuta decenijska tradicija naših kolekcionara da isključivo kupuju i trguju sa – kako mi umetnici u šali kažemo – delima „mrtvih slikara“. Takve aktivnosti ne samo da direktno pomažu razvoju savremene likovne scene već pružaju i finasijsku potporu aktuelnim, mladim umetnicima da bi mogli nastaviti dalje sa svojom produkcijom i profesionalnim razvojem.

Međutim, likovni umetnici u Srbiji su još uvek prepušteni sami sebi, pa tako i što se samih troškova oko realizacije izložbi tiče. Zaista su retke galerije koje u startu umetnicima ponude prevoz umetničkih dela, obezbeđen tekst kustosa, tehničku podršku, PR aktivnosti i štampanje kataloga. Iz tih razloga strogo vodim računa u kojim galerijama ću imati samostalnu izložbu. Ako već moram da snosim sve troškove oko realizacije samostalne izložbe (uz minimalno učešće same galerije), onda gledam kakve bih ja beneficije imao u celoj toj priči.

Intervju: Maja Bunčić

Naslovna ilustracija: Marija Pecić

Foto: Tijana Janković

Najnovije