Možda nikada niste naleteli na njega lično, ali na spot koji on potpisuje – sigurno jeste. Setite se, privukao vas je nekada svetlom i sanjivom, a nekada mračnom i odvažnom estetikom koja neodoljivo balansira između realizma i nadrealizma i, još važnije, uvek vešto krije poruku koja mora biti poslata.
Ljubomir Stefanović, poznatiji kao Ljubba, jedan je od naših najpoznatijih reditelja muzičkih spotova, scenarista, montažer i muzički producent, ali iznad svega kreativac koji ne poznaje granice, a svojim radom to vrlo dobro, iznova i iznova, potvrđuje.
HARPER’S BAZAAR: Na sceni si od 2010. godine kada te je talent scout Atlantic Records-a “otkrio” putem tvoje Vimeo stranice. Kada si počeo sa kreiranjem i objavljivanjem (najpre lyrics) videa, da li si očekivao, priželjkivao da dobiješ neku ovakvu priliku?
LJUBBA: Moja intuicija, koju smatram dubokom spoznajom sebe i sveta oko sebe, govori da sam ja i svoj život izrežirao. Meni se sve što sam zamislio desilo. Svašta sam sebi prizvao, baš svašta.
Zahvaljujući ovom angažmanu, sarađivao si sa brojnim svetskim zvezdama kao što su B.o.B, Iggy Azalea, Flo Rida, 2 Chainz, Hilary Duff, Jason Derulo, Trey Songz, Alessia Cara, Francesco Yates… Kakvo je to bilo iskustvo i koja saradnja ti je naročito ostala u sećanju?
Definitivno saradnja sa Hilary Duff. Bio je to njen “povratnički” singl na insistiranje fanova. Taj video je prošao kroz četiri kruga odobrenja bez ijedne korekciije. Nisam sa njom lično kontaktirao, ali su mi prenete čestitke.
Ono što mi je više ostalo u sećanju i što je deo moje lude prirode – da sam iste te godine uradio sličan lyric video Ceci za tadašnji album “Autogram”, za noseću pesmu. I lepši je “Autogram”. Bolja je pesma (smeh)! Saradnja sa FloRidom mi je bila savršena – učestovao je u kreiranju. Bilo je to davno. Bilo je lepo!
Kažeš da si počeo sa kreiranjem videa iz želje da promeniš ono što vidiš, čuješ i doživljavaš. Šta je to što ti je nedostajalo (ili ti i dalje nedostaje), a šta ono što si ti uneo u ovu industriju?
Sve ono što je nedostajalo, svaka rupa koju bih popunjavao, ticala se mene i mog života. Mojih potreba, želja ili nedostataka.
Vremenom je na red došlo tržišno pozicioniranje, igranje igrica sa konkurencijom, savladavanje prepreka pojedinaca koji, svakodnevno radeći na mom uništenju, degradiraju isključivo sebe. Dakle, sve te neprilike – neljudi, pohvala su za svaku moju inovaciju koju oni doživljavaju kao sopstveni poraz. Oksimoron. Mnogo veća i lepša, i u pravom smislu reči nagrada jeste reakcija publike, emocija koju odašilju nazad nakon odgledanog dela, interpretacije, ali i kritike. Mislim, svi ti spotovi zaista izazivaju reakciju, a ja to tendenciozno radim. Šta je delo ako te ne podstiče na razmišljanje? Nedelo (smeh)?
Posao godinama koristim za razračunavanje sa sobom samim.
Sa svojim pomislima, grehovima, delima i nedelima, stremljenjima, nadama, tugama, srećom, promašajima, sujetama… Ugravirano je tu bezbroj emocija, prepričano je puno istinitih situacija jezikom muzičkog spota.
Uživam u procesu. Lekovit je. Čvrstvo verujem da svako ljudsko biće ima potrebu da kreira jer je to odraz onog božanskog u čoveku. Čak i kada to nije zanimanje, kreativnost je sve ono što nas okupira u toku jednog dana – od maštarenja do toga da uzmemo valjak i okrečimo dnevnu sobu, skuvamo novo jelo. Pogledajte samo na koliko se kreativnih načina ljudi izražavaju samo svojom pojavom. Svaki put kada izađem iz kuće naletim na nekog ko je filmski lik, potpuno filmski lik. Za mene je epohalno važno da moje biće u toku dana prepozna nečiju kreaciju ili potencijal da ja nešto stvorim. To osmotsko upijanje sveta i čulno opipavanje frekvencija je izvorište mojih dela.
Estetika tvojih videa je autentična i samim tim vrlo prepoznatljiva. Koliko ti je trebalo da pronađeš svoj izraz?
Mislim da je izraz utisak. A utisak čini skup sredstava, od emocija do praktične primene tehnikalija – kamere, scenografije, vizuelne komunikacije kroz svetlo i boje, načina kadriranja i uopšteno, putanje kojom ćete gledaoce provozati kroz rolerkoster svojih namera. Vi ste u kontroli, i na početku jedini vidite cilj. Onog trenutka kada i publiku dovedete do kraja tog puta, ostavljate nekakav utisak. A sud o tome je već na njima. Utisak za utiskom – stil, kontinutitet – nekakav trag, pa sad… kakve namere takve i zasluge.
Možeš li da izdvojiš jedan najomiljeniji projekat na kome si do sada radio?
“Dva Prsta” za Senidu koji sam posvetio majci Dari i svim majkama – božanstvom među ljudima.
Na domaćem tržištu takođe su ostvario veliki uspeh. Dva puta zaredom osvojio si MAC “Music video of the Year” nagradu i to za spotove “Limunada” (Emina Jahović i Milica Todorović) i “Dođi mami” (Nataša Bekvalac). Iako ovi spotovi imaju zajedničku “žicu”, ipak su totalno različiti. Kako pristupaš osmišljavanju i produkciji spotova? Od čega zavisi krajnji rezultat u vizuelnom smislu?
Nagrade su divna priznanja, ali se ne treba navikavati na njih.
Bilo je i festivala i to zaista prija. Svi mi težimo da budemo verifikovani od strane okruženja, ama baš svi u nekoj meri radimo na dopadljivosti i u svakodnevici i u profesionalnom okruženju gde podrške i solidarnosti svakako manjka, pa su nagrade divan gest koji popunjava tu prazninu, ali ja ih gledam kao milost. Nagrada se danas dodeli meni, sutra vama… ali talenat je večni dar. To je dodeljeno mnogo pre odluke da nas ovenčaju titulom. Treba izbeći zamku koju nagrade nose, a to je predvorje gordosti. Znam po sebi.
Ta dva spota su različita jer su i pesme potpuno različite. Zato kažem da je izraz utisak. Ne treba se držati jednog stila. Što je više izvora inspiracija i pokretačkih snaga, to je prostor za sagledavanje polazne tačke za pisanje spotova širi, a samim tim i krajnji rezultat unikatan.
U “Limunadi” sam pisao o eskapizmu. Emina je virtuoz-tekstopisac i bilo mi je potpuno jasna namerna stilska naivnost teksta. Ta pesma je kontra baš svemu u muzici tada. Meni lično je komunicirala i taj ekspaizam i samoizolaciju, odlazak negde “izvan grada” – za mene izvan društvenih problema, uloga u koje smo stavljeni u ovom simulakrumu. Zaista bih voleo da me pitate kako sam, a da vam odgovorim: “Evo pijem limunadu izvan grada i slušam sambu”. Kakva utopija, čoveče.
U tom trenutku sam, osetivši to, provukao tadašnju temu terorizma i izneo svoj stav o besmislu ratovanja. Zato Emina “preti plastičnom puškom”. Tu su i izvitoperene boje prirode koje komuniciraju svet po meri moje duše.
“Mami” je namerno preterivanje i odlazak u potpuni kemp, jer kako i Natašina mama kaže – pesma je zaista grozna (smeh), ali je Nataša možda i moj omiljeni saradnik.
Ja čim čujem pesmu, u glavi krenu da se pojavljuju prve slike i motivi. Često jako mutni. Onda se osamim, sednem sa njom jedan na jedan i izvlačim motive. Gledam kako da delujem u okviru te pesme, a da unesem i nešto što je izvan tematskih okvira koji mi se nameću. To je, čini mi se, iz meseca u mesec sve teže. Nema više Marine. Sada je neka druga emocija, neki drugi ljudi. Tumaramo po zjapećoj praznini – sve bučnijoj. No, dobro, život nije “Limunada”.
Potvrda da tvoja kreativnost zaista nema granice došla nam je u vidu spota za pesmu “CHIGIRIGI” (Nucci) koji si snimio – telefonom! U pitanju je Samsung Galaxy S23 Ultra. Otkud ta ideja?
Kreativnost i inspiracija su spontani. Privukao me je dizajn telefona. Moj prijatelj je jednom prilikom stavio neki lepi kvadrat sa oštrim ivicama na sto, pa sam uzeo da pogledam, okrenuo ga, vratio mu. Međutim, nešto me je vuklo pa sam ponovo uzeo i tako smo, malo po malo, došli i do kamere. Sve te opcije i mogućnosti su me zaista iznenadile. Profesionalna džepna kamera. Naravno da smo odmah obustavili sve i on mi je bio prva žrtva, prvi stand in. Poigravao sam se sa dubinskom oštrinom, ekspozicijom, portretima. Toliko sam se “zaigrao” da mi je čovek jedva oteo telefon iz ruke. Kažem vam, za mene je epohalno važno da moje biće u toku dana prepozna nešto novo. Ultra mi je otključala zasebni i neistraženi univerzum, a pošto ja stalno menjam tehnike snimanja, nekako je bio logičan sled.
Osmislio sam da celokupni set tretiramo kao kada bismo snimali nekom od komercijalnih filmskih kamera, samo da na kranu bude Ultra. Potom se izrodila tema – Veštačka inteligencija kao peti element. Radnju sam na kraju smestio na sam telefon, napravljen od 2 LED ekrana specijalno za naše snimanje.
Iako svako od nas koristi telefon za kreiranje sadržaja svakog dana, neobično nam je da zamislimo da bi on mogao da iznese i ovako kompleksan projekat. Kako je izgledalo snimanje? Koja karakteristika Samsung Galaxy S23 Ultre te je naročito oduševila?
Meni je, za početak, bilo neobično da se Samsung telefon koristi svakodnevno zato što sam bio zaslepljen nekom iluzijom koja, bar za mene, više ne važi. Uopšte, pneumatičnost tog telefona je neka nova priča. I ja sam produktivniji. Sviđa mi se što mogu da uredim interfejs kako želim, pa sam ga prilagodio i sebi i poslu i obavezama.
Na trenutak bih se vratio u 2020. U jeku pandemije kada je cela industrija stala, dogodila se pesma “Đavoli” od Zoi. Budžet koji smo imali ne bi pokrio ni ketering regularnog snimanja, ali to mene ne da nije obeshrabrilo, već me je nateralo da zavrtim priču i pristupim kreiranju na jedan potpuno novi način, tada stop-motion.
Taj spot mi je kasnije doneo igrani projekat, produkciono veći od bilo čega do sada. U mojoj kontraškoj prirodi i haotičnoj energiji se očigledno krije ta potreba da stvari iščašim iz zgloba i čim se zasitim neke forme ili ustajalog saradnika, brzo pronađem novi put. Eto tako je i Ultra ušetala i otvorila potpuno novi pravac za mene, pa neke od svojih spotova uveliko snimam baš pomoću nje.
U estetiku spota odlično se uklopio i novi Samsung Galaxy ZFlip5 u kome je, očigledno, i Nucci jako uživao. Šta vam se dopalo kod ovog modela telefona?
Prvo me je vratio u detinjstvo (smeh)! Samim tim što je u moru istovetnih telefona taj model izuzetno prepoznatljiv. Svi smo bili u situaciji gde je više ljudi na nekakvom druženju na primer, pa se telefoni pomešaju. Tumaramo i iz trećeg pokušaja “ubodemo” svoj telefon pošto su skoro svi isti, ako ga eventualno ne istaknemo nekakvom maskom, a meni se to ne dopada. Želim da kupim rešenje, a ne da ga domaštavam. Mislim da ZFlip5 telefon nudi upravo to – rešenje i dizajn. I stav. Takvi su i moji spotovi – na preklapanje (smeh).
Ovo nije prvi put da Nucci i ti sarađujete. Planirate li još neki zajednički projekat?
“Chigirigi” je bila naša treća sreća. Četvrtom ćemo započeti 2024.
Za kraj, otkrij nam šta još kreativno možemo da očekujemo od tebe u narednom periodu?
Ulazim u petnaestu godinu karijere, a sve to traje samo i samo zbog moje duboke intuicije i zato što se nikada nisam opustio. Promenio sam skoro celokupnu ekipu i našao novo polje za iskazivanje svojih narativa, neku novu emociju i potpuno svež način za kreiranje spotova. Radujem se jer sebe uvek u vatru bacim sam, pa kad dogori, zapalim novu – i tako u krug.
PROMO
