Harper’s BAZAAR Playlista: 10 omiljenih pesama Petra Wagnera Fantoma

Petar Wagner poznat po svojim obradama jugoslovenskih hitova, nije samo izvodjač - on je čuvar moderne baštine čija interpretacija klasičnih melodija odjekuje u modernim vremenima

Play All
Harper’s BAZAAR Playlista

U tajanstvenim dubinama muzičke scene jedan izvodjač se uzdigao poput duha iz prošlih vremena. Njegovo ime je Petar Wagner alijas Fantom i vremenom je postao sinonim za enigmaticnost i umetničku transcedentnost. Muzika koju izvodi ne poznaje granice žanrova, ona je spoj klasične elegancije i melodije koja se ne može zaboraviti. Repertoar obuhvata velike hitove osamdesetih, poput synth-pop himni, plesnih floor-fillera i emotivnih balada.

Ko je Fantom zapravo? Kako je došlo do ideje da nastupate pod tim pseudonimom?

Pre 3 godine, kada sam pisao pesme za prvi album, tražio sam neki alijas koji će biti blizak jugoslovensko kulturi. Bilo bi malo pretenciozno da sam se nazvao recimo Tito, pa je onda Beogradski Fantom koji je jurio ulicama osamdesetih poslužio kao inspiracija za ime.

Kako biste definisali žanr koji izvodite?

Žanr se dosta promenio u odnosu na prve pesme, ali je svakako i ovaj novi pravac duhovno nasleđe i logični nastavak zvuka koji je nastajao na ovim prostorima do kraja osamdesetih. Na prvom album je bilo više disko elemenata, a sada sve više jugoslovenskog sevdaha i nostalgije.

Šta vas je navelo da se okrenete osamdesetim u vizuelnom i muzičkom smislu? Koga smatrate muzičkim uzorom iz tog perioda?

Mislim da je tih godina na ovim prostorima nastajala najbolja muzika. Jeste bilo dosta pozajmljivanja od zapada, ali čak i kada bi nešto naši tadašnji muzičari pozajmili od zapada, pravili bi pesme koje su još bolje od originala.  Svi su mi oni uzori. Zapad je imao dobru tehniku i produkciju, a mi bolje ideje. Generalno smatram da smo mi, zajedno sa još nekim južnijim narodima daleko bolji i zanimljiviji od ostalih sterilnih evropskih naroda, a od Amerike i da ne pričamo, ali su nas devedesete nažalost sputale u tom razvoju i oborile duh. Moramo da opet nađemo taj izgubljeni duh koji nas izdvaja.

Da li uopšte i možete biti Jugonostalgični i ako niste živeli u tom period, niste ni bili rođeni?

Pa dobro, ja sam rastao devedesetih kada su se i dalje slušale kasete i gledali filmovi na VHS-u. Nisam dokačio vrhunac Jugoslavije, ali jesam njen kraj, pa tako nisam previše daleko od tog vremena. Umetnost je najbliža stvar teleportu koju su ljudi izumeli, pa zato nije previše teško da odemo u neko drugo vreme kada pustimo neku pesmu.

Šta nam novo spremate u mesecima koje dolaze?

Spremaju se nove pesme, dosta njih je napisano pa treba sada sesti i snimiti sve to. Do tada se naravno družimo na koncertima sa dragim ljudima koji vole to što radim i svima im želim mnogo lepih stvari i zdravlja u 2024. godini!

Razgovarala: Mina Kitić

Foto: Veljko Lalović

Najnovije