Publika ga prepoznaje po nečemu što nije uobičajeno za dirigenta – dok vodi orkestar, Filip istovremeno pleše. Njegovo dirigovanje prati ritam celog tela, pa energija koju prenosi muzičarima prirodno stiže i do publike. Džez je muzika kroz koju se školovao i koju najbolje poznaje, ali su na njegov autorski izraz snažno uticali pop, fank i klasična muzika, posebno Rahmanjinov.
Prvi ozbiljan muzički impuls nije dobio od porodice, iako su upravo najbliži prepoznali njegov talenat i podstakli ga da upiše muzičku školu. Presudan trenutak dogodio se zahvaljujući prijatelju iz detinjstva, pijanisti Vojislavu Dragoviću: „Prvi put kad sam čuo njega i Queen znao sam da ću nastaviti u tom smeru”. Kao pijanista Big benda RTS-a, na dirigentskoj poziciji nasledio je svog mentora Fredija Stanisavljevića. Sećajući se tog perioda, Bulatović kaže: „Starije kolege su me uvek bodrile i podržavale. To je jedno od najlepših iskustava u mojoj karijeri.”
Bend Mapo Keys nastao je iz potrebe da stvara muziku namenjenu plesu: „Volim da đuskam. Nisam mogao da zadržim sve te ideje samo za sebe, oformio sam bend kako bih ih čuo uživo”. Ritam za njega predstavlja važnu stavku, zato ne čudi što ovu plejlistu Filip opisuje jednostavno: „Sirov groove i patina.”
TEKST UROŠ MILOVANOVIĆ | FOTOGRAFIJA KELLY M LACY
