Harper’s BAZAAR predstavlja novu ediciju #slušajpažljivo – selekciju albuma koji ovog meseca zaslužuju vašu punu pažnju. Bilo da ste u potrazi za soundtrackom za gradske šetnje, introspektivne večeri ili prolećne žurke, ovo su izdanja koja ne smeju da prođu ispod vašeg muzičkog radara.
CHARLIE PUTH
Whatever’s Clever!
(Atlantic, Warner Music, Mascom)
Četvrti studijski album donosi zrelog i autentičnog autora, Charlieja Putha, onakvog sa kakvim se do sada nismo susretali. Na ovom izdanju on odustaje od pukog hvatanja trendova, džingl pesmica i okreće se pažljivo građenim aranžmanima, čitavim produkcijskim strukturama i organskom zvuku. Jasni su tragovi estetike bendova Steely Dan, Doobie Brothers, i šireg yacht rock nasleđa s kraja sedamdesetih do polovine osamdesetih. Ti uticaji su transparentni, odlično razrađeni, stilizovani, perfektno primenjeni i funkcionalni, vraćajući se muzikalnosti, ambijentu, pre nežnosti i ljudskosti. U vremenu digitalne prezasićenosti, takav pristup deluje gotovo radikalno. Paralele sa pričom iz filma Yacht Rock: A Dockumentary (HBO, 2024) nisu slučajne, reč je o nekada potcenjenom žanru, koji danas zvuči gotovo subverzivno. Okružen generisanom bukom, album Whatever’s Clever! otvara prostor u kom se samo svira, peva i mašta o životu u boji.
HARRY STYLES
Kiss All the Time. Disco, Occasionally
(Erskine Records, Columbia, Sony Music, Menart)
Novi studijski album nekrunisanog evropskog princa popa stiže nakon četiri godine velikih očekivanja i ogromnog hajpa koji je, sada već očigledno, više radio u korist slike nego tona. Pored velike želje da ovo izdanje prihvatim u celosti, izostao je vau! efekat. Kiss All the Time. Disco, Occasionally obiluje propuštenim prilikama, veoma dobrim, ali nedovoljno razrađenim idejama. Pokušaj da se udalji od prepoznatljivog izraza postoji, ali ostaje nedorečen: melodije su solidne, refreni korektni, ipak retko koji stvarno pogađa. Album kruži između namere i skoro upečatljivih fraza, bez jasnog vrhunca ili momenta koji ostaje u sećanju. Preciznoj produkciji nedostaju intenzitet i dinamika. Harryjev šarm i status ovoga puta nadomešćuju sve uočljive nedostatke. Ovo nije loš album, ali je, prvi put, daleko od Stylesove superiorne pop ekstravagance.
JESSIE WARE
Superbloom
(EMI, Universal Music Group)
Neverovatno da je prošlo skoro petnaest godina od debitantskog ostvarenja Jessie Ware (Devotion, 2012) o kom sam, ako se ne varam, pisao baš na stranicama Harper’sa. Možemo reći da je Jessie i dalje nebrušeni dijamant i najbrižljivije čuvana tajna britanske pop scene. Nikada dovoljno eksponirana, a totalno savršena. Njen šesti studijski album Superbloom je svojevrsna završnica trilogije koju čine What’s Your Pleasure? (2020) i That! Feels Good! (2023). Pred nama je krešendo serijala tokom kog se Jessie posvetila R&B nasleđu, fanki-disku i grandioznim holivudskim orkestracijama. I ovoga puta pesme su prepuštene na producentsko doterivanje timu koji je dobro poznaje: James Ford, Barney Lister, Karma Kid, Jon Shave i Stuart Price (čiji novi učinak sa Madonnom s velikom pažnjom očekujemo). Zadatak albuma Superbloom je da zabavi, zaintrigira i osvoji. Njegov sadržaj je poput seksi poziva na ples do jutra, koji ne prihvata ne kao odgovor.
THE NOTWIST
News from Planet Zombie
(Morr Music)
Nemački bend The Notwist na svom devetom studijskom albumu zvuči kao susret starih prijatelja koji su prestali da komplikuju stvari, insistirajući na studijskom savršenstvu. Umesto toga, sakupili su muzičarsku komunu i svirali na jen’-dva-tri. Posle decenija lutanja kroz elektroniku, glitch i introspektivni elektro-dream pop (manifestovan voljenim albumom Neon Golden iz 2002), The Notwist je ovde fokus stavio na trenutak kolektivnog stvaralaštva. Album diše kao zajednička proba koja se slučajno pretvorila u ploču: nesavršenu, ali živu. Nema distance, nema elektronike iza koje bi se braća Markus i Micha Acher eventualno sakrila. Ako je The Notwist nekada zvučao kao da beži od suočavanja sa svetom, na novom albumu bend je odlučan u nameri da kaže šta ima o planeti zombija. To mu, iznenađujuće, baš dobro stoji.
GNARLS BARKLEY
Atlanta
(10K Projects, Atlantic, Warner Music, Mascom)
U godini u kojoj Gnarls Barkley obeležava dve decenije od legendarnog i revolucionarnog izlaska debija St. Elsewhere, svetlost dana je ugledala završnica njegove diskografske trilogije. Album Atlanta predstavlja dugo očekivani povratak dua, kojeg čine producent Danger Mouse i pevač CeeLo Green. Kao Gnarls Barkley ostaće upamćeni kao prvi bend koji je, zahvaljujući uspehu singla Crazy, početkom dvehiljaditih, naterao muzičku industriju da se transformiše i u svoju računicu o prodaji uvrsti brojke digitalnog preuzimanja. Međutim, današnja industrija, čijoj su transformaciji i sami kumovali, bitno je drugačija, a Gnarls Barkley su tamo gde smo ih i ostavili. Na Atlanti, kroz muziku isplivavaju Procol Harum, Marvin Gaye, Kraftwerk, Wu-Tang Clan, što izdanje donekle čini zanimljivim za slušanje. Ovaj album je zatvorio krug, bez ambicije da postavlja nove granice poput njegovih prethodnika. Šteta
RAYE
This Music May Contain Hope.
(Human Re Sources)
Drugi album engleske kantautorke deluje kao smelo zamišljen projekat koji pokušava da objedini emociju, narativ i teatralnost u jedinstveno slušalačko iskustvo. Podela na četiri godišnja doba, kao celina, daje mu konceptualni okvir, ali umesto jasnoće donosi osećaj rasipanja, kao da ideja stalno izmiče formi. Završnica (celina Leto) funkcioniše najbolje. Najveća vrednost albuma je vokalna transformacija Raye. Ona suvereno klizi između stilova – čas grandiozna i samouverena poput Beyoncé, čas lomna i ogoljena u duhu Amy Winehouse. Ipak, ta promenljivost ostavlja utisak blage dezorijentacije, jer više ima funkciju da fascinira, nego što zaokružuje autorkin identitet. Aranžmani su raskošni, teatarski sa snažnim prizvukom mjuzikla. Upravo tu album dobija na atmosferi. Ipak, čini se da sadržaj dobrim delom opterećuje strukturu. Moguće da je doživljaj albuma na koncertu potpuno drugačiji. Drugar koji ju je početkom godine gledao u Parizu napisao je u komentaru na mrežama: Zvezda je rođena!. Verujem mu.
Tekst: Uroš Milovanović
Foto: Promo
