Harper’s BAZAAR predstavlja novu ediciju #slušajpažljivo – selekciju top 20 domaćih i stranih albuma koji ove zime zaslužuju vašu punu pažnju. Bilo da ste u potrazi za soundtrackom za gradske šetnje, introspektivne večeri ili zimske žurke, ovo su izdanja koja ne smeju da prođu ispod vašeg muzičkog radara.
1. ROSALÍA – Lux
Veliki i važni albumi postoje. Često ih snime oni od kojih ste to najmanje očekivali. U prvi mah pomislite da je ovako zaprepašćujući efekat postignut zbog hrabrog upliva klasike u jedan pop album. Međutim, nije samo to. Presudan je način na koji Rosalía prvo doživljava svoje pesme, pre nego što ih materijalizuje. One na izdanju Lux žive baš u onom izmaštanom obliku. Njih ne sputava nijedan žanr. Upoznajemo Rosalíu kao konceptualnu umetnicu u vrhunskom interpretatorskom zanosu. Ona vešto dočarava špansku melodramu i briljira svojim sopranom. Diskretno prisustvo elektronike naglašava i/ili poentira produkciju. Zbog svega navedenog, Lux je nešto najbolje, najlepše i najdramatičnije što sam čuo u 2025. Kao grom iz vedra neba.
2. WOLF ALICE – The Clearing
Temperament Ellie Rowsell, predvodnice benda Wolf Alice, u skladu je sa junakinjom priče po kojoj bend nosi naziv. Nakon pojave Florence Welch pojavio se čitav spektar pevačica koje karakteriše eksplozivan raspon glasa, pa je i Ellie ušla u taj začarani krug. Izgleda da četvrtim studijskim albumom The Clearing iz tog kola svesno želi da izađe. Neki tu promenu osuđuju i pripisuju je prelasku Wolf Alice pod okrilje velike izdavačke kuće. Promenu u zvuku treba pripisati samom bendu, koji se našao pred izazovom. Poigravajući se sa njim došao je do jasnijih lirskih i muzičkih rešenja. Ellie je intimnija i emotivnija, stavovima sada znatno bliskija Stevie Nicks. Možda je upravo album The Clearing najzaslužniji zbog bitnijeg prisustva indi muzike u svetu mejnstrima tokom prošle godine.
3. BON IVER – SABLE, fABLE
U segmentu SABLE pesme više naginju tradicionalnom američkom folku koji prožima životne priče o danima koji prolaze i ljubavima koje čekaju negde na horizontu. Kada iz tako izoštrene slušalačke percepcije zakoračimo u sadržaj drugog diska fABLE, otvara nam se novi, žanrovski raskošniji svet. U njemu je frontmen i autor Justin Vernon daleko angažovaniji kao interpretator. Njegov neodoljivi falset upotpunjen je gospel aranžmanima, semplovima i ritam mašinama. Sa mnogo više elektronike bend Bon Iver kao da je otkrio nova interesovanja – yacht rock, savremeni R&B i soul sa kojima je ukrstio slajd gitaru i ostale tradicionalističke instrumentalne elemente.
4. WET LEG – Moisturize
Indi-pop menadžeriju bend je oplemenio povremenom post-grandž bukom i energijom bendova post-pank talasa sa početka osamdesetih. Frontwoman benda Rhian Teasdale je možda doživela najveću transformaciju postavši, u vizuelnom smislu, ono što je Charli XCX objedinila terminom brat. Rhian je Courtney Love novog veka. Ona glasno govori o svojoj seksualnosti, otkrivanju tih osećaja i potreba. Taman kad vam se učini da je nit ispuštena, iskrsnu pesme CPR, Davina McCall ili Don’t Speak da raspomamljenost vrati u okvire skladne indi-pop-rok forme. Moisturizer je definitivno jedno od najprijatnijih iznenađenja u 2025.
5. PERFUME GENIUS – Glory /
SOMBR – I Barely Know Her
Michael Alden Hadreas je Perfume Genius i kroz album Glory projektovao je nagomilana lična nezadovoljstva i frustracije. Pesme govore o izboru pogrešnih osoba i trenutaka za otvaranje duše. Glory često zvuči kao ponovno preživljavanje turbulentnog tinejdžerskog perioda. Nesnađeni i neshvaćeni pokušavamo da nađemo svoje mesto pod suncem, kao da sutra ne postoji. Snaga ovog albuma leži u otpuštanju događaja koji pripadaju prošlosti i prihvatanju sebe sada i ovde.
Dvadesetogodišnji Shane Michael Boose je mladi američki kantautor koji se predstavlja pseudonimom Sombr. Album I Barely Know Her je inspirisan ljubavnim zanosem u velikom gradu kakav je Njujork. Produkcijom je dočaran huk megalopolisa. Autor je očigledno očaran muzikom velikana kao što su Talking Heads, nekih savremenih autora poput Hoziera, uz prisustvo britanske glam scene (T. Rex, David Bowie) i nezaobilaznih Queen.
6. TAYLOR SWIFT – The Life of a Showgirl
Deset jednog minuta Swift je rekla sasvim dovoljno o životu superzvezde, kroz lična iskustva uz malo preterivanja. Pesme za album The Life of a Showgirl nastajale su u hodu, tokom turneje The Eras, i to se na razne načine prelama kroz tekstove pesama. Format albuma je više organski, sveden je, a raskošnost produkcije ogleda se u sviračkom okruženju. Matrice i elektronika ovde nisu u prvom planu. Uz besprekornu produkciju i artikulaciju, čine ga jednim od najatraktivnijih pop izdanja u 2025. godini. Taylor je objavila odličan, autorski i izvođački, zreo pop album što je njegov najjači adut.
7. FKA TWIGS – Eusexua
Naklonjena avangardnom izrazu, veoma bliskom umetničkom performansu, FKA twigs je postala prepoznatljiva u formi koja nije žanrovski ograničena. Pod jedinstvenim nazivom EUSEXUAL, umetnica je podvela kovitlac emocija i strasti izazvanih stvaralačkim nabojem. On je isprovociran spoljašnjim nadražajima poput ljubavi, seksa, komunikacije i spremnosti da prihvatimo različitosti. Kompleksnost takvog koncepta twigs rasterećuje klupskim zvukom i pop melodijama. Atraktivni plesni momenti su baš tamo gde treba, na pravom mestu da prijatno iznenade.
8. VIAGRA BOYS – viagr aboys /
DAVID BYRNE – Who Is the Sky?
Anarhično, neobuzdano i bučno, po ko zna koji put pank potvrđuje svoju besmrtnost. Frontmen benda Viagra Boys, Sebastian Murphy, predstavlja nadrealnu kombinaciju Nicka Cavea i Shanea MacGowana – na ivici incidenta, u odmakloj fazi pijanstva, ali u svemu tome ume da sačuva dostojanstvo. Viagra Boys gaze po svemu što u današnjem društvu globalno ne valja. U prvi plan bend stavlja činjenicu da čovek više nije slobodan.
U životu nije sve crno-belo. Album Who Is In The Sky? Davida Byrna, kroz svoj koloritan omot pa nadalje kroz muziku i aranžmane, govori u korist postojanja čitavog spektra između dve obične boje. Sa ansamblom Ghost Train Orchestra, David je kreirao kabare čiji zvučni zapis aktivno komunicira sa slušaocem. Bilo da su teme život i priključenija, neobavezna lozaranja o praznini taštine ili nekoj svakodnevnoj rutini, David ih prezentuje tako da im se (gorko) nasmejete.
9. PULP – More
Muzika ovog brit pop benda nikada se nije u potpunosti uklapala u taj (nazovi) žanr. Tokom celog tog perioda su se estetikom, muzikom i temama jasno distancirali, naginjući više ka umetničkom izrazu i autoironiji. Njihove pesme su često sa podsmehom tretirale prolaznost života, društvene dogme i starenje.
Treba mnogo smelosti da, kada su članovi benda baš u tim godinama, ponovo govore o istim temama, sada iz potpuno drugačijeg ugla. Album More je podjednako nostalgičan, optimističan i ipak podstiče na ples sa istim poletom kao nekad „Disco 2000“.
10. TEDDY SWIMS – I’ve Tried Everything But Therapy (Part 2)
Patnja, tuga, rastanci i razočaranja stanja su duše iz kojih, gotovo po pravilu, nastaju najlepše pesme. Onih proisteklih iz radosti ili iskrene ljubavi čini se da nema mnogo, ili se često smatraju manje relevantnim – pop pesmama za jednu sezonu.
Teddy Swims je na svoja dva (dela) albuma, sa istom tematikom, uspeo da se teleportuje iz jednog u drugi svet i to gotovo u toku jedne sezone. Uz pomoć nove ljubavi, u periodu kada je očekivao da postane otac, Swims je na ovom albumu obrnuo igru. Stilski se oslobađa okvira soul estetike, a interpretatorske veštine više oprobava u vodama R&B-ja i doo-wopa, sa obrisima diskretne elektronike.
11. BOHEMIJA – Odiseja u nemiru
Optimizam je osnova četvrtog studijskog albuma niškog benda Bohemija. Ovaj sastav odoleva okolnostima koje im nikada nisu išle na ruku. Bohemija govori o miru, inspiriše je životna radost, bori se protiv nepravde i širi dobro.
Kada se ovako napiše pa pročita, zvuči kao sadržaj neke psihološke beletristike. Zato album treba preslušati otvorenog srca. Nepopravljivi optimizam članovi grupe Bohemija ispunili su muzikom, oplemenili harmonijama i skladnim višeglasjem – preko potrebnim sadržajima u prošloj godini.
12. BUČ KESIDI – Moderne veze
Uz neizmernu dozu gorčine i razočaranja, pesme na ovom albumu će vam najpre pružiti željeno utočište, a potom i razumevanje za okolnosti u kojima vas zaljubljenost i zanesenost dovedu. Buč Kesidi ume veoma strastveno, himnično i horski da piše, govori i peva o ljubavi. Trenuci nesigurnosti i nadigravanja među partnerima izmame osmeh.
Albumom Moderne veze Buč Kesidi apostrofira prirodnu potrebu za razumevanjem i utehom. Takve emotivne vrtloge bend je odlično začinio intenzivnim pop sadržajem u disko aranžmanima, koji ne ostavljaju mnogo prostora za samosažaljenje.
13. IGOR BOŽANIĆ – Žega
Igor Božanić je, sa braćom Popov – Srđanom i Pavlom – ponudio izuzetno uzbudljivu formu onoga što zovemo novi sevdah, a sve češće sevdah-noar. Album Žega je podjednako važan u smislu očuvanja balkanske, a pre svega bosanskohercegovačke tradicije, uz par autorskih izleta na tragu poznate forme.
Među divnim momentima sa albuma Žega izdvajamo reinterpretaciju tradicionala „Moj behare“, hrabro smeštenu u okvire Ravelovog Bolera.
14. KOIKOI – O sreći u snovima
Baveći se bujicom osećanja koja zbunjuju i razaraju do granica autodestruktivnosti, KoiKoi je plasirao kolekciju uznemirujućih pesama. Aranžmanski i muzički lepršave, dodatno pojačavaju osećaj nelagode. O sreći u snovima, istina, tretira košmare koji ponekad izbijaju na javi.
Šire gledano, poslednji album benda KoiKoi bavi se društvenim okolnostima i pojedincem u njima. Mali je aster koji može da prekrije tako veliku ranu, mada učenje iz sopstvenih grešaka može biti dobra osnova za novi početak.
15. E-PLAY – Diši duboko
Pre izlaska albuma su, nekako nesvesno, pratili genezu društvenih zbivanja u našoj zemlji u sezoni 2024/25. Najpre singlovima Hotel Jugoslavija (sa Bajagom) i Osmeh, bend E-Play kroz novi vizuelni identitet apostrofirao je monumentalnost soc-realizma.
Rukopis Maje Cvetković je, u širim regionalnim okvirima, postao prepoznatljiv. Bend E-Play je najmoćniji kada se obraća direktno slušaocu, jedan na jedan. Snagu svakom pojedincu daje u nišu albuma koji simbolično zatvara Istina.
16. TYMOCK – Gledamo kroz prozor kako gore kuće EP
Iz Niša nam dolazi bend Tymock, koji je prošle godine objavio vrlo zanimljiv spoken word EP. Naime, pisac Aleksandar Nikolić je, uz pomoć drugara iz benda, ozvučio svoje tekstove. Ovo je nesvakidašnji poduhvat u lokalnoj diskografskoj ponudi.
Maestralno je realizovan, tako da bi mogao da stane rame uz rame sa srodnim stranim albumima, na primer sa projektima Thoma Yorka.
17. MARKOTIK – Neželjena dejstva
Marko Đorđević se predstavlja kao Markotik. Rokenrolu se vratio posle dvadeset godina, debitantskim albumom Neželjena dejstva. Sastavljen od iskrenih preispitivanja samog autora, muzički je utemeljen u alternativan indi zvuk koji je na ovim prostorima dominirao u poslednjoj deceniji dvadesetog veka.
Album Neželjena dejstva je glas generacije koju su svi izdali.
18. DECA LOŠIH MUZIČARA – Ustani Slaj Stone, Srbija te zove
Perjanica Brzih bendova Srbije devedesetih, Deca loših muzičara (DLM), vratili su se nakon dvadeset godina izdavačke pauze. Ustani Slaj Stone, Srbija te zove je više fanki, dominira fantastična duvačka sekcija – neprikosnoveni adut benda – a karakteristična haiku poezija Vladana Miljkovića je u nekoliko pesama briljantna.
Iako album nema dovoljno upečatljiv hit, poseduje sviračku snagu i vanserijski stvaralački potencijal.
19. DINA JASHARI – Rastenija bez koren
Kantautorka iz Severne Makedonije prošle godine objavila je neodoljivo atmosferičan debi-tantski album. Rastenija bez korena blista senzualnošću, ispunjen je životnim radostima i okružen živopisnim pejzažima.
Dina na nesvakidašnji način priča o sebi, o stvarima koje nam kroz glavu protrče sto puta tokom dana, a bitan su faktor onoga što danas zovemo mentalna higijena. Ovaj album predstavlja nostalgično putovanje u ne tako daleku prošlost, kada su lounge, acid jazz i liquid drum & bass bili muzički fenomeni indi scene.
20. NATAŠA GUBERINIĆ – Humanlike
Domaći bluz albumi su prilična retkost u domaćem muzičkom izdavaštvu. Nataša je kalila svoj glas u nekolicini beogradskih bendova i konačno je prošle godine ta iskustva materijalizovala kroz svoj debitantski album.
Pesme kritikuju sve prisutnije distanciranje, kao fenomen savremenog društva – udaljenog na klik. Album muzički vešto balansira između tradicionalnog bluza, kantrija, amerikane i alternativnog roka.
Foto: Promo
