Još samo ove nedelje: 7 radova na Oktobarskom salonu koje ne smete propustiti

Ostalo je svega četiri dana do zatvaranja najznačajnijeg umetničkog događaja u regionu: 58. Oktobarskog salona (beogradskog bijenala umetnosti).

Vrlo je simptomatično da se održavanje ovogodišnjeg Oktobarskog salona pod nazivom “Sanjari”, za koji se pripremalo pune tri godine, dešava u momentu kada realnost pokušava da nas trgne iz dubokog sna.

Otvaranje je odlagano čak četiri puta zbog pandemije korona virusa, a zatvara se u trenutku kada u središtu jugozapadne Azije počinje zvanično odigravanje noćne more.

Kada je Bernardo Bertolucci 2003. svoje Sanjare smestio u uljuljkanu verziju stvarnosti - porodični pariski stan u posedstvu više srednje klase, u kome brat, sestra i njihov prijatelj, žive svakodnevicu opterećeni međusobnim odnosima, nerešenim emocionalnim traumama i idejama koje potpiruju njihovu maštu, znao je (iako mi možda nismo) kako će buđenje u jednom trenutku biti neminovnost.

Kamen koji razbija prozor stana, dolazi iz ružne stvarnosti - Pariz se nalazi u vihoru pobune, demonstracija i okupacije, a naši uspavani junaci konačno se bude suočeni sa brutalnom stvarnošću.

Linija između jave i sna, kojom su Eva Green, Louis Garrel i Michael Pitt šetali vrlo je nalik onoj kojom do 22. avgusta možete prošetati i vi. Muzej grada Beograda, Kulturnog centra Beograda i Dvorana kulturnog centra Beograda otvoreni su poslednjih nekoliko dana Oktobarca besplatno za sve posetioce.

Koračajući iz prostorije u prostoriju, iz sna u san - čak 63 umetnika iz različitih delova sveta, susrešćete se svim onim bogatim podsvsenim tlom koje buja, ne bi li stvorilo san kakav sasvim sigurno niste očekivali ili pak noćnu moru iz koje se nadamo da će imati ko da vas probudi.

Nama pak, kao čovenčstvu, čini se da su ovi nagli trzaji stvarnosti neophodni, ne bismo li shvatili koliko je zaista tanka linija kojom koračamo po sistemu izgrađenom na iluziji.

Mi vas pozivamo da prošetate ovim iluzornim prostorom koji se nalaze na granici sanjarenja i realnosti, imajući na umu da taj prostor ne predstavlja isključivo prostor slobode. To je prostor koji je opterećen realnošću koju živimo, spekulacijama o mogućoj budućnosti, snovima o utopijama i distopijama.

Ovogodišnji umetnički direktori i kustosi Oktobarskog salona Andrea Baccin i Ilaria Marotta posebno su ponosni na prisustvo autora koji su neka svoja dela prvi put predstavila javnosti upravo ovde.

Ja se nisam mnogo opterećivala imenima autora, šetala sam iz sobe u sobu, pa se u određene vraćala po nekoliko puta, vodeći se samo sopstvenom linijom emocija - nastalim kao kulminacijom pretoplog leta u gradu koji od tebe traži neprekidnu budnost, u danu u kome je realnost bila bolno opipljiva i času kada je mrak počinjao da klizi niz zidove Muzeja grada Beograda - trenutak posebno zaslušan za Rêverie doživljaj stvarnosti.

Da biste se stopili sa “sanjarijom” moja preporuka je da predveče (u periodu oko 19,20 časova - imajte na umu da je radno vreme do 21 sat) posetite Muzej grada Beograda (Resavska 40b), Kulturni centar Beograda (Knez Mihailova 6 i Trg Republike 5/I), Dvoranu kulturnog centra Beograda (Kolarčeva 6), a da se tokom dana prošetate do parka ispred muzeja Jugoslavije (Mihaila Mike Janković 6), podzemnim prolazom na Terazijama (ugao Kralja Milana i Terazija), te ispred tržnog centra na Trgu republike Staklenac (bilbord).

Poslednje vođenje kroz izložbu održaće se u nedelju 22. avgusta u 13 časova u Muzeju grada Beograda.

U nastavku pogledajte koje smo radove istoričarka umetnosti i kustoskinja Katarina Kostandinović i ja, odabrali za vas kao must see ovogodišnjeg Oktobarca.

DANIEL STEEGMANN MAGNARNÉ „San koji sanja san“

Umetnik čiji rad obuhvata filmove, crteže, skulpture, ambijentalne i zvučne instalacije, u kome neprestano preispituje granice: između organskih i veštačkih materijala, između čoveka i životne sredine, između subjekta i objekta, prirode i kulture. Na 58. Oktobarskom salonu, umetnik se predstavlja radom „San koji sanja san“ (2020), koji se sastoji od kontinuirano samogenerišuće onlajn animacije u kojoj jedan panter luta tropskom šumom. San životinje svaki put poprima različite oblike, neprestano se zaustavlja i započinje, pun je nejasne i netačne percepcije iz stanja polusna, između novih oniričkih slika i ponovljenih buđenja. San koji sanja san kombinuje različite oblike znanja, od domorodačke mudrosti, do odnosa sa životinjama i biljkama i duhovnim entitetima šume, od slika i senzacija snova, sve do mehanike veštačke inteligencije, definišući tako nove načine povezivanja sa stvarnim i virtuelnim svetom i svetom snova.

SANJA ĆOPIĆ “ Važno je da budeš svesna svega u svakom trenutku”

Umetnička praksa Sanje Ćopić istražuje njeno lično iskustvo, osećanja, telo, sukob očekivanja i stvarnosti, želja i frustracija, snova i poraza. Polazeći od svog univerzuma, Sanja Ćopić poziva posmatrače da podele njenu dinamiku, da uđu u dubok i empatički odnos s njenim unutrašnjim bićem i, shodno tome, da se suoče sa sopstvenim intimnim svetom. Radom Važno je da budeš svesna svega u svakom trenutku, umetnica se obraća posmatračima direktno, postajući glavni lik toka svesti koji postaje kompilacija, obrnuta arhiva, jer je projektovan ne prema prošlosti nego prema budućnosti, u kojoj su mogućnosti beskrajne i odjekuju jedna u drugoj, gde svako može da prepozna sebe.

JON RAFMAN  “Dream Journal”

Za 58. Oktobarski salon, Jon Rafman predstavio je "Dnevnik sna 2016–2019" / "Dream Journal 2016–2019", video rad u trajanju od 94 minuta u kome posmatrač prati putovanje Xanax devojke u fragmentarno (snivačkom) narativnom toku koji karakteriše ekscesivna tranfiguracija tela, distopijski pejzaži, opscene interakcije, pornografski fetišizam i generalno traumatično-košmarna atmosfera.

BOJAN ŠARČEVIĆ  “Retribucija”

Instalacijom Retribucija (2021), koja se sastoji se iz niza komercijalnih zamrzivača, ispunjenih debelim slojevima inja, koji emituju isprekidani zvuk, mladi autor predstavio sa ne ovogodišnjem beogradskom bijenalu umetnosti. Ova trijada industrijski proizvedenih monolita asocira i na estetske kodove minimalizma i na odbačena spremišta za hranu. Zujanje uređaja dopunjavaju fragmenti melodije romske/srpske folk pesme iz osamdesetih godina prošlog veka, Livadama, Dolinama Vide Pavlović, koja govori o lokalnom etosu, nevinosti, emancipaciji i zabranjenoj ljubavi. Sentimentalna folk balada prošarana je fragmentima jedne novije pesme švedske metal grupe Mešuga [Meshuggah], Demijurg, koju karakteriše pulsirajuća partitura, protkana apstraktnim referencama na oružane sukobe i humanitarne krize. Transdukcioni zvučnici instalirani u zamrzivačima emituju vibracije koje pomoću čvrstih materija proizvode zvuk.

TAN HUSSEIN CLARK "U amecednim vrtovima"

Instalacija Tana Huseina Klarka u foajeu Dvorane kulturnog centra služi kao scenografija za radio dramu koju je umetnik pripremao skoro dve godine. Premijera jedne epizode desiće se u četvrtak 19. avgusta na talasima Radio Beograda 2, a s obzirom na temu ovogodišnjeg salona – Klark je odabrao slobodniju adaptaciju dela filozofkinje  Susan Sontag „Dobročinitelj“ smestivši ga u Beograd osamdesetih godina prošlog veka. Glavni junak, fiktivni lik Hipolit, srpsko-američkog porekla, prvi put dolazi u rodni grad svoga oca, Beograd, na studije, opčinjen intelektualnom klimom i umetnošću.

KATJA NOVITSKOVA "Earthware"

Ovaj rad zanimljiv je zbog algoritmova koji su dizajnirani za prepoznavanje pećinske umetnosti, ona tako pravi dvodimenzionalne zidne pločice od veštačke gline koje prikazuju automatski snimljene fotografije divljih životinja i nejasne siluete jednostavnih šematskih figura životinje-čoveka, kao iz sna. Njena instalacija teži da uhvati poetiku numeričkog viđenja kao bezvremenske petlje: od rane čovekove umetnosti do bilo kojeg uragana promena koje se dešavaju u sadašnjem trenutku.

NORA TURATO

Audio instalacijom umetnica Nora Turato ističe istraživanja politike akcenta, identiteta i Holivuda. Poznata po svom izrazitom prisustvu i performansu, rad označava novi pravac za Turato, koja intenzivno sarađuje sa jednim stručnjakom za dijalekte kako bi iskoristila čitav opseg i potencijal svog glasa. Kroz proces pažljivog posmatranja i raščlanjivanja, Turato uči da izvede zvuke i govorne obrasce mnogih tipova akcenta. To je istovremeno ritmički prikaz umetničinih vokalnih akrobacija i komentar načina na koji se u industriji zabave akcenti podstiču i pretvaraju u robu.

Tekst: Maja Bunčić i Katarina Kostandinović

Foto: Nemanja Knežević

Pročitajte još

Pročitaj još