Akne su vrsta upale kože koja može ostaviti ožiljke i mrlje. Smatraju se jednom od glavnih bolesti kože, od koje pati mnogo ljudi, naročito u periodu adolescencije, a naročito su prisutne kod onih sa masnom kožom. Mogu biti uzrokovane i genetskom predispozicijom ili usled narušenog hormonalnog balansa. Samim tim, osnovno je pronaći uzrok njihovog nastanka kako bi lečenje bilo uspešno.
Dajemo vam nekoliko saveta o tome kako da se brinete o koži sklonoj aknama.
Dermatolog – prva stanica
Jedna od najvećih briga pacijenata koji se obraćaju dermatologu radi lečenja akni je pojava ožiljaka nakon tretmana. A najbolji način da to izbegnete je da posetite dermatologa što je pre moguće. Samo on može da izvrši procenu i ukaže na najbolji tretman, koji se propisuje od slučaja do slučaja. U blažim slučajevima, na primer, mogu se preporučiti proizvodi sa aktivnim sastojcima koji deluju na smanjenje akni, kao što su peroksid benzoil ili niacinamid. U težim slučajevima, oralni ili lokalni antibiotici ili lekovi koji direktno utiču na funkciju lojnih žlezda.
Glikolna kiselina – glavni saveznik nege
Glikolna kiselina je alfa hidroksi kiselina dobijena iz šećerne trske. Deluje kao piling, uklanja izumrle ćelije, stimuliše kolagen , smanjuje bore, kontroliše sebum i posvtljuje kožu. Veoma je pogodan za lečenje akni, masne kože i otvorenih pora, te se naročito preporučuje adolescentima koji imaju ovaj problem. Ovo aktivno sredstvo se može strateški koristiti u sapunima za kontrolu masne kože i akni, a poželjna je upotreba i adstringentnih tonika. Adstringentni tonik je važan za uklanjanje viška ulja sa kože, minimizira pore i pomaže u kontroli masnoće. Optimizuje čišćenje kože i deluje na hidrataciju, antioksidaciju, strukturiranje dermisa i povećanje ćelijske energije.
Ishrana je od vitalnog značaja za prevenciju akni
Višak masnoće na koži može biti povezan sa hranom, što se može primetiti u roku od nekoliko sati, ili ima postepeno povećanje ulja koje može potrajati mesecima. Profil upale u telu je pogoršan prekomernom konzumacijom šećera, što može izazvati ili pogoršati inflamatorna oboljenja kože kao što su dermatitis, akne i psorijaza.
Neuravnotežena ishrana, sa prekomernom konzumacijom nezdravih masti koje se nalaze u ultraprerađenoj hrani, modifikovanim biljnim mastima, zasićenim mastima životinjskog porekla, prženoj hrani, pro-inflamatornoj hrani kao što su šećeri uopšte, slatkišima u višku, belom i rafinisanom brašnu i čak i alergeni sastojci kao što su veštačke boje, arome i konzervansi, sve u višku, debalansiraju organizam, povećavajući upalni profil, takođe i kože, što generalno dovodi do veće stimulacije lojnih žlezda.
Nekoliko naučnih studija istakli su važnost glikemijskog indeksa (brzine kojom se povećava nivo šećera u krvi) različitih namirnica kod pacijenata koji pate od akni. Ljudi sa aknama koji jedu više zdrave hrane kao što su povrće, lisnato povrće, integralne žitarice i voće imaju smanjene lezije akni u poređenju sa osobama na dijeti sa visokim glikemijskim opterećenjem (sa visokim sadržajem belog brašna, slatkiša, šećera, testenina).
Foto: Pexels
Tekst: S.M.
