Preplanuli ten je jedan od najzanimljivijih fenomena moderne lifestyle kulture. Iako je u suštini reč o biološkoj reakciji kože na ultravioletno zračenje, preplanulost je tokom poslednjih sto godina postala mnogo više od toga.
Za mnoge ljude ona predstavlja simbol odmora, privlačnosti, samopouzdanja i društvenog statusa. Danas se preplanuli ten često povezuje sa zdravljem, atraktivnošću i aktivnim životnim stilom, ali kroz veći deo istorije bilo je potpuno drugačije.
Danas se preplanuli ten često povezuje sa zdravljem, atraktivnošću i aktivnim životnim stilom, ali kroz veći deo istorije bilo je potpuno drugačije. Sve do početka 20. veka u Evropi i Severnoj Americi svetla koža smatrala se idealom lepote i društvenog statusa. Bled ten bio je pokazatelj da osoba pripada višim slojevima. Nasuprot tome, taman ten najčešće je bio povezan sa poljoprivrednicima, radnicima i ljudima koji su veći deo dana provodili na suncu. Preplanulost je bila svojevrsni znak napornog rada, a ne prestiža.
SIMBOL DOKOLICE I UŽIVANJA
Promena počinje tokom 1920-ih godina, kada dolazi do velikih društvenih i ekonomskih promena. Industrijalizacija je sve više ljudi selila iz polja u kancelarije i fabrike, pa je boravak na suncu postao manje svakodnevna potreba, a više privilegija.
U tom periodu značajnu ulogu odigrala je modna ikona Coco Chanel. Prema često pominjanoj priči, Chanel se 1923. godine vratila sa odmora na Francuskoj rivijeri sa vidljivo preplanulim tenom. Fotografije su privukle pažnju javnosti, a njen izgled ubrzo je počeo da se oponaša. Iako ona sama nije izmislila trend preplanulosti, njen uticaj na modu i kulturu pomogao je da tamniji ten postane poželjan među višim društvenim slojevima.
Tokom narednih decenija preplanulost je sve više postajala simbol luksuza. Tamniji ten počeo je da šalje novu poruku: osoba ima dovoljno novca i slobodnog vremena da putuje, odmara se na moru, skija ili se bavi rekreacijom na otvorenom.
Tako se značenje preplanulosti praktično preokrenulo – od znaka fizičkog rada postala je znak dokolice i privilegije. Jedan od najvažnijih razloga zbog kojih ljudi pozitivno reaguju na preplanuli ten jeste njegova povezanost sa prijatnim iskustvima. Kada vidimo preplanulu osobu, naš mozak ne registruje samo boju kože, već i sve ono što je povezano s njom. Zbog toga ljudi često ne vole pre planulost samu po sebi, već emocionalni paket koji dolazi uz nju.
Kada se pogledaju u ogledalo nakon letovanja, oni ne vide samo tamniju kožu, već vide uspomene na more, sunce, bezbrižnost i osećaj da su se nakratko udaljili od svakodnevnog stresa. Na neki način, preplanuli ten postaje vizuelni podsetnik na prijatne događaje.
Psihološka istraživanja pokazuju da ljudi ne reaguju samo na svoj objektivni izgled već i na sopstvenu percepciju tog izgleda. Drugim rečima, nije najvažnije kako zaista izgledamo, već kako mislimo da izgledamo.
Ako osoba veruje da joj preplanuli ten bolje stoji, njeno samopouzdanje može značajno porasti. Kada se osećamo privlačnije, više se smejemo, slobodnije komuniciramo, imamo otvoreniji govor tela, lakše ulazimo u socijalne interakcije i ostavljamo bolji utisak na druge.
Paradoksalno, upravo te promene u ponašanju često dovode do toga da nas drugi zaista doživljavaju privlačnijima. Dakle, deo efekta preplanulosti može biti psihološki posredovan kroz povećano samopouzdanje. Ljudi ponekad ne izgledaju nužno mnogo drugačije, ali se ponašaju drugačije jer veruju da izgledaju bolje.
OSEĆAJ PRIVLAČNOSTI
Kada govorimo o osećaju da smo lepši nakon sunčanja, ne možemo zanemariti ni biološku komponentu. Boravak na suncu povezan je sa brojnim procesima u organizmu koji utiču na raspoloženje. Sunčeva svetlost doprinosi regulaciji cirkadijalnog ritma, nivoa serotonina, kvaliteta sna i opšteg osećaja budnosti. Zbog toga su ljudi tokom sunčanih dana često bolje raspoloženi nego tokom dugih perioda oblačnog vremena.
Važno je primetiti da deo pozitivnih emocija koje povezujemo sa preplanulošću zapravo možda nema veze sa samom bojom kože. Osoba koja je nekoliko dana provela na plaži često je više spavala, manje radila, više se kretala, bila fizički aktivnija i više vremena provodila sa prijateljima ili porodicom.
Sve to doprinosi utisku: „Izgledam bolje, pa se osećam bolje“, iako je često prisutna kombinacija psiholoških i fizioloških faktora.
U popularnoj psihologiji često se govori o takozvanom post-vacation glow efektu – utisku da osoba izgleda posebno dobro nakon povratka sa odmora. Taj efekat nije posledica samo preplanulosti.
Na odmoru ljudi često imaju smanjen nivo stresa, manje razmišljaju o obavezama, više se smeju, opušteniji su i kvalitetnije spavaju. Kada se sve to spoji sa blagom preplanulošću, rezultat je vizuelni efekat koji drugi često primećuju. Zato ljudi ponekad kažu: „Baš si se prolepšao na moru.“ U stvarnosti, promena nije samo u tenu već u čitavom psihofizičkom stanju.
Postoji i jedan zanimljiv perceptivni mehanizam. Kod određenog broja ljudi preplanulost stvara izraženiji kontrast između kože, očiju, kose i crta lica. Zbog toga lice može delovati denisanije. Slično tome, tamniji ton kože često naglašava mišićnu definiciju, konture tela, oblik nogu i ruku. Zbog toga osobe koje treniraju često primećuju da im telo izgleda zategnutije kada su preplanule. Naravno, stvarna fizička građa ostaje ista, ali način na koji je oko percipira može biti drugačiji.
Društvene mreže su dodatno pojačale simboličku vrednost preplanulosti. Na fotografijama preplanuli ten često izgleda izraženije nego u stvarnosti. Zbog osvetljenja, kontrasta i filtera koža može delovati ujednačenije i sjajnije.
Tokom letnjih meseci društvene mreže preplavljene su slikama sa plaža, bazena, jahti, festivala i putovanja. U takvom okruženju preplanulost postaje deo vizuelnog jezika koji komunicira određeni životni stil. Poruka nije nužno: „Imam tamniju kožu“, nego vrlo često: „Putujem, uživam, provodim se, opušten sam…“ Zbog toga preplanulost dobija značenje koje prevazilazi njen fizički aspekt.
Kod određenih osoba želja za preplanulošću može postati veoma intenzivna. Psiholozi navode nekoliko mogućih razloga: potraga za većim samopouzdanjem, potreba za društvenim prihvatanjem, vezivanje sopstvene vrednosti za fizički izgled i idealizacija određenog lifestyle identiteta.
Kada osoba počne da veruje da izgleda dobro samo ako je preplanula, može razviti nezadovoljstvo svojim prirodnim izgledom. Tada preplanulost više nije prijatan estetski dodatak, već uslov za samopouzdanje. To je jedan od razloga zbog kojih stručnjaci za mentalno zdravlje često naglašavaju važnost fleksibilnije slike o sebi, koja nije zasnovana samo na jednom aspektu fizičkog izgleda.
Neki ljudi se osećaju najlepše sa prirodnim svetlijim tenom, dok drugi preferiraju preplanulost. Ne postoji univerzalni standard koji bi važio za sve. Psihološka istraživanja pokazuju da se ideali lepote značajno razlikuju među kulturama i istorijskim periodima, što potvrđuje da su mnoge naše preferencije društveno oblikovane.
Psihologija preplanulosti daleko je složenija od jednostavne promene boje kože. Osećaj privlačnosti koji prati preplanuli ten nastaje kroz kombinaciju bioloških, psiholoških i društvenih faktora. Njen najjači efekat verovatno nije estetski, već simbolički.
Preplanuli ten za mnoge predstavlja vizuelni dokaz da su izašli iz svakodnevne rutine, uživali u životu i posvetili vreme sebi. Zato se ljudi često ne osećaju bolje samo zato što su tamniji, već zato što ih njihov izgled podseća na iskustva koja povezuju sa srećom, slobodom i dobrim životom. Upravo u toj simbolici leži prava psihologija preplanulosti.
Foto: Unsplash
