Vikend prepuštanja užicima se uvek primeti, ne samo po tome kako se osećate, već i po onome što se pojavljuje na vašoj koži.
Nakon noći provedene uz masnu hranu za poneti, koju je pratilo i slasno parče torte, budila bih se sa diskretnim nizom akni duž brade. U početku sam to pripisivala hormonima. Međutim, tajming se previše poklapao. Obroci puni ulja, šećera ili začina uvek su bili praćeni istom reakcijom. Moja va su slala poruku preko moje kože.
Dr Deepali Bhardwaj, dermatološkinja i osnivačica klinike Elska Skin & Aesthetics, često se susreće sa ovom problematikom. „Začinjena, masna, slana hrana – a ponekad i mleko – mogu dovesti do pojave akni“, kaže ona. „Psorijazu takođe mogu izazvati okidači iz ishrane, a kod ljudi alergičnih na gluten može se razviti dermatitis.“
Ovo je zapravo pravi primer ose creva–koža, veze između najvidljivijeg organa našeg tela i jednog od njegovih najsloženijih sistema.
STVARANJE EKOSISTEMA
Često imamo tendenciju da tretiramo kožu samo kao površinu koju treba popraviti, nešto na šta nanosimo proizvode, zaboravljajući da je to složen organ koji reguliše temperaturu, podržava imuni sistem i deluje kao naša prva linija odbrane od spoljašnjeg sveta.
Međutim, koža ne funkcioniše sama – između nje i naših creva postoji izuzetno snažna veza. „Oko 70 procenata našeg imunog sistema nalazi se u crevima. To direktno utiče na vašu kožu i kosu“, kaže Dimple Jangda, autorka knjige Heal Your Gut, Mind Your Emotions.
Osa creva–koža predstavlja dvosmernu vezu između kože i gastrointestinalnog trakta. „To podrazumeva imune, hormonalne i metaboličke procese“, objašnjava dr Veena Praveen, dermatološkinja i glavna medicinska savetnica (jug) u kompaniji Kaya Limited.
Baš kao što se u crevima nalaze trilioni bakterija koji potpomažu varenje, tako i koža ima svoj sopstveni mikrobiom – sloj bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama. Ovi sićušni organizmi pomažu da vaša koža ostane izbalansirana, smirena i zaštićena. Ova dva mikrobioma blisko sarađuju, zbog čega se dešava da, ukoliko imate problem sa crevima, to može da se odrazi i na vašu kožu.
„Creva vare hranu, metabolišu hormone, eliminišu toksine, pa čak i oslobađaju serotonin i dopamin, što se vidi i na vašem licu. Koža i kosa su poslednje do kojih stižu hranljive materije, pa kada su resursi oskudni, one prve ispaštaju“, dodaje Jangda.
Loše varenje – bilo da je rezultat restriktivnih dijeta, niskog unosa vlakana ili pogrešnog izbora hrane – brzo se primeti. Bhardwaj kaže: „Mikrobiom creva proizvodi masne kiseline kratkog lanca koje regulišu upale. Kada se ta ravnoteža poremeti, može doći do hronične upale, koja se često manifestuje u vidu problema sa kožom. Alergije na hranu mogu izazvati slične reakcije, premda se uzročno-posledične veze još uvek proučavaju.“
DVOSMERNA VEZA
Skloni smo tome da vezu između creva i kože posmatramo kao jednostavnu jednačinu: loša hrana jednako loša koža. Međutim, to je zapravo neprestana komunikacija između dva organa. A evo i preokreta: ponekad poruke sa vaše kože mogu takođe preoblikovati ono što se dešava unutar vaših creva.
Narušena kožna barijera šalje signale za pomoć kroz imuni sistem. Ukoliko su vam creva već upaljena, ti dodatni inflamatorni okidači mogu ih još više poremetiti i izbaciti iz ravnoteže. To je ista ta veza, samo u suprotnom smeru.
„Kada je kožna barijera oštećena, patogeni i iritanti mogu prodreti unutra, izazivajući upalu koja se ne zadržava samo na vašem licu“, kaže Dr Praveen. „Ti inflamatorni signali mogu putovati kroz telo i poremetiti crevni balans.“
Prva linija odbrane vaše kože je nešto o čemu većina nas nikada ne razmišlja: njen kiseli omotač. Ovaj blago kiseli sloj, čija je pH vrednost oko pet, zadržava vlagu, odbija štetne mikrobe i pomaže koži da se samoreguliše.
„To je nešto nalik na oklop vaše kože“, podseća nas Dr Praveen. Nezgodno je to što je taj oklop izuzetno delikatan. „Ako ga uklonite, izlažete sebe raznim iritacijama, infekcijama i upalama.“
HRANITE I NEGUJTE
Termin sindrom propustljivih creva kod nekog može izazvati prevrtanje očima, međutim sada više nego ikad stručnjaci istražuju kako oslabljena sluzokoža creva može pogoršati određene probleme sa kožom.
Šta možete učiniti povodom toga? Stručnjaci se kunu u probiotike. „Probiotici izuzetno pomažu. Fermentisana hrana i antiinflamatorne dijete su ključni, a ja se čak trudim da svakog dana popijem sok od cvekle kako bih vodila računa o zdravlju svojih creva“, otkriva Dr Bhardwaj.
Dr Praveen zastupa mišljenje da zdravlje kože počinje na tanjiru i njen pristup je jasan i praktičan. „Dajte prioritet povrću, voću, integralnim žitaricama i fermentisanoj hrani poput jogurta ili kimčija. Ovde nije u pitanju samo puki wellness žargon, već utemeljena strategija koja dosledno i kontinuirano daje rezultate.“
Ona takođe ukazuje i na skrivene netolerancije na hranu, poput glutena ili laktoze. „Otkrivanje i uklanjanje iz ishrane namirnica koje izazivaju intoleranciju može napraviti značajnu razliku“, kaže Dr Praveen.
Testiranje može otkriti šta se dešava iznutra, bilo da je u pitanju analiza stolice na crevne bakterije, izdisajni test kojim se utvrđuje prekomerno razmnožavanje bakterija ili analiza krvi za osetljivost na hranu. To je detektivski posao, ali za telo – informacije koje jednostavno ne možete pretpostaviti samo na osnovu toga kako vaša koža izgleda.
A tu je i stres, tihi saboter koji često prolazi neprimećeno. „On podiže nivo kortizola i izaziva upale, što se odmah odražava i na koži“, kaže Jangda. „Vežbe disanja od 20–40 minuta dnevno i redovno vežbanje poboljšavaju cirkulaciju, izbacuju toksine i podstiču lučenje serotonina i dopamina.“
DUGOROČNOST
Koža se neprestano obnavlja, zamenjujući svaku ćeliju u roku od osamnaest meseci. Pa ipak, efekti onoga što konzumiramo – i načina na koji naše telo to obrađuje – često se pokažu tek nakon nekog vremena. Većina promena počinje tiho unutar creva, mnogo pre nego što se pojave na koži.
„Osa creva–koža ne predstavlja samo jednostavno objašnjenje razloga izbijanja akni. Ona nas tera da razmišljamo o zdravlju kože kao delu složenijeg, međusobno povezanog sistema“, zaključuje Bhardwaj.
Kako interesovanje za zdravlje creva raste, tako raste i potreba za pažljivim, kritičkim razgovorom. Neće svaka tvrdnja opstati, jer se nauka i dalje razvija. Upravo to čini ovu diskusiju još važnijom jer nas podstiče da prevaziđemo brza rešenja i razumemo kako naša tela zaista funkcionišu.
autorka teksta: KRITI SHUKLA
foto: unsplash
