Zaštita od sunca je suštinski korak u svakoj rutini nege za zdrav izgled kože, bez obzira na njen ton. Prema Američkoj akademiji za dermatologiju, svakodnevno nanošenje kreme za sunčanje može pomoći u zaštiti kože od opekotina od sunca, raka kože i prevremenih znakova starenja, poput finih linija, bora i tamnih mrlja, kada se koristi u kombinaciji sa drugim merama zaštite od sunca. Međutim, sa terminima kao što su SPF, UVA, UVB i široki spektar, dešifrovanje etiketa kreme za sunčanje ponekad može biti pomalo zbunjujuće.
Šta je SPF
SPF je skraćenica od faktor zaštite od sunca, mera koliko dobro proizvod za zaštitu od sunca štiti vašu kožu od UVB zraka – vrste UV zraka, koji mogu izazvati opekotine od sunca. Preciznije, SPF broj vam govori koliko bi vremena bilo potrebno da vaša koža pocrveni dok nosite određeni proizvod za zaštitu od sunca u odnosu na to kada uopšte ne koristite kremu za sunčanje. Na primer, vašoj koži bi teoretski trebalo 50 puta duže da pocrveni sa kremom za sunčanje sa SPF 50 nego bez nje.
Kreme za sunčanje se formulišu sa različitim SPF vrednostima, a neke od najčešćih su SPF 15, SPF 30 i SPF 50. SPF vrednosti se obično dele u četiri glavne kategorije: niske (SPF 6 do 10), srednje (SPF 15, 20 i 25), visoke (SPF 30 i 50) i veoma visoke (SPF 50+), iako američka FDA ne priznaje ove razlike.
UVB naspram UVA zračenja
Pošto se SPF odnosi samo na UVB zrake, važno je odabrati kremu za sunčanje kojoj na etiketi piše širok spektar, što ukazuje da proizvod pomaže u zaštiti od UVB i UVA zraka. Obe vrste UV zraka mogu oštetiti vašu kožu i doprineti raku kože. UVB zraci su odgovorni za izazivanje opekotina od sunca. S druge strane, UVA zraci se često nazivaju zracima starenja, jer mogu prerano da ostare vašu kožu, što rezultira finim linijama, borama i promenom boje.
Prema Fondaciji za rak kože, više od 50% UVA zraka može da prodre kroz staklo (dok su UVB zraci uglavnom blokirani staklom). 3,4 i više od 80% UVA zraka može da prodre kroz oblake, prema Američkoj akademiji za dermatologiju. Zato je toliko važno nositi (i ponovo nanositi) kremu za sunčanje svaki dan, čak i kada je oblačno.
Koji SPF broj treba koristiti?
Kreme za sunčanje sa višim SPF brojevima generalno će nuditi veću zaštitu od UVB zraka nego proizvodi sa nižim SPF brojevima. Uzmimo SPF 30 u odnosu na SPF 50 kao primer. Kada nanesete kremu za sunčanje sa SPF 30, ona će pomoći da se reflektuje i/ili apsorbuje približno 97% UVB zraka. Dok će krema za sunčanje sa SPF 50 pomoći da se reflektuje i/ili apsorbuje oko 98% UVB zračenja. Postoje i kreme za sunčanje koje sadrže SPF vrednost veću od 50, sve do SPF 100. Dakle, razlika između SPF 50 i SPF 100 mnogo je manja nego što marketing sugeriše. Najvažnije je da se preparat nanese u dovoljnoj količini i da se obnavlja na svaka dva sata tokom boravka napolju, nakon kupanja ili znojenja.
Izbor proizvoda za zaštitu od sunca
Neki proizvodi za zaštitu od sunca formulisani su sa sastojcima koji mogu ponuditi dodatne prednosti za kožu. Preporučuju se formule koje sadrže sastojke poput niacinamida, ceramida i hijaluronske kiseline kako bi se podržala hidratacija i zdrav izgled kože.
Hidratantne kreme za lice u kombinaciji sa kremom za sunce mogu biti praktična i efikasna opcija za vašu dnevnu rutinu. Ali obavezno izaberite formulu hidratantne kreme koja ima širok spektar SPF 30 ili više.
Ako imate masnu ili mešovitu kožu, birajte fluide i gel-kreme sa mat završnicom. Ako imate suvu, tražite hranljivije formule sa hijaluronskom kiselinom, glicerinom ili ceramidima. Osobe sa osetljivom kožom treba da biraju proizvode na bazi mineralnih filtera, dok oni koji su skloni pigmentacijama treba da biraju visok UVA indeks (PA++++ ili oznaku UVA u krugu) i SPF 50. Vodootporne formule su korisne za hiperaktivne, ali i njih treba obnavljati.
Ukoliko se dvoumite između jeftinijih i skupljih proizvoda, treba da znate da skuplji ne povećavaju zaštitu, ali mogu doprineti nezi kože, jer sadrže antioksidanse (vitamin E, vitamin C), niacinamid, peptide, hijaluronsku kiselinu, ceramide…
Mehanizmi zaštite
Postoje dva osnovna mehanizma zaštite, hemijski i mineralni.
Proizvodi koji sadrže hemijske (organske filtere) apsorbuju UV zračenje i pretvaraju ga u malu količinu toplote koja se raspršuje sa površine kože. Njihove prednosti su: lagane su teksture, ne ostavljaju beli trag, prijatni su za svakodnevnu upotrebu. Mane su to što kod veoma osetljive kože mogu izazvati iritacije i što pojedini stariji filteri imaju slabiju fotostabilnost.
Druga opcija su mineralni (fizički) filteri, koji sadrže cink-oksid i titanijum-dioksid. Nekada se govorilo da oni odbijaju zrake poput ogledala. Danas znamo da je to samo delimično tačno – oni uglavnom takođe apsorbuju UV zračenje, uz manji deo refleksije i rasipanja.
Prednosti preparata baziranih na ovim filterima su: dobro se podnose kod osetljive kože i preporučuju se deci. Mana im je ta što mogu ostaviti beli film i teksture su malo gušće.
Evropski i azijski proizvodi često koriste novije generacije filtera poput Tinosorb i Uvinul sistema, koji nude odličnu UVA zaštitu i veću fotostabilnost.
Zaključak bi bio da ne postoji najbolji SPF, već onaj koji ćete zaista koristiti svakog dana. Jer najbolji SPF nije najskuplji, niti onaj o kome svi govore na društvenim mrežama. To je onaj koji vam je uvek pri ruci, koji vam ne smeta i koji ćete, bez razmišljanja, naneti svakog jutra.
Foto: Unsplash
