Svi imamo rasprave. Možda vi ili vaš partner zamerate jedno drugome zbog novca, kućnih poslova ili stilova roditeljstva. Možda ne možete podneti ton njihovog glasa dok razgovarate o logistici ili vas uzrujava kada pričate o politici.
Iako se ponekad može činiti da imate zajednički identitet, vi i vaš partner ste dve različite osobe. Iako ste zajedno, zaljubili ste se i možda izgradili porodicu, to ne znači da ste ista osoba ili da imate ista mišljenja i stavove. To nije loša stvar: Sa različitim osobinama ličnosti, možete učiti jedno od drugog i potencijalno lakše se nositi sa stresnim događajima i rešavati probleme (kao što kažu, dve glave su bolje od jedne). Međutim, to znači da će se neizbežno sukobljavati.
Ako se borite na pravi način – otvoreni ste za partnerovu perspektivu i zaista slušate njihove brige – vaše nesuglasice mogu vam pomoći da bolje razumete jedno drugo i rastete kao par. Ali mi ljudi smo komplikovana bića, što znači da se ne ponašamo uvek racionalno. Kao rezultat, sukobi u vezi brzo mogu postati borbeni i okrutni (i mislimo da je sigurno reći da niko nikada nije rešio jedan dajući voljenoj osobi hladan tretman). Međutim, svađanje sa vašim partnerom ne mora biti gubitnička situacija, pa ako imate osećaj da su vaši argumenti više destruktivni nego konstruktivni, možda je vreme da promenite svoj stil. Nije bitno što se svađate, već kako se svađate. Evo pet očiglednih znakova da vaši verbalni ratovi čine više štete nego koristi – i nekoliko jednostavnih saveta za fer svađu.
Krivite jedno drugo
Recimo da ste zamolili svog partnera da bude spreman da krenete u 19 sati kako biste stigli na večeru na vreme. Vreme je 18:55, a on je još uvek pod tušem i vi.. bukvalno kljucate. Deset minuta kasnije, izlazi iz kupatila i, sa tonom, kažete: “Zašto još uvek nisi spreman? Znao si da treba da krenemo pre 10 minuta!” Možda su trebali bolje da upravljaju svojim vremenom? Možda, ali krivica je jedno od češćih toksičnih ponašanja u nesrećnim parovima. Krivica je: Nisam ja, ti si, i bez obzira da li je vaš partner pogrešio ili ne, kada im priđete s takvim stavom, verovatno će se osećati napadnutim i braniti. Rezultat: Umesto da rešite svoj konflikt, verovatno nećete ništa rešiti i nastavićete da se svađate.
Ljudi bacaju krivicu na voljene osobe zbog svih vrsta problema: Možda imate osećaj da vaša osoba loše upravlja vremenom koje provodi s vama, ili je grozna u planiranju, a vi ne možete da se suzdržite a da ne kažete: “Zašto si to uradio ili nisi uradio?!” Rešenje: Koristite izjave “Ja”. Na primer, ako se vratimo na situaciju rezervacije večere, kažete: “Postajem veoma anksiozna kada kasnimo na događaje” Kada se fokusirate na to kako ponašanje vašeg partnera utiče na vas, verovatnije je da ćete dobiti produktivan, empatičan odgovor umesto oštrog obrambenog.
Koristite silent tretman
Još jedan ne baš sjajan, ali čest način svađanja je ignorisanje partnera – tj. davanje im tretmana tišine. Ovo izgleda tako što odbijate da komunicirate s njima ili im dajete što kraće odgovore moguće (kao strašno “OK” ili ledeno “dobro”). Često, ljudi postaju tihi ili odbijaju zagrljaje jer su toliko preplavljeni svojim emocijama, ili se plaše da će se svađa eskalirati ako se ponovo uključe.
Jedan partner takođe može ignorisati drugog kako bi im suptilno dao do znanja da nije zadovoljan njima. Za osobu koja prima hladnoću, to može delovati kao kazna. To je kod za “Nisam čak ni vredan tvog vremena”. To može izazvati strah, nisko samopouzdanje i krivicu – a ponekad, zbog nedostatka komunikacije, zbunjenost zbog toga šta se uopšte dešava.
Ako se vi ili partner osećate previše ljuto ili preplavljeni da biste razgovarali, to je u redu. Samo napravite pauzu i obavestite drugu osobu da je ono što vam je sada potrebno prostor. Pitajte da li se možete ponovo sastati za 20 minuta ili, ako je potrebno, za par sati. Na taj način, i dalje ne razgovarate, ali im dajete do znanja da vam je stalo i da se želite povezati, ali jednostavno ne osećate da to možete sada.
Delite svaku misao koja vam padne na pamet
Iako neki ljudi možda pretpostavljaju da otkrivanje svih svojih frustracija i briga znači da donose svoju autentičnost u vezu, ovaj obrazac zapravo može biti prilično štetan, posebno usred žustre rasprave. Otkrivanjem svih vaših misli i emocija odjednom, možete preopteretiti partnera.
Na primer, možda kada razgovarate o nadolazećim praznicima, spomenete kako vas je partner prošle godine izradio, što je dovelo do toga da su avionske karte postale preskupe pa niste mogli posetiti svoju porodicu. I usput, osećate kao da nikada nemate jednako pravo glasa u ovakvim odlukama. Plus, nije fer ni da o ovome razgovarate jer ste imali užasan dan na poslu i sada ste iscrpljeni jer ste cele noći bili budni i brinuli o svom detetu dok je on spavao. Ova vrsta beskrajne seanse ventila može biti intenzivna i složena – i teška za razumevanje (to je mnogo za bilo koga da procesuira!).
Imate bolje šanse da jedno drugo čujete ako ostanete jednostavni. Ako primetite da postajete prenaporni (hej, dešava se), pauzirajte i pitajte svog partnera: “Da li si sve shvatio? Znam da je bilo puno”, ili se složite da se usredsredite na jedan problem u isto vreme. Obavestite ga da je u redu da napravite pauzu ako vas uhvati kako preterano govorite (i obrnuto). Ako ste na drugoj strani preporučujemo da kažete: “Hej, počinjem da se osećam malo preplavljenim ovde, i ne želim da propustim ono što govoriš, pa možemo li usporiti?”
Previše pametujete
Mislim da se svi slažemo da je dobro biti u pravu – ali većina ljudi ne voli biti oko znalaca. Ljudi će se ponositi time što su tačni i faktični i koristiti to kao oružje u svađi. Na primer, možda spomenete kako imate osećaj da je vaš partner popio malo previše na venčanju vašeg prijatelja petkom, a on vam odgovara: “Pa zapravo to je bilo u subotu.” Preterano ispravljanje partnera može ih učiniti da se osećaju kao da ih neko ne vidi i ne čuje ili da njihove misli nisu jednako važne kao i vaše. (Plus, možete delovati bahato – a ko to smatra privlačnim?)
Zdraviji pristup je da se odreknete prava da budete u pravu (znamo, znamo) i da prioritet date povezivanju s partnerom. Možete biti u pravu, ali je li toliko važno da stalno dokazujete vašu tačnost? (Pogodili ste: Nije.) Pametnjaković mora da se povuče korak unazad: Sigurno, možda duboko u sebi i dalje misli da ima sve odgovore (i, hej, možda ih i ima!), ali ponekad drugoj osobi jednostavno nije potrebno čuti to – posebno ako to ne pomaže ili ne rešava svađu.
Napadate se – u velikom stilu
Ako se svađate i odjednom neko kaže nešto preterano uvredljivo, vaša veza može imati osvetnika. Na primer, recimo da se svađate oko preseljenja u veći stan. Pomenete da vam je muka od života u malom jednosobnom stanu, a vaš partner vam uzvraća ciljanjem jedne od vaših najdubljih nesigurnosti: da zarađujete manje novca i ne nosite svoj deo tereta – iako delite troškove kirije 50-50, kupujete namirnice i pokrivate veterinarske račune za svog mačka. To boli! Ove vrste uvreda, tokom vremena, mogu uništiti poverenje i zadovoljstvo u vezi.
Razmišljanje ovde je: “Povređen sam pa ću sada tebe još više povrediti”, pa vi (ili partner) kažete nešto nepotrebno loše. Ovo agresivno ponašanje obično proizlazi iz nerešenih problema. Možda ste nehotice u prošlosti učinili da se vaš partner oseća neadekvatno ili se iznenada pojavilo traumatsko iskustvo iz vašeg detinjstva ili prethodne veze. Zato je ključno identifikovati šta vas zaista pokreće (ili njih) da tako reagujete. Budite reflektivni – istražite razloge za napade (ovo je jedan od onih trenutaka kada je vođenje dnevnika ili alternativna praksa samorefleksije korisna).Kada imate jasnoću o tome šta se događa, možete nešto drugačije uraditi.
Na primer, možda imate istoriju agresivnosti prema partneru kada pravi društvene planove bez da vas konsultuje prvo. Ako to znate o sebi, imate bolje šanse da u realnom vremenu identifikujete svoje emocije i promenite kurs. Možete reći: “O, dođavola, radim ono kad se uznemirim i na kraju kažem stvari koje zažalim.” Onda možete sebi dozvoliti da se povučete i smirite umesto ili čak reći: “Osećam se preplavljeno sada, možemo li napraviti pauzu?” umesto da se prepustite besu i napadate partnera kao što obično radite.
Ako pokušate bolje komunicirati, ali stvari ostanu nestabilne, razmislite o odlasku kod bračnog terapeuta. Oni mogu osvetliti vaše stilove svađanja, kako su vas prošli argumenti učinili da se osećate, i, najvažnije, o čemu uopšte raspravljate (što nije uvek očigledno). Bračna terapija, podrazumeva prekid vaših obrazaca kako biste mogli da donesete druge izbore. Ne bi trebalo da izlazite iz svađa osećajući se kao da ste upravo ratovali sa osobom koju (obično) najviše volite – već kao da ste se sastali i rešili veoma težak problem. Svađaćete se – mogli biste barem biti konstruktivni u tome.
Foto: Unsplash
