Elektroliti su najnovija opsesija sveta suplemenata – u obliku prahova, gotovih napitaka ili gumenih bombona, postali su nezaobilazna tema među zaljubljenicima u zdrav život. Potraga za pojmom “elektroliti” na Google-u porasla je čak osam puta od 2020. godine, dok je sama industrija zabeležila rast od 10 procenata u prethodnih godinu dana. Tiktok influenseri iz oblasti lepote promovišu ih kao magično rešenje za sjajniju kožu, duži osećaj sitosti i opšte bolje funkcionisanje tela. No, da li je zaista svima potreban dodatni unos elektrolita – i zašto?
Šta su elektroliti?
Elektroliti su esencijalni minerali kao što su natrijum, kalijum, magnezijum i kalcijum. Njihova posebnost leži u tome što nose električni naboj, pa otuda i naziv. U organizmu igraju ključnu ulogu u regulisanju nervnih impulsa, kontrakciji mišića i balansu tečnosti.
Većina ljudi unosi potrebnu količinu elektrolita putem ishrane. Natrijum se nalazi u kuhinjskoj soli, kalijum u bananama, ali i krompiru, lisnatom povrću, pasulju i avokadu. Magnezijum je prisutan u orašastim plodovima, semenkama i integralnim žitaricama, dok se kalcijum nalazi ne samo u mlečnim proizvodima (uključujući biljne napitke obogaćene kalcijumom), već i u zelenom lisnatom povrću.
Da li elektroliti služe samo za hidrataciju?
Iako se često povezuju sa oporavkom posle fizičkog napora ili stomačnih tegoba, elektroliti nisu tu samo da bi nas hidrirali. Njihova osnovna uloga zaista jeste u održavanju ravnoteže tečnosti – pomažu telu da usmeri vodu tamo gde je potrebna. Ukoliko je ravnoteža elektrolita visoka, voda ulazi u ćelije; ako je niska, izlazi iz njih. To znači da možemo piti velike količine vode, ali bez dovoljno elektrolita, telo je i dalje dehidrirano.
Zašto su nam eletroliti još potrebni?
Ovi „mikro moćnici“ učestvuju u mnogim vitalnim procesima: od regulacije krvnog pritiska, očuvanja zdravlja tkiva, mišićne funkcije, do uticaja na raspoloženje, energiju i kognitivne sposobnosti. Kada je telo pod stresom, elektroliti se troše, a istovremeno, njihov manjak može pojačati stresnu reakciju. Osim toga, igraju ključnu ulogu u fizičkim performansama, oporavku mišića i smanjenju upala.
Kako ih gubimo?
Elektroliti se gube putem znoja i drugih telesnih tečnosti, pa su ljudi koji se više kreću ili treniraju često u većoj potrebi za dodatnim unosom. Dehidracija lako može dovesti do disbalansa.
Simptomi niskog nivoa elektrolita
Simptomi su često slični onima dehidracije: grčevi u mišićima, umor, vrtoglavica, glavobolja i mučnina. U ozbiljnijim slučajevima može doći do konfuzije, nepravilnog rada srca ili nesvestice. Ovi simptomi najčešće se javljaju nakon obilnog znojenja, bolesti ili nedovoljnog unosa elektrolita putem hrane i pića.
Da li svi treba da uzimamo elektrolite svakodnevno?
Ne nužno. Potreba zavisi od nivoa fizičke aktivnosti i da li osoba pokazuje simptome deficita. Kod većine ljudi dnevni suplementi nisu potrebni, a preterani unos može čak biti i štetan. Suplementi mogu biti korisni u određenim situacijama: posle velikog gubitka tečnosti, tokom ili nakon intenzivnog treninga, u uslovima velike vrućine ili kada se trenira više puta dnevno bez mogućnosti da se nadoknadi sve kroz ishranu.
Treba napomenuti i da nemamo svi jednaku potrebu za svim vrstama elektrolita. Na primer, prosečan unos natrijuma često premašuje preporučeni maksimum, naročito kod osoba koje često jedu van kuće ili konzumiraju industrijski prerađenu hranu. S druge strane, magnezijum i kalijum često su deficitarni u ishrani.
Možemo li povećati unos elektrolita bez suplemenata?
Apsolutno. Najjednostavniji način jeste kroz pravilno izbalansiranu ishranu. Natrijum se nalazi u slanim jelima i kuhinjskoj soli, kalijum u bananama, krompiru, spanaću i pasulju. Magnezijum je prisutan u orašastim plodovima, semenkama, integralnim žitaricama i zelenom lisnatom povrću, dok kalcijum dolazi iz mlečnih proizvoda, biljnih mleka sa dodatkom kalcijuma, tofua i povrća.
Ko bi trebalo da izbegava elektrolite?
Kao i sa svakim suplementom, najbolje je konsultovati se sa lekarom pre upotrebe. Osobe sa određenim zdravstvenim stanjima, poput bolesti bubrega ili povišenog krvnog pritiska, trebalo bi da obrate pažnju na unos natrijuma i kalijuma.
Foto: Kaboompics
