Zamislite da svaka vaša misao oživi pred vašim očima — toliko jasno da je gotovo nemoguće razlikovati je od stvarnog prizora. To je svakodnevica ljudi sa hiperfantazijom, retkim fenomenom koji pogađa oko 3% populacije.
Hiperfantazija je potpuna suprotnost afantaziji, stanju u kojem osoba ne može da stvori nikakvu mentalnu sliku. Umesto praznog prostora, kod hiperfantazije “unutrašnje platno” uma pretvara se u projekciju živih slika, scena, pa čak i čitavih „mentalnih filmova“.
Više od slike – svi čulni doživljaji na jednom mestu
Kod većine ljudi sa ovim fenomenom, mentalne slike nisu ograničene samo na vid. Kada, recimo, zamisle jabuku, mogu da osete njen miris, ukus, teksturu, pa čak i osećaj soka koji im klizi niz grlo — sve kao da se to zaista dešava.
Prednosti i izazovi
Hiperfantazija može biti izuzetno korisna u kreativnim profesijama, učenju ili pamćenju vizuelnih detalja. Mnogi navode da im učenje anatomije, stranih jezika ili umetničkih tehnika ide brže, jer informacije „vide“ u glavi kao da su stvarne.
Međutim, ovakva intenzivna mentalna slika ima i svoju cenu. Ljudi sa hiperfantazijom ponekad su skloniji maladaptivnom maštanju — dubokom uranjanju u unutrašnje svetove do te mere da zapostave svakodnevne obaveze. Traumatična ili neprijatna sećanja mogu se vraćati u izuzetno živim, pa i uznemirujućim detaljima.
Kako nastaje hiperfantazija?
Uzrok još uvek nije potpuno jasan, ali se pretpostavlja da genetika ima važnu ulogu. Postoje i nagoveštaji da su deca sklonija izrazito živim mentalnim slikama, koje s godinama mogu oslabiti, posebno ako se mašta i kreativno razmišljanje ne „vežbaju“.
Može li se izmeriti?
Ne postoji zvanični medicinski test za hiperfantaziju, ali postoje upitnici poput VVIQ ili Plymouth Sensory Imagery Questionnaire koji procenjuju živost mentalnih slika. Rezultati se zasnivaju na samoproceni, pa ih stručnjaci ne smatraju nepogrešivima.
Život sa hiperfantazijom
Za one koji se ponekad osećaju preplavljeno sopstvenim mentalnim slikama, preporučuje se da ih iskoriste u svoju korist. Vizualizacija može pomoći pri opuštanju, lakšem učenju ili kreativnom radu. Na primer, zamišljanje mirnog pejzaža pred spavanje može olakšati uspavljivanje i stvoriti prijatnije snove.
Foto: Unsplash
