Pojam „superhrana“ poslednjih decenija doživeo je pravu eksploziju – od statusnog simbola u ishrani do globalne industrije vredne milijarde. Egzotične bobice, prahovi i korenovi promovisani su kao čudesni izvori zdravlja, često uz visoku cenu po životnu sredinu i džep potrošača. Ipak, sve veći broj nutricionista naglašava da se ključ vitalnosti ne krije u retkim sastojcima sa drugog kraja sveta, već u raznovrsnoj, lokalnoj i dostupnoj hrani koju mnogi od nas već jedu, samo je ne posmatramo kao supernamirnicu. U nastavku donosimo izbor sedamnaest svakodnevnih namirnica koje, daleko od marketinške pompe, kriju nutritivnu snagu vrednu pažnje.
17 namirnica koje zaslužuju status superhrane
Ovas – Ove skromne pahuljice pravi su rudnik vlakana, vitamina i minerala. Njihovi beta-glukani dokazano snižavaju holesterol, a najbolje ih je jesti u obliku kaše ili muslija, sačuvanih u što integralnijem obliku.
Grašak – Nepravedno potcenjen, grašak je izvor proteina, vlakana i složenih ugljenih hidrata. Lako se uklapa u supe, rižota ili salate, a doprinosi regulaciji šećera i pritiska.
Šargarepa – Iza jednostavne narandžaste kore krije se bogatstvo beta-karotena, vitamina A i vlakana. Podržava vid, imunitet i zdravlje kože, bilo da se jede sveža ili termički obrađena.
Krompir – Najčešće viđen na trpezi, a često nepravedno zapostavljen. Krompir sadrži vitamin C, kalijum i gvožđe, a kada se skuva i ohladi, postaje i izvor otpornog skroba koji hrani zdrave crevne bakterije.
Paradajz – Pun vitamina C i kalijuma, ali i likopena, snažnog antioksidansa koji najbolje deluje kada se paradajz kuva, naročito uz maslinovo ulje. Od salata do sosa, koristi su mnogostruke.
Lisnato povrće – Od kelja do spanaća, sve zelene biljke kriju bogat koktel gvožđa, kalcijuma, vitamina i vlakana. Sadrže i glukozinolate, jedinjenja koja mogu štititi od raka.
Rukvica – Ova pikantna, pomalo zaboravljena biljka naročito je bogata vitaminom K, važnim za zdravlje kostiju, a pruža i vitamin C, kalcijum i gvožđe.
Sočivo – Jeftina, a hranljiva osnova mnogih kuhinja. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, dok je u kulinarstvu beskrajno prilagodljivo.
Kupine – Dok je slava pripala borovnicama, kupine su jednako vredne pažnje. Njihovi antocijanini i vlakna jačaju imunitet i pomažu regulaciju šećera u krvi.
Brazilski orah – Dovoljno je nekoliko oraha mesečno za povoljan efekat na holesterol, zahvaljujući visokom sadržaju selena.
Kokice – Kada su pripremljene kod kuće, predstavljaju integralnu grickalicu bogatu vlaknima. Dodajte im začine ili malo maslinovog ulja i dobićete zdravu alternativu industrijskim grickalicama.
Crni pasulj – Osim proteina i vlakana, obiluje polifenolima, antioksidansima koji smanjuju rizik od hroničnih bolesti. Sjajno se uklapa u supe, variva ili kao osnova vegetarijanskih burgera.
Tofu – Biljni izvor proteina, kalcijuma i gvožđa, tofu je istovremeno lagan i hranljiv. Njegova svestranost omogućava da bude glavni sastojak i u azijskim i u mediteranskim jelima.
Edamame – Zelene sojine mahune bogate su proteinima i vlaknima, a jednostavne za pripremu. Iz zamrzivača prelaze direktno u obrok koji drži sitost satima.
Artičoke – Njihova srca povezuju se sa snižavanjem lošeg holesterola, a u jelima donose dašak mediteranske kuhinje.
Tahini – Pasta od susama prepuna je zdravih masti i kalcijuma. Na tostu, sa malo meda, postaje hranljiv i ukusan doručak.
Šećer – Iako često kritikovan, umerene količine šećera korišćene u tradicionalnom kuvanju nisu neprijatelj. Male doze mogu zaokružiti ukus i podsetiti nas na nasleđe domaće kuhinje.
Umesto da tragamo za egzotičnim prahovima i bobicama, pravi luksuz možda je upravo u prepoznavanju vrednosti običnih namirnica. Njihova snaga nije u marketingu, već u svakodnevnoj dostupnosti i tihoj, ali trajnoj podršci našem zdravlju.
Foto: Pexels
