Osim ako nemate malu decu koja se ponašaju kao vaš lični budilnik (svako jutro u 7 časova, bez greške), onda su velike verovatnoće da ćete vikend provesti u lenčarenju i maksimalnom produžavanju jutarnjih sati do konačnog ustajanja. Samo, ovo bi vam moglo uzrokovati više štete nego koristi.
Stručnjaci veruju da „društveni jet-lag“ – koji nastaje usled menjanja vremena ustajanja vikendom u odnosu na radnu nedelju, može dovesti do nezdravih promena u našem crevnom sistemu, što rezultira lošijom ishranom, i na kraju povećanim rizikom od bolesti.
Onda, šta možemo da uradimo povodom toga i da li je to zaista nešto o čemu treba da brinemo? Krenimo ispočetka…
Šta je društveni jet-lag?
Odlazak na spavanje i buđenje u različito vreme tokom nedelje u poređenju sa vikendom, poznato je kao društveni jet-lag. U novoj studiji koju je sproveo Kings College London na 1.000 odraslih, naučnici su otkrili da čak i 90-minutna razlika u oscilaciji sna može uticati na vrste bakterija koje se nalaze u ljudskim crevima.
U studiji, oni koji su imali društveni jet-lag, bazirali su ishranu na krompiru i grickalicama poput čipsa, kao i na gaziranim pićima, sa smanjenim unosom voća i orašastih plodova. Takođe, jeli su manje vlakana od onih sa konzistentnijim vremenom spavanja.
Druge studije su otkrile da je društveni jet-lag povezan sa gojaznošću, bolešću i mentalnim umorom. San lošeg kvaliteta utiče na izbor hrane – tada imamo povećanu potrebu za unosom ugljenih hidrata i šećera.
Zašto su bakterije u crevima toliko važne?
Neke bakterije u crevima su izuzetno važne za naš imuni sistem, srce, kilažu i mnoge druge aspekte zdravlja. Međutim, nisu sve bakterije dobre. Na primer, nezdrava ishrana, koja se sastoji od prerađene hrane, alkohola i velikih količina šećera, može dovesti do lošeg zdravlja creva. Dosledan obrazac spavanja nije važan samo za zdravlje, već može uticati i na naše raspoloženje, pamćenje, učenje i kreativnost.
Kako san zapravo utiče na našu ishranu? Nedostatak sna može povećati naš apetit i ostaviti nam žudnju za ugljenim hidratima i slatkom hranom. Nedovoljno spavanje može uticati na naše hormone, povećanjem nivoa grelina (poznatog kao ‘hormon gladi’), i smanjenjem nivoa leptina, hormona koji nam pomaže da održimo normalnu težinu.
Kako možemo da poboljšamo svoje obrasce spavanja i sprečimo društveni jet-lag?
Većina odraslih bi trebalo da teži najmanje sedmočasovnom snu po noći, kao i doslednosti tome. S druge strane, plavo svetlo – koje emituju ekrani mobilnih telefona i drugih pametnih uređaja – sputava proizvodnju melatonina, hormona koji kontroliše vaš ciklus spavanja i buđenja. Zbog toga je teško zaspati i probuditi se sledećeg dana.
Kreiranje rutine za spavanje uspostavlja navike koje pomažu našem mozgu da prepozna kada je vreme za spavanje i može pomoći da vaš um bude fokusiran na druge zadatke i podstakne vas da se opustite umesto da brinete. Počnite sa toplom kupkom i podesite isto vreme za spavanje kako bi vaše telo znalo da je vreme da se spremi za spavanje.
Takođe, izbalansirana ishrana, bogata svim esencijalnim hranljivim materijama, koje potiču iz biljnih dobara (kao što su voće i povrće), snabdeće vas esencijalnim antioksidansima i bogatim vlaknima koja su potrebna za funkcionisanje dobrih crevnih bakterija.
Foto: Profimedia
Priredila: T.M.
