Peter Paul Rubens (1577-1640), Tri gracije, Ulje na hrastovom panelu 

Savremeni pokret Body positivity eksplodirao je s rastom društvenih medija. Podstaknut sajber maltretiranjem, nerealnim standardima lepote i Photoshopom, pokret se raširio širom sveta. Slika tela definiše se na više različitih načina, od kojih se najčešći odnosi na individualno iskustvo samopercepcije i stava prema sopstvenom izgledu. Pozitivan stav prema svom telu trebalo bi da bude norma, bez obzira na vašu veličinu, visinu, težinu i izgled, prihvatanje sebe bez obzira na poboljšanja izgleda i estetskih operacija, tako bi se mogla sažeti ideja Body positivity pokreta, koji smatra da svako zaslužuje da ima pozitivnu sliku o svom telu i da bude srećan u samouveren u svojoj koži. Uprkos nerealnim standardima lepote koje društvo postavlja.

Kada je reč o ovoj temi, mnogo se polemiše o tome da li su hirurški i nehirurški tretmani prihvatljivi, da li je estetska hirurgija dobar izbor. Jedno od stanovišta je da ako promena tela ne šteti vašem fizičkom zdravlju i donosi vam sreću, ko može da kaže da to nije dobro. Niko ne bi trebalo da se stidi zbog toga što je prošao kozmetička poboljšanja i ne treba da se oseća kao da ne može da bude ponosan nav svoje telo, uprkos tome što vam grudi možda nisu prirodne ili ste se podvrgli liposukciji. Ljudi se odlučuju na kozmetičke procedure iz mnogo razloga, ali većina njih želi da unapredi svoje samopouzdanje. 

Broj estetskih hirurških procedura se povećao u poslednjih nekoliko godina, uglavnom među mladim ženama. Estetska hirurgija je postala popularno rešenje za one koji žele da imaju bolju sliku o sebi i povećaju samopouzdanje menjanjem fizičkih karakteristika sa kojima su nezadovoljni. Ipak, važno je uzeti u obzir potencijalne rizike i štetne posledice. Mi smo pokušali da istražimo pozitivne i negativne uticaje estetske hirurgije na sopstveni doživljaj sebe i u kakvoj je to korelaciji sa stavovima Body positivity pokreta.

Leda sa labudom, Rubens, 1598-1600, Gemaldegalerie Alte Meister, Dresden, Nemačka

Ne morate da birate između pozitivnosti tela i estetske hirurgije – estetska hirurgija je način da se nekome pomogne da se oseća prijatnije u svojoj koži. Ne postoji izbor između samopouzdanja i podvrgavanja kozmetičkim poboljšanjima, to ide ruku podruku. Ali, važno je istaći da neke estetske procedure deluju kao brzo rešenje za promenu izgleda, ali one ne menjaju brzo bilo kakve dublje probleme oko stava o svom telu. Korekcije mogu pomoći da izgradite samopouzdanje, ali svi osnovni problemi u vezi s njim moraju se rešavati odvojeno.

Iako su estetske korekcije odličan izbor za povećanje samopouzdanja ili za ispravljanje problematične oblasti koja nekoga muči, one ne rešavaju osnovne probleme. Mogu pružiti fizičku i emocionalnu dobrobit, ali pre odluke da nešto promenite na sebi, potrebno je pažljivo razmotriti šta time dobijate, kao i potencijalne rizike. Traume iz detinjstva, kao što su zlostavljanje, mogu imati trajni uticaj na sliku o sebi i samopoštovanje. U tom slučaju, estetske korekcije mogu pozitivno uticati na ličnost, ali to je samo jedan način da se poboljša samopouzdanje, jer takvi problemi su mnogo kompleksniji i dublji, te je potrebno potražiti i psihološku pomoć. Na taj način, posledice doživljene traume biće znatno ublažene, a osoba biti emocionalno psihofizički uravnotežena i zadovoljna sobom. Estetska hirurgija može privremeno da ublaži emocionalnu bol izazvanu traumom iz detinjstva, ali ona nije zamena za suočavanje sa osnovnim psihološkim problemima.

Nedavno istraživanje ovih aspekata pokazalo je značajnu povezanost između pozitivne slike o svom telu i nekoliko indikatora mentalnog i fizičkog zdravlja. Ispitanici sa većim pozitivnim stavom prema svom telu bili su manje depresivni u odnosu na one koji to nisu, imali su veće samopoštovanje i manje nezdravih navika.

Na plastičnu hirurgiju se često gleda samo kao na način da svoje telo prilagodite trenutnim standardima lepote. I jedno vreme je ovo bila istina. Međutim, kao što je društvo bilo pod uticajem pokreta Body positivity, tako je i kultura plastične hirurgije.

Body positivity i estetska hirurgija

Peter Paul Rubens, Suđenje Parisu, ulje na platnu, National Gallery, London, Engleska

Mišljenja se veoma razlikuju o tome kako se pozitivnost tela i plastična hirurgija uklapaju zajedno. Istraživanja na ovu temu su takođe podeljena. Pokret Body positivity smatra da treba dobro da se osećate u svom telu, bez obzira na sve i da odluke o fizičkom modifikovanju tela ne treba uzimati olako. Standardi lepote se stalno menjaju, tako da je važno prihvatiti svoj izgled i osećati se komforno u svojoj koži. Smatraju da se prema svom telu treba odnositi s poštovanjem i raditi na tome da ono bude što je moguće zdravije, kao i razumeti sopstvena ograničenja u odnosu na trenutne standarde lepote. Ne postoji konsenzus među onima koji promovišu body positivity u vezi sa plastičnom hirurgijom. Međutim, većina se slaže sa rekonstruktivnom hirurgijom, što podrazumeva vraćanje tela u ono što je nekada bilo. Popravka delova tela iz medicinskih razloga smatra se dobrim potezom, poput rekonstrukcije dojke nakon tretmana usled karcinoma, popravka lica posle nezgode, rinoplastika  za ispravljanje nosa radi poboljšanja disanja. Neki su u potpunosti protiv onoga za šta se zalaže pokret Body positivity. Njihov stav je da bi trebalo da volite svoje telo takvo kakvo jeste, jer ako imate plastičnu operaciju, niste zadovoljni sobom. Drugi veruju da neke minimalne korekcije, koje drastično ne menjaju fizičke karakteristike, mogu se dobro odraziti na osobu.

Kakav uticaj ima Body positivity na plastičnu hirurgiju?

Bez obzira na neslaganja među onima koji promovišu pozitivnost tela o tome da li je plastična hirurgija dobra ili loša, čini se da nema mnogo negativnog uticaja na plastičnu hirurgiju. Umesto toga, većina plastičnih hirurga koristi pokret pozitivnosti tela da promoviše određene oblike plastične hirurgije. Afirmišući ideju da možete promeniti svoje telo i zavoleti ga još više, estetski hirurzi se slažu da je svačije telo drugačije i da se o njemu treba individualno brinuti.

Većina plastičnih hirurga danas je fokusirana na očuvanje što prirodnijeg izgleda. Oni više ne prihvataju da svi treba da izgledaju slično.

Jedna stvar na koju se fokusiraju pokreti za pozitivnost tela i plastična hirurgija jeste – zavoleti svoje telo, ali nije jedino važno samo kako vaše telo izgleda, već i kako se osećate i odnosite prema njemu. A telo nije samo spoljašnjost, ono ima i dušu, te vaš posao, uverenja, interesovanja, humor, stavovi, kreativnost, ukus, stil… mnogo govore o vama i doprinose tome da se osećate dobro. Rad na sebi je danas imperativ, o čemu govori Life coaching, profesija koja je eksplodirala u Americi. Novim generacijama cilj je da budu lepi i spolja i iznutra, bilo da se predstavljaju na društvenim mrežama ili u realnom životu. Umesto opsesije programima dijeta, mladi su krenuli u druga osvajanja, akcenat stavljaju na suštinu, žele da talenat svojih omiljenih ličnosti dožive bez retuširanja u Photoshopu. Standard lepote se polako menja, nije najvažnije biti opsednut gubitkom kilograma i fizičkim promenama, već optimizacijom zdravlja i kondicije.

Lepota je holistička, te zavirimo u sebe, otkrićemo potencijale koje možda nismo ni slutili da posedujemo, a promeniće nam ugao gledanja ne samo na sebe, već i na druge. A sopstveni odraz u ogledalu biće nam mnogo prijemčiviji. Vaš izgled ne određuje vašu vrednost, ali briga o zdravlju određuje kvalitet vašeg života.

Od inkluzivnost do ekskluzivnosti

Peter Paul Rubens (1577-1640), Venera pred ogledalom, 1614/15, Ulje na drvetu 

Pokret Body positivity koji je počeo svoju misiju s idejom inkluzivnosti napreduje u pravcu ekskluzivnosti, što nailazi na brojne kritike. I to s razlogom, jer postoji toliko mnogo faktora, osim kako neko izgleda, koji doprinose tome da se ima zdrava slika o svom telu. Narativ pokreta je predstavljen kao apel na samoprihvatanje i osnaživanje, ali kroz svoju retoriku više promoviše odbacivanje zdravog ideala i promociju nezdravog. Pokret se može okarakterisari kao kontrakultura a ne kao društveni pokret, njihova ideologija je vođena gotovo isključivo odbacivanjem našeg savremenog shvatanja lepote i slavljenjem normalnosti.

U teoriji, pokret je plodno tlo za ljubav i samopouzdanje. Ali ono što je počelo kao sigurno utočište za žene koje žele da se osećaju udobno u svom telu pretvorilo se u pokret koji daje prednost ekskluzivnosti i diktira ko ima pravo da izrazi svoje probleme sa izgledom – konstatacija je mnogih koji se bave ovom tematikom, kao i ispitanika uključenih u istraživanja na ovu temu.

Pokretom, koji govori o različitosti, dominiraju žene koje se uklapaju u standarde lepote društva. Studija Univerziteta u Nevadi otkrila je da su standardi lepote poput plave kose i svetle puti uobičajeni na heštagovima body positivity. Sedamdeset posto najpopularnijih postova pod #bodypositive i #bodypositivity bile su bele žene.

Terapeutkinja poremećaja u ishrani Jennifer Roling veruje da je jedan od razloga manje popularnosti pokreta nedostatak raznovrsne zastupljenosti. “Niko neće biti potpuno oslobođen pritisaka na sliku o telu u našem društvu sve dok najmarginalizovaniji ne budu slobodni. Važno je istaći ljude koji žive u zaista različitim telima”, rekla je ona.

Ovo posebno važi za društvene medije. Studija iz 2020. objavljena u Journal of Family Medicine and Primary Care pokazuje da je povećana upotreba društvenih medija u korelaciji sa negativnim raspoloženjem i nezadovoljstvom slikom svog tela. Ali Roling kaže da online sadržaj u stvari može da poboljša tu percepciju. Praćenje različitih kreatora sadržaja prvi je korak ka diverzifikaciji fidova društvenih medija i stranica. Ona ističe: „Potrebno je sagledati poreklo problema nezadovoljstva svojim izgledom, kako bi se pronašao zdraviji način da se osoba nosi s tim, umesto da se sve frustracije kanališu na telo”.

Postavlja se pitanje zašto fizički izgled treba da bude na čelu identiteta mladih žena. Jedna od ispitanica kaže da su brendovi poput rebrendiranja Victoria’s Secreta raznovrsniji samo kada je pozitivnost tela na vrhuncu popularnosti. Ona kaže da kada je počela da posmatra pokret u drugom svetlu, nešto joj je škljocnulo. „Sada sam pronašla više vrednosti u sebi što nema veze sa mojim izgledom. Studiram novinarstvo i to je ono što volim da radim. Za mene je važnije da napišem članak na koji sam ponosan nego da izgledam dobro.”

Pokret pozitivnosti tela kao da tetura po mračnoj sobi s fenjerom i pokušava da pronađe zid. Jer, nemoguće je da samo lažno voliš sebe dok se ne zavoliš.

Za i protiv:

Pozitivni efekti estetkih korekcija 

Samopouzdanje. Ispravljanje fizičkih nesavršenosti kroz estetsku hirurgiju može poboljšati samopoštovanje i samopouzdanje osobe, što dovodi do pozitivnije slike o sebi.

Poboljšanje života. Poboljšana slika o sebi može uticati na druge oblasti života osobe, kao što su odnosi, karijera i opšte blagostanje.

Osnaživanje. Estetska hirurgija takođe može pružiti osećaj kontrole i osnaživanja za ljude koji su se osećali nelagodno, posramljeno zbog svog izgleda.

Negativni aspekti estetskih korekcija

Nerealna očekivanja. Ljudi mogu misliti da će operacija rešiti sve njihove probleme ili potpuno promeniti njihov izgled. Ako rezultati ne ispune njihova očekivanja, biće razočarani i nesrećni.

Rizik od komplikacija ili neželjenih efekata. Sve operacije nose određeni stepen rizika, uključujući infekciju, krvarenje i ožiljke, što može dovesti do pojačanog stresa i anksioznosti.

Mentalno zdravlje. Estetska hirurgija može pogoršati probleme mentalnog zdravlja. Može da izazove telesni dismorfni poremećaj (BDD) ili polihiruršku zavisnost, tako što natera ljude da se fiksiraju na mane za koje misle da imaju.

Preveliki trošak. Visoka cena estetske hirurgije može dovesti do finansijskog stresa, dugova, gubitka posla i opterećenja u ličnim odnosima.

Piše: Snežana Milošević 

Fotografije: Profimedia