Šećer

U slučaju akutne reakcije na stres, ruka će prvo posegnuti za nečim slatkim. Ovo je prirodna reakcija organizma – slatka hrana podstiče proizvodnju serotonina (hormona sreće), a to je upravo ono što je potrebno u takvom trenutku.

Međutim, stručnjaci ne preporučuju traženje serotonina u desertima, jer šećer u njihovom sastavu izaziva oštar skok glukoze u krvi. Nalet uvek prati nagli pad, a to zauzvrat čini da se osećate umorno, depresivno i iritirano. Umesto šećera, voće ili kakao (prirodni kakao prah sa biljnim mlekom i bez dodatog šećera) obezbediće vam dozu serotonina, ali neće izazvati nagle promene nivoa šećera u krvi.

So

Višak natrijuma u ​​telu izaziva ne samo povećanu žeđ i otoke, već i povišen krvni pritisak, što zauzvrat može poslužiti kao katalizator za pogoršanje odgovora organizma na stres. Stoga, bez obzira koliko biste želeli da rešite svoje probleme pakovanjem čipsa ili brzom hranom, to ne bi trebalo da radite, makar samo zato što vam to neće pomoći da se psihički osećate bolje, a da ne pominjemo rizik od dobijanja na težini.

Ako je želja da nešto grickate jednostavno nekontrolisana: isecite krastavac i šargarepu na trake, možete dodati šaku orašastih plodova ili semenki (na primer, semenke bundeve). Ove namirnice su bogate dijetalnim vlaknima, vitaminima i mineralima, koji ne samo da će zadovoljiti vašu glad, već i učiniti da se osećate mnogo bolje.

Kofein

Kofein ima mnogo prednosti i u ograničenim količinama je veoma dobar za telo, ali kada ste pod velikim stresom, bolje je da ga izbacite iz upotrebe. Činjenica je da kofein ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak i stimuliše nervni sistem.

U slučaju akutne reakcije na stres, nervni sistem treba samo smiriti, a ne obrnuto. Zbog toga je umesto šoljice kafe bolje pripremiti biljni čaj: on je ukusan, zdrav i savršeno smiruje nerve.

Teks: S.M.

Foto: Unsplash