Depresija ume da promeni čoveka skoro iz osnova. Menja se naše kretanje, san, komunikacija sa ljudima oko nas, čak se odražava i na način na koji govorimo i pišemo. Dugo otkrivajući vezu između depresije i jezika, naučnici su objavili najnovije istraživanje u časopisu Clinical Psichological Science. Tu su predstavili skup reči koje se mogu koristiti za precizno predviđanje da li neko (ili vi sami) pati od depresije.

Umnogome je pomogla kompjuterska analiza tekstova, koja obrađuje ogromne količine podataka za samo nekoliko minuta, ali i drugi izvori, kao što su lične beleške i dnevnici poznatih ljudi za koje se zna da su patili od teške depresije, poput muzičara Kurta Kobejna i književnice Silvije Plat. Takođe, oslanjali su se na snimke govora pacijanata sa depresijom, a nalazi pokazali jasne i dosledne razlike između osoba sa i bez depresije.

Ako jezik podelimo na dve komponente, sadržaj i stil, onda se može utvrditi koje reči češće koriste depresivni ljudi.

Sadržaj

Sadržaj se odnosi na ono što izražavamo – to jest, značenje ili temu iskaza. Ljudi sa simptomima depresije koristili su prevelike količine negativnih emocija, posebno negativnih prideva i priloga kao što su „usamljen“, „tužan“ ili „nesrećan“, što se očekivalo. Takođe su mnogo češće koristili zamenice u prvom licu jednine, kao što su „ja“, a manje „oni“, „one“ ili “ona”, što se nije baš očekivalo. Ovaj obrazac sugeriše da su osobe sa depresijom više egocentrične i manje povezane sa drugima. Istraživači su otkrili da su zamenice zapravo pouzdanije od reči koje izražavaju negativne emocije kada određuju depresiju.

Svi znamo da su preterano razmišljanje o ličnim problemima i povlačenje iz društva uobičajeni znaci depresije, ali ne znamo da li je depresija ta koja tera ljude da se fokusiraju na sebe, ili oni koji se fokusiraju na sebe počinju da pokazuju znake depresije.

Stil

Jezički stil se odnosi na način na koji izražavamo ono što mislimo.

Istraživači su sproveli analizu teksta sa 64 različita onlajn foruma o mentalnom zdravlju, analizirajući više od 6.400 članova.

Apsolutne reči

To su reči koje izražavaju apsolutnu dimenziju ili mogućnost, kao što su „uvek“, „ništa“ ili „potpuno“. Naučnici su pretpostavili da osobe sa depresijom imaju više crno-beli pogled na svet, što bi trebalo da se odrazi i na njihovo izražavanje. Pokazalo se da je preovlađivanje apsolutnih reči bilo oko 50 procenata veće na forumima o anksioznosti i depresiji, i oko 80 procenata više na forumima o samoubistvu.

S druge strane, reči koje izražavaju negativne emocije bile su, na iznenađenje istraživača, mnogo manje prisutne na forumima o samoubistvima nego na forumima o anksioznosti i depresiji.

Naravno, potpuno je moguće da pojedinci koriste reči povezane sa depresijom, ali ne i da budu depresivni.

Šta je sa onima koji su već prošli depresivni period?

Istraživanje je takođe obuhvatilo forume za oporavak na kojima su članovi koji su prošli kroz periode depresije objavljivali pozitivne izveštaje o svom oporavku.

Naučnici su otkrili da je bilo otprilike isto toliko reči koje izražavaju negativne emocije koliko i na kontrolnim forumima, dok je količina reči koje izražavaju pozitivne emocije porasla za oko 70 odsto.

Ipak, i dalje su preovladavale apsolutne reči, mada nešto niže nego na forumima za anksioznost i depresiju. Zaključeno je i to, da oni koji su u prošlosti pokazivali znake depresije imaju veću verovatnoću da će je ponovo imati, tako da je njihova sklonost da razmišljaju u apsolutnom smislu, iako možda trenutno ne pokazuju znake depresije, pokazatelj da to možda igra ulogu u izazivanju depresije. Isti efekat se vidi kada se koriste zamenice, ali ne i kada se koriste reči povezane sa negativnim emocijama.

To je osećaj koji će na kraju pokazati da li zaista patite od depresije ili ne.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od 300 miliona ljudi širom sveta živi sa depresijom i da taj broj raste, pa je utoliko važnije da imamo više alata na raspolaganju za identifikaciju ovo stanje, sa kojim možemo poboljšati zdravlje ljudi i sprečiti tragične sudbine od depresije, kao u slučaju Kobejena i Platove.

Tekst: Milica Đorđević

Foto: Profimedia