Kada se pre šest nedelja na Savi pojavio brod Limoncellina, malo ko je mogao da pretpostavi da će postati jedna od najtraženijih letnjih adresa u gradu. Ipak, iz plovidbe u plovidbu, mesta su se popunjavala gotovo istom brzinom kojom su se služili kokteli, dok je više od 5.000 ljudi odlučilo da Beograd ovog proleća i početka leta doživi iz sasvim drugačije perspektive.
Tokom proteklih šest nedelja imali smo priliku da se više puta ukrcamo na Limoncellinu i svaki put utisak je bio isti.
Beogradu je nedostajao upravo ovakav koncept.
Spoj aperitivo kulture, dobre muzike, pažljivo osmišljenih detalja i opuštene atmosfere inspirisane italijanskim načinom života pokazao se kao pun pogodak za sve koji su želeli da na trenutak pobegnu od svakodnevice.
Inspirisan italijanskom tradicijom aperitiva, projekat kompanije Pernod Ricard doneo je na Savu ono što nam često nedostaje – razlog da usporimo. Bez velike produkcije i komplikovanih formata, Limoncellina je ponudila jednostavnu formulu za dobro raspoloženje: pogled na reku, lagane ritmove, dobro društvo i piće u ruci.
Dok je brod plovio od Beton hale do Mosta na Adi i nazad pored Kalemegdana, upravo je atmosfera na palubi davala poseban pečat svakom putovanju. Razgovori su se spontano nastavljali, muzika se stapala sa zvukovima reke, a prizori grada u zalasku sunca postajali su idealna kulisa za druženje bez posebnog povoda.
Dodatnu dinamiku donosio je pažljivo kreiran program.
Italo disco ritmovi pretvarali su palubu u plesni podijum pod otvorenim nebom, akustične svirke unosile su intimniji ton u letnje večeri, dok su stand-up nastupi donosili spontanost i smeh. Svaka plovidba imala je svoj karakter, ali je zajednički imenitelj ostajao isti – osećaj bezbrižnosti koji se retko pronalazi usred gradske vreve.
Posebnu autentičnost projektu dala je saradnja sa domaćim umetnicima i zanatlijama. Signature koktel Limoncellina služen je u ručno rađenim bokalima nastalim u Srbiji, dok je kroz saradnju sa udruženjem „Blatobran“ brod postao i prostor za predstavljanje lokalne kreativne scene. U vremenu kada se autentičnost često traži u velikim gestovima, upravo su ovakvi detalji ostavili najjači utisak.
Možda je zato Limoncellina postala mnogo više od običnog krstarenja. Bila je podsetnik da su najbolji letnji trenuci često i najjednostavniji – razgovori koji traju duže nego što smo planirali, muzika koja prati tok reke i večeri koje se ne završavaju onda kada smo očekivali.
Poslednja plovidba je završena, sidro je spušteno, ali ostaje utisak da je ovog proleća Beograd dobio jedan od retkih projekata koji uspevaju da stvore uspomenu. A to je, na kraju, mnogo više od uspešnog događaja – to je iskustvo koje ćemo pamtiti kao leto kada je italijanski aperitivo duh nakratko pronašao svoj dom na Savi.
Foto: Nikola Radojičić Skubi, Nikola Radojčić
