Ako Antarktik nije mesto već stanje svesti, onda je to definitivno sloboda. Kada sam videla ponudu agencije sa naših prostora za put na Antarktik, znala sam da je sada ili nikada. Pitanje je kada bih ponovo, zbog visine troškova, pronašla nekog poznatog da krene sa mnom u ovakvu ekspediciju. Zato nije bilo mnogo razmišljanja. Pripreme su trajale nekoliko meseci, pre svega finansijske, jer je putovanje trebalo isplatiti. Zatim je usledila priprema garderobe. Za Antarktik važe posebna pravila kada je reč o odeći i obući u kojoj se sme izaći na kopno.
Kako je putovanje organizovala dobra agencija, ostatak je bio u sigurnim rukama. Za Antarktik nije potrebna viza, kontinent nikome ne pripada i svi koji imaju svoje istraživačke stanice ovde, istraživanja rade s ciljem dobrobiti za kontinent i ceo svet.
OSTRVO KRALJA DŽORDŽA
Prvi kontakt sa Antarktikom bilo je Ostrvo Kralja Džordža. Ono nije deo samog kontinenta, ali se smatra Antarktikom u geografskom smislu. Poznato je po istraživačkim stanicama i po crkvi Svete Trojice, najjužnijoj pravoslavnoj crkvi na svetu. Taj prizor mi je bio snažan – osećaj da sopstvenim očima gledam nešto što sam do tada viđala samo u National Geographic emisijama. I prvi pingvini, koji su potpuno slobodno šetali. Potpuni mir i tišina došli su tek prilikom drugog izlaska na kopno, kada smo se zaista našli na kontinentu. Antarktik je gotovo monohromatski svet.
Meni je ta belina donosila veliki mir i zahvalnost što mogu da je doživim i što se nalazi toliko daleko od ostatka sveta. Nisam razmišljala šta se nalazi iza tog večnog snega i leda. Bilo mi je nezamislivo da išta uopšte može da opstane u takvim uslovima. Glavno divljenje išlo je ka Majci prirodi.
STROGA PRAVILA
Sa broda smo izlazili u posebnim čizmama koje je obezbedila kompanija, kao i u njihovim jaknama. Pantalone, kape i rukavice – sve je prolazilo strogu proveru, dezinfekciju i usisavanje. I čizme su se dezinfikovale pri svakom izlasku i povratku na brod. Dan je počinjao oko šest ili sedam ujutru, iako je vreme na Antarktiku relativan pojam – dnevno svetlo traje svih 24 sata. Imali smo dva izlaska sa broda dnevno, prepodne i poslepodne. Između je bio ručak, a po povratku večera i predavanja o temama povezanim sa Južnim polom.
Kako je sada na Antarktiku leto, temperature su između nula i pet stepeni, pa privikavanje nije bilo teško. Ne mogu da kažem da sam osetila strah u pravom smislu te reči. Više strahopoštovanje prema mestu na kom se nalazim i prizorima koje gledam. Kamera ne može da prikaže veličinu svega što vidite, posebno lednika i glečera. Teško je uhvatiti i sve momente sa životinjama, kojih je bilo mnogo – nije se znalo koji prizor je upečatljiviji.
OSTRVO DANKO
Ovo ostrvo poznato je po tome što na njemu živi velika kolonija gentoo pingvina. Gentoo pingvini su u medije poslednjih godina dospeli zato što su vrsta pingvina koja je počela da se abnormalno razmnožava. Pingvini su životinje koje možete da posmatrate satima. I danima, a da vam ne dosade. I evo par činjenica koje možda niste znali. Jedan od glavnih mitova o pingvinima koji mi je ovde razbijen je da se pingvini ipak razvode. I da im je stopa razvoda poprilično visoka, desi se da svake godine promene partnera. Mogu da žive od petnaest do dvadeset15-20 godina i manji su nego što sam ih zamišljala. S druge strane, poprilično su neustrašivi, iako na prvu deluju kao plašljive životinje. Ljudi se apsolutno ne boje, više mi bežimo od njih nego oni od nas.
FOKE, SIMBOL ANTARKTIKA
Foke su jedan od glavnih simbola Antarktika, a na putovanju videla sam nekoliko vrsta, od kojih su ove tri najčešće. Foke rakojedke, koje zapravo i ne jedu prave rakove, nego antarktičke krilove, sitne životinje koje su najbrojnije i osnova su antarktičkog lanca ishrane. Upravo zbog ogromnog broja krilova i dostupnosti hrane za ovu vrstu foka, one su postale najbrojnije foke ne samo na Antarktiku, već i na celom svetu. Leopard foke, glavni predatori na Antarktiku, ujedno su i najveća vrsta foka sa oštrim zubima pomoću kojih jedu ribe, pingvine, pa čak i mladunce drugih foka. Vrlo su prepoznatljive zbog svojih pega i njih smo najviše viđali, uglavnom same na lednicima. Tu si i Weddell foke, koje su ime dobile po istoimenom moru koje zapljuskuje obale Antarktika. One su foke koje su najotpornije na surove antarktičke uslove, mogu da rone do šesto metara dubine i zadrže dah i do sat vremena. Poznate su po svom pevanju ispod vode, zvukovima koje ispuštaju, koji su istraživačima i dalje velika misterija.
Sudbina foka zavisi od sudbine Antarktika, kako se ovaj kontinent menja, tako se menjaju i njihove lokacije i brojnost. Zato su i jedan od značajnih pokazatelja klimatskih promena. Za razliku od mnogih vrsta pingvina, foke se zimi (kada je naše leto) ne sele sa Antarktika. Leopard i rakojedke ostaju na rubovima leda, dok weddell fokama ti ekstremni uslovi najbolje i odgovaraju, one nemaju nikakvih problema da prežive čak i na debelom ledu. Foke imaju debeli sloj masnoće, krzno koje je prilagođeno jako niskim temperaturama i ledenoj vodi, sposobnost dugog ronjenja i disanja pod ledom i dostupnost hrane, takođe ispod leda i sve to im omogućava da budu stalni stanovnici ovog kontinenta.
KLIMATSKE PROMENE I KRHKOST SVETA
Ovo je jedna od onih destinacija koja pokreće brojna pitanja i tera nas da se zapitamo ko smo zaista. Na kraju shvatimo koliko smo mali u odnosu na planetu, samo jedna tačkica. Vratila sam se sa željom da istražujem još nedovoljno prikazane destinacije i da ih približim većem broju ljudi sa naših prostora.
Na predavanjima smo čuli uznemirujuće činjenice o tome kako klimatske promene utiču na Antarktik. To me je učinilo svesnijom krhkosti sveta u kojem živimo, ali i podstaklo da razmišljam kako na ličnom nivou mogu da doprinesem i možda motivišem druge da učinimo isto.
DREJKOV PROLAZ
Između najjužnije tačke Južne Amerike i ledenog oboda Antarktika, leži jedna od najimpresivnijih i najznačajnijih pomorskih kapija na planeti – Drejkov prolaz. Ovaj morski kanal, okružen legendama starih morskih vukova i modernim naučnim otkrićima, nije samo geografska tačka – on oblikuje klimu, more i život kakav poznajemo.
Ništa nije moglo da me pripremi na Drejkov prolaz, jer od trenutka kada smo mu se približili (a to je praktično sat vremena nakon što smo poslednji put kročili na tlo Antarktika), narednih 48 sati nije bio sekund da talasi nisu bili od pet do osam metara. I to je još dobro, kapetan nam je rekao da smo imali srednji Drake Shake, jer talasi znaju da idu i do dvanaest metara. Suprotno od Drake Shakea je Drake Lake kada su vode mirne, tako da bi moj glavni savet onima koji na Antarktik krenu brodom bio – „Molite se mesecima unapred da vas sačeka Drake Lake”.
LEDENI SKOK
Ako je svaka destinacija jedno životno poglavlje, Antarktik je kruna desetogodišnjeg rada. Ono što mi je možda oduzelo ovo putovanje je oduševljenje narednim destinacijama – teško da će me nešto posle ovoga oduševiti na isti način.
Posebno ću pamtiti ledeni skok, polar plunge. Aktivnost za koju pre dolaska nikada ne bih pomislila da ću uraditi. Antarktik me je naučio da sam hrabrija i otpornija na hladnoću nego što sam mislila. I zato, barem za sada, mislim da je to mesto koje se posećuje jednom u životu. Ali ostavljam vremenu da me iznenadi.
Tekst i fotografije: JOVANA KVRŽIĆ
