Kada žena krene u šoping, muškarac dobije glavobolju. To je predstava sa kojom su generacije odrastale. Odnos prema novcu oduvek je bio jedan od najčešćih razlog za konflikt medju polovima. Da li je i danas tako? Preciznije postavljeno pitanje bi glasilo – Koliko su promene koje su se odigrale u sferi životnog stila savremenih ljudi od starog pravila koje nalaže da muškarci imaju racionalniji odnos prema novcu napravile običnu predrasudu? Jer, danas svako ima svoje igračke a imunitet na carstvo lepih stvari koje se mogu platiti novcem drastično je pao. Muškarci možda šoping ne doživljavaju kao zabavu, instant tretman za oslobađanje od stresa, rutinu za popunjavanje vremena ili malu katarzu na kraju teškog dana ali vrlo su svesni da od slike koju u vizulenom smislu šalju o sebi zavisi mnogo toga. U epohi neverbalne komunikacije i prvih utisaka, pravila su vrlo jasna. Imidž je sve a on se prvenstveno odnosi na pakovanje – telesnu građu i izbor odeće. U poslednjih nekoliko decenija muškarci su ozbiljno proširili garderober ali i ormarić za kozmetiku. I niko više nema problem sa tim. Ipak, istraživanja vršena na globalnom nivou potvrdjuju da su stare razlike medju polovima i dalje vitalne. U manjem procentu ali odolevaju vremenu. Naime, 35% žena koristi bar dva kozmetička preparata dnevno dok 48% muškaraca ne koristi nijedan. U trci spljivanja kartica i pržnjenja novčanika žene ubedljivo vode. Ma koliko stereotipno zvučalo ali lista njihovih prioriteta nije se mnogo promenila u odnosu na prohujala vremena. Odeća je i dalje ono na šta će najradije potrošiti novac a prema istraživanjima petinu svoje plate žene troše upravo na garderobu. Uostalom, čuvenu frazu – Nemam šta da obučem – gotovo nikada nećete čuti iz muških usta ma koliko muškarci danas vodili računa o tome u čemu će izaći iz kuće.

Godinama smo gledali isti scenario. Muškarac pre odlaska na posao oblači ono što mu je na stolici pored kreveta ostavila lepša polovina. Ne samo čisto i ispeglano već i starim jezikom rečeno upareno, sklopljeno da liči na nešto. Verovalo se da muškarac nije sposoban da ne pogreši u slaganju boja tih par osnovnih komada koje stavlja an sebe. Ova predstava je zaista relikt prošlih vremena i može joj se svašta prigovoriti spram pozicija polova ali nas podseća na tradicionalnu postavku stvari. Carstvo dekorativnosti, ulepšavanja, estetike u najširem i  primenjenom smislu reči je carstvo kojim vladaju žene. I danas su ponegde žive predrsude koje izražavaju odbojnost prema preterano nakindjurenom muškarcu. I ne samo odbojnost već i sumnju u njegovu muževnost. Bajke su prvi narativ s kojim se u životu susrećemo a tamo sve vrvi od lepon odevenih devojaka koje plene lepotom, Štaviše, lepota je njihovo oružje u borbi sa svetom i determinator njihove sudbine. Od Pepeljuge do Keri Bredšo.

Nikada nije razjašnjeno kako kolumnistkinja prestižnog ženskog magazina može da priušti sebi takav životni stil i to u srcu Njujorka. Ili – da li honorar za jedan tekst mesečno dovoljan za cipelarnik od kojeg se gledateljkama popularne serije ledila krv u žilama. Doslovno, delovao je kao galerijski prostor – od vinage do najnovijih modela. U tolikom broju da je jedan par čak završio i u rerni. Scene šopinga iz serije “Sex and the City” ilustruje psihološko objašenjenje ove aktivnosti koja je ženama toliko omiljena. Šoping može biti opsesivan, može imati status zabave, nekada je mehanizam koji maskira praznine u drugim aspektima života.

Kada se odeća i kozmetika ostave po strani, prema rangiranju uticajnih online medija koji presipituju kupoholičarske navike polova, treće mesto nas neće odvesti mnogo daleko. Frizerski salon redovna je stanica u kojoj će se većina žena zaustaviti bar dva puta mesečno. Vrlo je važno u slučaju oveog istraživanja pomenuti raslojavanje koje se prvenstveno odnosi na generacijsku pripadnost i finansijski status. Žene starije od trideset godina su redovnije u frizerskim salonima što je sasvim očekivano spram obaveza koje to životno doba nosi. Studentkinje će se lako snaći ofarbati same dok su zaposlene devojke svesne pravila koje nalaže da je negovana kosa koja ima formu i oblik deo celokupne predstave koju o sebi ostavljaju. Ukoliko je posebno važan par Manolo Blanik sandala smešten u rerni Keri Bredšo onda je sasvim jasno, a i kroz čitavu seriju se vidi, čemu ta rerna služi. Konkretnije, sredili smo se, idemo napolje.

Na petom mestu liste ženskih prioriteta nalaze se izlasci u najširem smislu reči – od odlaska na kafu s drugaricama do klabinga. Istraživanja pokazuju da u toj discipline pripadnice lepšeg pola gube trku i ostaju na drugom mestu. Muškarci troše više novca na izlaske generalno a na Balkanu u odnosu na svetski prosek čak 10% više. Treba li postaviti pitanje zbog čega? Tradicija nalaže da je on taj koji plaća piće i utisak je da je feminizam tu potpuno nemoćan. Iako se, na sreću, davno odustalo od prastarih uloga gde je muškarcu bila rezervisana rola snabdevača (sakuljača hrane, lovca), dakle aktivna uloga a žene ostavljena sfera oikosa (kučišta, ognjišta), znači pasivna pozicija, račun će u 92% posto slučajeva završiti u rukama muškarca. Ženska finansijska nezavisnost, pravo na karijeru i odvajanje od uloge u domu, nisu izmenili pravilo koje se prenosi s kolena na koleno. Kroz njega ne preživljavaju samo ostaci nekadašnje muške pozicije zaštitnika, hranitelja već i relikt džentlmenstva shvaćenog u skladu sa starom i prevaziđenom koncepcijom muško-ženskih odnosa.

Savremena filozofija tela preti, mada nikada neće uspeti, da potisne odevanje sa imperativnog prvog mesta modernih priroriteta. Fitnes centri su danas podjednako krcati kao I storovi popularnih brendova. I tu su svi bar a bar. Jer, bilbord predstava o telu kojem se ne opraštaju nepravilnosti, bilo kakav višak, neravnina ili nedostatak tonusa rapidno je napredovala tokom polsednje decenije što se odrazilo na dnevnu rutinu oba pola – od režima ishrane do režima treniranja. Statistike potvrdjuju da žene češće angažuju private trenere dok se muškarci više oslanjanju na sopstveno znanje ali troše dosta novca na suplemente i dodatke ishrani koje žene koriste u mnjoj meri. Razlika gotovo da ne postoji jer iako angažuju profesionalne vodiče žene treniraju mahom tri puta nedeljno dok muškarci u teretanu odlaze gotovo svakog radnog dana.

Opet u prođenju sa parametrima s kraja prošlog veka, žene su i dalje prilično ravnodušne prema čitavom spektru superiorne tehnike i gedžeta koji kod muškaraca zauzima visoko treće mesto ali će svaka druga težiti tome da ima što moderniji model mobilnog telefona. Žene 20% više, globalno gledano troše na mesečne telefonske račune što nas ponovo privodi razlikama medju polovima jer dobro je poznato da muškarci manje razgovaraju i kreću se u krugu ustaljenih tema. Vreme menja navike ali ono što je arhetipsko odoleva pritisku nužne evolucije. Devojke samo žele da se zabave, kaže poznati refren i ne žale novac da bi u tome i uspele. Dečaci će uvek biti dečaci privrženi interesovanjima sa kojim su odrastali. Odnos prema novcu, kada se generalni pogled ostavi po strani, jeste stvar vaspitanja, karaktera i shvatanja stečenih u najranijim godinama.

Autor: Milan Nikolić

Foto: Shutterstock