Nekada su krasili carevske dvorane, reflektovali svetlost sveća u dvorcima Tuileries i Fontainebleau, i svedočili o raskoši epohe u kojoj su moć i lepota bile neraskidivo povezane. Danas, osam komada nakita iz muzeja Louvre – tiara, ogrlice, minđuše i broševi iz 19. veka – postoji samo u sećanju, kao nestalo blago čija istorija otkriva priču o ljubavi, politici i neprolaznoj umetnosti francuskog dvora.
Tiara i broš carice Eugénie
Carica Eugénie de Montijo, supruga Napoleona III, naručila je tiaru 1853. godine u radionici Gabriel Lemonnier. Tiara sadrži 212 bisera i 1 998 dijamanata, savršeno raspoređenih u elegičnom, klasičnom dizajnu, tipičnom za Drugarsko carstvo.
Broš koji je pripadao Eugénie, poznat kao bow brooch, izrađen je od belog zlata i dijamanata oko 1855. godine, sa motivom mašne – simbolom gracioznosti i delikatnosti dvorskog nakita. Ovi komadi su nosili funkciju i statusa i umetničkog izraza, često prikazivani na portretima carevice i u dvorskim ceremonijama. Procena njihove tržišne vrednosti prelazi 5 miliona evra, dok je kulturna vrednost neprocenjiva.
Smaragdni set carice Marie Louise
Kada se Napoleon 1810. godine oženio Marie Louise od Austrije, nakit koji joj je poklonio bio je više od ličnog dara – bio je politički manifest. Pariskoj kući Nitot & Fils poveren je zadatak da stvori komad koji bi spojio austrijsku eleganciju i francusku raskoš. Ogrlica i minđuše od 32 kolumbijska smaragda ukupne težine od 280 karata, uokvirene sa preko 1.200 dijamanata, bile su izrađene kao simbol novog saveza između dve imperije. Marie Louise ih je nosila na svom venčanju i na portretima koje su kasnije naslikali Jacques-Louis David i Gérard. Danas se smatra jednim od najraskošnijih kompleta nakita iz napoleonske epohe, vrednim preko 15 miliona evra.
Relikvijarni broš
Ovaj broš iz 19. veka izrađen je od belog zlata i prepun belih dijamanata. Poseban je po skrivenoj komori namenjenoj za čuvanje svetog ili sentimentalnog predmeta, što mu daje intimnu i ličnu dimenziju. Savršeno postavljeni dijamanti naglašavaju oblik i svetlucanje broša, čineći ga istovremeno delikatnim i impresivnim. Više od ukrasa, broš je simbol dvorske elegancije i pažljivo izrađene umetničke veštine, svedok vremena i sveta francuskog dvora.
Safirni set kraljice Marie-Amélie i kraljice Hortense
Za razliku od političkih darova i carskih simbola, safirni set koji su nosile Marie-Amélie i Hortense de Beauharnais predstavlja intimniji, porodični predmet – nasleđe koje je prelazilo s majke na ćerku. Izrađen sredinom 19. veka u pariskom ateljeu Bapst, sastoji se od tijare, ogrlice i jedne minđuše, sa burmanskim safirima ukupne težine 160 karata i belim dijamantima brušenim u brilijantni rez. Njegov dizajn, ukrašen cvetnim motivima, odražava romantični duh vremena i prvu pojavu prirodnog motiva u visokom juvelirstvu. Tokom egzila u Engleskoj, Marie-Amélie je često nosila ovu tijaru kao uspomenu na izgubljenu Francusku. Vrednost kompleta procenjuje se na oko 8 miliona evra.
Tokom pljačke u muzeju Louvre, lopovi su pokušali da odnesu i krunu carice Eugénie, ali im je ispala i kasnije je pronađena u okolini muzeja. Kruna je neprocenjive istorijske vrednosti, a za sada nema izveštaja o oštećenjima.
Ukupno više od 560 karata dragog kamenja – dijamanata, smaragda, safira i rubina – činilo je ovo blago ne samo kolekcijom nakita, već i živom hronikom francuskog dvora. Svaki kamen u njemu odražava duh epohe: uzdizanje i pad imperija, uspon novih dinastija i neugaslu fascinaciju Pariza kao centra sveta lepote.
Nestanak ovih komada iz muzeja Louvre nije samo gubitak materijalnog bogatstva, već i fragmenta kolektivnog sećanja. Jer iza svakog dragulja krije se priča o ženi koja ga je nosila, o vremenu koje ga je oblikovalo – i o večitoj težnji čoveka da lepotom prkosi prolaznosti.
Foto: Profimedia
