U svetu u kome masovna proizvodnja često briše razliku između mode i uniformisanosti, dizajnerka Danijela Biškup ostaje verna ideji da cipela može biti mnogo više od funkcionalnog predmeta. Njeni modeli za brend LILU Shoes nastaju u sporom ritmu, u procesu koji jednako ceni emociju i zanat, udobnost i estetiku, klasičnu formu i savremeni izraz. Ručno rađena obuća za nju je pre svega priča o ženama koje je nose – o njihovim pobedama, izazovima i trenucima samopouzdanja.
U razgovoru za Harper’s BAZAAR Srbija otkriva kako izgleda njen kreativni proces, zašto veruje da moda treba da traje i šta svaka žena treba da ima u svom ormaru.
Šta Vas je prvobitno privuklo dizajnu obuće i kada ste shvatili da je to Vaša strast?
Danijela Biškup: Moram da priznam da ja uopšte nisam prvobitno imala plan niti posebnu želju da se bavim dizajnom obuće. Inače sam kao mnogo mladja mislila da to što želim da se bavim modom nije ozbiljan posao i da je to više neka zabava. Niko vam nijedan posao neće postaviti od početka po nekim pravilima a vi samo to treba da pratite. Upravo su iskustvo i put koji prelazite to nešto što daje poseban pečat svakom poslu a posebno dizajnerskom.
Ono što me je privlačilo jeste moda, ali i sam čin stvaranja i proizvodnja tih komada. A prvi slučajni momenat se desio kada sam bila u fabrici obuće i dobila priliku da učestvujem u samom činu stvaranja a kasnije i da primenim svoje ideje i kreacije.
Kako biste opisali svoju viziju savršene cipele?
Danijela Biškup: Savršena cipela je ona koja izmami osmeh na licu žene koja je nosi. Ne čine cipelu štikla, kaiš ili detalj. Cipela je emocija. To je zadovoljna žena kojoj je moj model danas pomogao da dobije posao, zavede željenog čoveka, dobije snagu da pobedi prepreke, osvoji neosvojivo.
Kada dizajnirate, da li češće ustupate estetiku komforu ili komfor estetici?
Danijela Biškup: U suštini prilagodjavam se samo tehničkim mogućnostima i da li ja nešto mogu u proizvodnji da izvedem. I tu leži moja tiha patnja što ne mogu uvek da izvedem baš svaki model u svojoj proizvodnji. Ali ne znači da je to zauvek. Komfor mi je svakako neodvojiv od estetike kada je obuća u pitanju. I sama ne volim da nosim neudobnu obuću kao ni većina žena.
Koja tri para obuće, po Vašem mišljenju, svaka žena treba da ima u svom ormaru?
Danijela Biškup: Salonke, sandale sa tankim kaišićima i duge čizme sa štiklom.
Da li postoji model cipela Lilu Shoes koji je neočekivano postao hit i kako to menja Vaš pristup dizajnu i proizvodnji?
Danijela Biškup: Najviše me raduje kada povremeno vratim neki stari LILU model u proizvodnju i mušterije budu oduševljene, ali mnoge ne kapirajući da je model star preko 10 godina. Nekada sam pravila mnogo više modela a danas to radim manje, jer ženama treba vreme da nešto prihvate i ako samo jurite nove modele i zatrpavate ih informacijama, samo ih zbunjujute i terate da jure i kupuju bez razmišljanja. A ručna izrada obuce je slow fashion, treba mi vreme a samim tim dobijem i vreme za prilagodjavanje i promene u samoj proizvodnji. Zbog malih serija koje radim, lako mogu da predjem na neki drugi model u trenutku, a koji je tražen jer moja mala proizvodnja to trpi. Inače u svakoj sezoni uvek postoji neki najtraženiji model.
Možete li ukratko opisati proces od prve skice do gotovog prototipa? Koji koraci su za Vas najvažniji?
Danijela Biškup: Uvek krenem od belog papira i razmišljanja šta će biti akcenat kolekcije i neka osnovna linija – dizajn. Uz to dodajem fotke raznih stvari koje me inspirišu, boje, teksture, linije pa čak i neki modeli, moji ili tudji. Nekada prodje dosta vremena dok ne dodjem do te neke osnovne ideje za kolekciju. Ipak najduži deo procesa je takozvano „varenje“ – tako zovem period kada sve ono što mi je sve u glavi polako izranja u modele i detalje. Tek tada počnem da crtam skice i pravim odabir koza i ostalih elemenata za modele. Sledeci korak je crtanje po kalupima za modelara koji radi osnovni prvi model na osnovu čije uradjene probe sledi izrada krojeva svih veličina. Sa istim modelarom se znam i radim 30 godina. I tada konačno odredjujem boje i kože za model. Krojenje prve serije kreće tek kada je sve isprobano i provereno da li je model dobar i da li sve „pada“ kako sam zamislila. Što duže radim to mi modeli sve više „padaju“ odmah i nije potrebno da se proba više puta da bih dobila ono šta sam zamislila. Neretko se desi da kad završim osnovnu kolekciju ubacim još neki model, jer budem sigurna da će se on dopasti mojim mušterijama a meni se „izrodio“ kasnije.
U vremenu masovne proizvodnje, koliko je izazovno očuvati kvalitet i autentičnost ručno rađene obuće?
Danijela Biškup: To je moj najveći izazov ali i moj adut u konkurenciji velikog broja i brendova i radnji koje prodaju obuću. Evo sada, od kada imam radnju u tržnom centru i čitav sprat su oko mene radnje sa obućom, ja se trudim da se izdvajam dizajnom, kvalitetom, ručnom izradom i potpuno drugačijom percepcijom mode. Kao i odnosom prema mušterijama. On je više ličan i intiman nego u drugim radnjama. I drago mi je da nove mušterije to prepoznaju čim kroče u moju radnju.
Koje lekcije ste naučili dok ste gradili svoj brend u konkurentnom tržištu?
Danijela Biškup: Svakako sam naučila da manje je više, a i da se klijentela umorila od „jurnjave za modom“. Moda je inače danas na velikoj prekretnici i pitanje je da li će izabrati da uništi samu sebe ili da se vrati sebi. U vreme kada sam ja počinjala početkom 2000-tih, u Beogradu nije bilo dizajnera obuće poput mene. Pojavili su se tek nešto kasnije i to možda njih dvoje-troje, a danas ipak imate u Srbiji veći broj dizajnera koji imaju svoje brendove cipela. Svakako, konkurencija me ne plaši. Već suprotno, inspiriše me da budem bolja, da idem dalje i da napredujem. Ja mogu reći da „gajim“ konkureciju. Znaju to i kolege, da ću uvek i u svakoj prilici da im se nadjem, pomognem oko tehničkih problema ili nekim savetom. Bez njih ne mogu ni ja dalje, i zato su mi potrebni.
Koji trend u obući biste voleli da ostane, a koji biste želeli da prođe?
Danijela Biškup: Sto te tice mas trendova ne podnosim modele koji su preterano udobni i kojima je to jedini adut, modele poput kroks papuča od gume, karikiranih patika sa debelim djonovima, kao i svih modela koji su hit za jednu sezonu. Za modu se treba malo potruditi i biti u treningu hodati u štiklama ceo dan. Više volim i težim modelima koje možete nositi i posle 10 godina. Ono što želim da nikada ne izadje iz mode su sandale sa nižom petom i tankim kaišićima, kao i salonke sa srednje nižom petom. One su meni večne.
Kada ne radite i ne razmišljate o cipelama, gde pronalazite inspiraciju i zadovoljstvo?
Danijela Biškup: Poslednje dve godine mnogo toga menjam u načinu rada i organizaciji firme i proizvodnje. Tako da sam imala baš malo slobodnog vremena. Moja porodica tu najviše trpi, ali mi je takodje i najveća podrška. Zadovoljstvo mi čine male stvari, druženja sa dragim ljudima, umetnost svakako, ali i posmatranje kako moj sin postaje odrastao. Kada sam zadovoljna mnogo bolje stvaram i lakše nalazim inspiraciju.
Šta biste poručili mladim ženama koje žele da se upuste u svet dizajna i preduzetništva, a da pritom ostanu verne svom stilu i viziji?
Danijela Biškup: Prvi savet je da negde i u nekoj firmi probaju bilo šta da rade u svetu mode i steknu uvid i iskustvo kako sve to funkcioniše. Pa tek posle da pokreću svoj brend. Ovo je bezbolan način da se izbegnu katastrofalne početničke greške. Njih će biti svakako, ali je ovo način da se one svedu na najmanju moguću meru. I da pre svega vole i veruju u ono šta rade, ipak je to najvažnije.
Razgovarala: Natalija Kunić
Fotograf: Miša Obradović
Art direkcija: Vesna Stanković
Model: Sonja Pavlica
Make up: Marija Vasić
