Emocionalno jezgro nove haute couture kolekcije kuće Schiaparelli nije nastalo u ateljeu, već u tišini jednog neočekivanog trenutka — tokom kreativnog povlačenja u blizini Rima. Poseta Sikstinskoj kapeli, organizovana gotovo spontano, postala je trenutak koji je redefinisao način razmišljanja o modi, umetnosti i samom činu stvaranja.
Svako ko je ikada zakoračio u Sikstinsku kapelu zna da pogled ne ide odmah ka plafonu. Najpre se susrećemo sa zidovima, gusto oslikanim scenama koje pripovedaju, objašnjavaju i poučavaju. Ali dovoljno je podići pogled — i misao prestaje. Počinje osećaj.
Četrdeset godina nakon prvih fresaka, jedan čovek je promenio umetnost zauvek. Michelangelo nije publici rekao šta da misli — dao joj je dozvolu da oseća. Njegova vizija Boga, vere i ljudskog stanja bila je istovremeno dramatična i nežna, strašna i veličanstvena, mesto gde se bol i ekstaza susreću. Taj trenutak probudio je svet. Pet vekova kasnije, probudio je i savremenu modu. Upravo iz tog iskustva nastala je kolekcija koja ne polazi od pitanja „kako nešto treba da izgleda“, već „kako treba da se oseća“. Ta promena perspektive postala je emotivni puls sezone — olakšanje, otkrovenje i povratak intuiciji kao najvažnijem alatu stvaranja.
U vizuelnom jeziku kolekcije, brzi potezi i apstraktne linije transformisani su u siluete koje podsećaju na škorpione, zmije i mitske hibride. Ove „infantas terribles“, kako su ih nazvali, postaju junakinje kolekcije — bića koja prkose gravitaciji, eksplodiraju bojama i formama, i redefinišu ideju couture-a kao prostora slobode.
Iako couture ne može postojati bez strukture, pravila i tradicije, upravo u toj strogoći dizajner pronalazi prostor za subverziju. Nova kolekcija nije samo iskorak napred, već i slavljenje zanatske virtuoznosti ateljea. Ručno sečena čipka oblikovana je poput bas-reljefa, stvarajući dubinu i senke; perje je ručno oslikavano, airbrush tehnikom ili umočeno u smolu i kristale; slojevi neon tila postavljeni su ispod čipke kako bi stvorili efekat sfumata.
Svaki model nosi ime i priču — poput „Isabella Blowfish“, spektakularnog kompleta suknje i sakoa od tila i organze, ukrašenog kristalima u bojama ribe napuhače i završenog organza šiljcima. Paleta boja inspirisana je rajskim pticama: ružičastim, plavim i šafran tonovima, koji kulminiraju u jednoj od najfantastičnijih jakni ikada viđenih na pisti Schiaparelli-ja.
Aksesoari dodatno pojačavaju narativ kolekcije: skulpturalne glave ptica, izrađene od svilenog perja, sa kljunovima od smole i očima od bisernih kabohona, predstavljaju omaž prirodi i njenoj veličanstvenosti. Ove fantazije istovremeno podsećaju na Elsinu fascinaciju životinjskim svetom — naročito morskim i nebeskim stvorenjima — kao i na ikonografiju koju je ona učinila bezvremenskom, poput motiva ključanice, simboličnog prolaza ka misteriji.
U vremenu u kojem se često postavlja pitanje svrhe couture-a, ova kolekcija nudi jasan odgovor: couture nije odeća za svakodnevicu, već prostor snova. On predstavlja povratak onoj mladalačkoj veri u modu kao fantaziju, kao mogućnost bekstva iz realnosti i ulaska u svet mašte.
Moda, u svom najvišem obliku, nije poziv na racionalnost, već na emociju. Couture je poziv da prestanemo da razmišljamo i počnemo da osećamo. Da podignemo pogled. Da se prepustimo.
Jer ponekad, upravo tamo gde prestaje logika, počinje prava umetnost.
Foto: Instagram
