Jedan od dokaza da moda sadašnjice ne poznaje granice tiče se i poimanja lepog, koje je u najmanju ruku diskutabilno. Sve veći prostor u okviru portfolija najpoznatijih modnih brendova rezervisan je za komade koji se jasno i glasno mogu tipizirati kao estetski neprivlačni,
Opsesija modne industrije onim što se obično smatra ružnim i čudnim poslednjih sezona eskalirala je u jednu potpuno novu eru u kojoj su promenjeni estetski standardi i shvatanje pojma luksuza. Flert sa izobličenim i ružnim nije rezervisan samo za mlade dizajnere i brendove kao što je na primer Vetements. Naprotiv, sve više poznatih kuća, kao što su Gucci, Balenciaga i Calvin Klein, priključuje se ovom talasu.
Ova promena je daleko bliža milenijalcima i njihovom shvatanjem onoga šta je cool. Za mlađu generaciju ružna moda je istovremeno i ulična moda i protest protiv tradicionalnih standarda lepote, doživljavanja roda i kanal kojim se ruše tabui – to je njihova anarhija. Stoga, nije čudno što su brojne kolekcije inspirisane upravo podkulturama mladih poput hip-hopa i panka.
Fascinacija ružnim sa sobom nosi novi doživljaj mode i njene uloge iz perspektive brendova i dizajnera, ali još važnije – novi talas potrošača. Iz aspekta osluškivanja realnih potreba kupaca, moda nikada nije bila inkluzivnija. Potrošačka moć milenijalaca iz godine u godinu raste – 2017. godine u Americi ova generacija je ukupno potrošila više od dve stotine milijardi dolara. Tako su generacije Y i Z, predvođene sve brojnijim influenserima, pasivne kupce koji čekaju da nove kolekcije stignu u obližnje radnje zamenila novim modelom potrošača koji aktivno učestvuje u diktiranju trendova – a za milenijalce ne postoji veći luksuz od komfora. Zato poslednjih sezona ključni komadi, na pisti i van nje, umesto visokih potpetica i uskih suknji postaju patike, trenerke, kačketi i pantalone širokog kroja.
Slavljenje kulta ružnog dolazi iz bunta, ali i iz želje za autentičnim i različitim, čemu dugo nije bilo mesta u mejnstrim krugovima. Ipak, promena je vidljiva sada već i u komercijalnom aspektu. Tako su patike Triple S, koje je napravila Balenciaga, postale jedne od najtraženijih na tržištu, a njihova verzija poznatih Crocs papuča rasprodala se i pre nego što je bila dostupna u prodavnicama. Kim Kardashian West, Bella Hadid, Kendal Jenner, Kaia Gerber, svaka od njih često moze biti viđena u nekom modelu glomaznih sportskih patika, jasno ukazujući na to da je na krupnijem planu u toku velika promena percepcije glamura – čak i kod onih najglamuroznijih.
Dok sa jedne strane muška moda ubrzano raste, žensko odevanje s druge strane prolazi kroz reformu u kojoj takođe ružna moda ima ulogu – odupirući se tradicionalnom tretmanu ženstvenosti i seksepila u industriji kojom i dalje većinski dominiraju muškarci, žene imaju priliku da same kreiraju svoju poziciju u tom večnom narativu i same postave standarde toga šta čini savremenu ženu. Tako je moda postala platforma za komentarisanje različitih aktuelnih tema i brojnih socio-kulturoloških pitanja – Šta se danas smatra pravom lepotom u moru retuširanih fotografija, šta znači biti seksi u eri #MeToo pokreta?
U retrospektivi, mnogi ljudi koji su radikalno menjali način na koji doživljavamo modu od Coco Chanel i Vivienne Westwood do Rei Kawakubo bili su kritikovani jer nisu podražavali ustaljene konvencije mode. Ružna moda je od trenda za jednu sezonu prerasla u industriju u okviru industrije noseći sa sobom na makroplanu talas promena u odevanju, kastingu modela, shvatanju tela, pola i roda. Ironično, ružno je učinilo modu lepšom. Prema rečima čuvene Diane Vreeland: “Malo lošeg ukusa je zdravo i osvežavajuće, prijalo bi nam više toga u modi. Ono protiv čega sam, nije loš ukus, nego nemanje ukusa uopšte.”
Priredio: Mario Perović
Foto: Profimedia
