Da bi jedna kompanija postala vlasnik B Corpa – najpoželjnijeg ekološkog sertifikata na svetu, potrebno je da prođe kroz nimalo laku proveru. Patty Huntington je istražila kako izgleda dril kroz koji prolaze poznati brendovi da bi došli do cilja.
Artwork Anna Pogossova using AI
Postoji nova vrsta modne liste čekanja. Danas, kada su brendovi pod lupom zbog društvene i ekološke osvešćenosti, prava na hvalisanje B Corp sertifikatom postala su stvar prestiža, ali i obaveze. Ovaj sertifikat dodeljuje neprofitna mreža B Lab sa sedištem u Pensilvaniji, čiji je slogan Nećemo stati dok svi ne budu radili za opšte dobro. Radi se o iscrpnom programu procene koji analizira posvećenost profitne kompanije u postizanju pozitivnog uticaja u pet ključnih oblasti: životna sredina, radnici, zajednica, kupci i upravljanje.
Trenutno je više od 6.400 kompanija u 89 zemalja ponosni vlasnik B Corp sertifikata (Ben and Jerry’s, The Body Shop, beauty giganta Aesop), ali i više od dvesta pedeset kompanija u kategoriji odeće.
Godine 2021, Chloé je postao prvi evropski luksuzni brend koji je postao B Corp, a Prada je izrazila interesovanje da to sledi. Sve veći broj modnih brendova sada može da se pohvali jednim ili više od mnogih etičkih sertifikata koji su trenutno u ponudi, od Fairtrade do Oeko-Tek Standarda 100, Globalnog standarda za organski tekstil [GOTS], Globalnog standarda za recikliranje, inicijative za bolji pamuk, ali i lokalne Ethical Clothing Australia i Climate Active.
Chloé je postao prvi evropski luksuzni brend koji je postao B Corp
Ali iscrpljujuća B procena uticaja B Laba je revizija celokupnog poslovanja sa više od dvesta pitanja, sa poenima koji se dodeljuju za dokumentovane dobre korporativne prakse. Prema B Labu, postoji srednji rezultat od 50,9, ali je potrebno 80 bodova ili više za kvalifikaciju. Nakon toga, staje se u red za verifikaciju, koji ima listu čekanja od četiri hiljade kompanija. Zamislite to kao Olimpijadu održivosti: proces koji može trajati do dve i po godine i koštati čak milion dolara. U zavisnosti od veličine kompanije, ali i koliki posao sama kompanija mora da uradi ne samo da bi ispunila ciljeve, već i da prikupi podatke o tome.
Devedeset pet procenata kandidata će odustati pre nego što odluči i da pokuša da se prijavi. Rosanna Iacono je menadžer i savetnik u konsultantskoj kući za poslovnu strategiju The Grovth Activists sa sedištem u Sidneju, koja ima u rukama nekoliko od 31 australijskih i novozelandskih modnih brendova ovenčanih statusom B Corp.
– Mislim da najveći izazov za prosečni modni biznis predstavlja startni ecco momenat. Na početku svi kažu: O moj Bože, kako uopšte da počnemo da prikupljamo podatke o našoj vodi, otpadu, energiji i gasovima staklene bašte? To je za njih drugi svet, kaže ona.
Na listi Australijskog modnog B korpusa nalaze se Bassike, Citizen Volf, Maggie Marilin, Outland Denim, GlamCorner i socijalno preduzeće Aboridžina Clothing The Gaps.
– Imam frazu: nema dokaza, nema poena. Ako tvrdite: Da, imam politiku preferencijalnih kancelarijskih nabavki ili Proverili smo da plaćamo dnevnicu na svakom tržištu na kojem poslujemo, onda je bolje da te podatke pripremite. To je težak posao. Uradimo procenu unapred i saznamo koji su njihovi nedostaci. Zatim, treba praksu uvesti u igru, dokumentovati je i osigurati da se sve to pohrani u bazi, priča Ana.
– Prikupljanje podataka na početku deluje suludo, kaže Pip Edwards, suosnivač i kreativni direktor marke aktivne odeće P.E Nation.
Brend čeka obaveštenje o sertifikaciji nakon dvogodišnje analize B Corpa.
– Sve je izuzetno detaljno i dugotrajano, a u jednoj fazi je svaki član osoblja uključen u proces. Zapravo smo imali komisiju koja je vodila istraživanja i prikupljala sve dokaze, bilo je oko dvadeset zaposlenih. Možete tvrditi i misliti da radite sve kako treba, ali morate to i da dokažete, priča Pip.
Sa jedanaest zaposlenih Dale McCarthi, osnivač Bondi Born nije imao velike resurse. Početkom 2020. godine, angažovao je volontera na Pro Bono Australiji, inače investicionog bankara. Bilo je potrebno osamnaest meseci da firma dobije sertifikat.
– Voleo sam ovaj proces. Nadolazila su pitanja o kojima nikada ranije nisam razmišljao, kaže i dodaje: “Osim uobičajenih stvari o održivosti, pitaju vas o tome koji procenat vaših dobavljača su lokalci ili koji procenat posla vode žene. Mi smo lokalni proizvođači, što je pohvalno, ali onda sam pomislio, pa, u redu, kada unajmim agenciju, pokušaću da se približim dobijanju poslova koje vode žene. Onda sam počeo da se bavim statisikom koliko pošiljki obavljamo avionom, a koliko morem, i to me je navelo da pomislim – U redu, moram da dobijem još više domaćih tkanina koje šaljemo morskim putem.”
McCarthi ne zna da li mu je novo poslovanje naravilo razliku u prihodima:
– Nisam siguran koliko potrošača to zaista razume. Možda veletrgovci i trgovci na malo to rade i cene, ali ako se vaš proizvod ne prodaje, oni neće sarađivati sa vama – nije važno da li ste B Corp ili ne, kaže on.
Čak i kada dobijete sertfikat, nema uživanja na lovorikama. Nakon tri godine ili promene vlasnika, kada privatna kompanija prvi put proda svoje akcije javnosti, potrebno je da se ponovo sertifikuje. Etički džins brend Outland Denim, čiji su radnici iz Kambodže spaseni od trgovine ljudima i seksualne eksploatacije, postao je B Corp 2018. godine, nakon što je unajmio supervizora na šest meseci da završi proces procene. Nakon ponovne sertifikacije, u januaru ove godine, postigli su 43 odsto više od njihovog prvog rezultata. Outland Denim je takođe označen kao jedan od brendova B Corpa – Najbolji za svet u oblasti uticaja Zajednice (kao i Clothing The Gaps).
Uprkos važnosti B Corpa i njihove borbe, nisu svi njihovi obožavaoci. Postoje tvrdnje da se pojedine kompanije kriju iza njihove sertifikacije da bi popravile imidž. Kada je Nestlé brend Nespresso dobio B Corp u aprilu prošle godine, trideset sertifikovanih B Corpom i grupa za zagovaranje fer trgovine Fair Vorld Project poslali su otvoreno pismo B Lab Globalu u kojem dovode u pitanje integritet sistema procene, ukazujući na zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava na farmama koje uzgajaju Nespresso kafu. B Lab je odbio da opozove status Nespresso B Corp. U decembru je, međutim, povukao sertifikat škotskog brenda zanatskog piva BrewDog, ali tek nakon što je dokumentarac BBC-ja razotkrio toksičnu kulturu radnog mesta ranije ove godine.
Na kritike o B Corpu, Edwards kaže: “Ako ste na putu da napravite promene, znate da niste savršeni i da je pred vama posao koji treba obaviti”. Kao rezultat procene, P.E Nation želi da ojača snagu svoje centrale na zelene obnovljive izvore energije do jula ove godine. Takođe, i da poveća procenat recikliranih materijala ili materijala sa malim uticajem u svojoj proizvodnji preko sadašnjih 75 odsto, ali i nadoknadi sva vazdušna putovanja kompanije kupovinom karbonskih kredita.
Pošto je kao organizacija već postigla sertifikat za neutralnu emisiju ugljenika i za svoje prepoznatljive proizvode napravljene od GOTS sertifikovanog organskog pamučnog dresa, i sa 95 odsto u lokalnoj proizvodnji, Bassike je kroz svoju B procenu uticaja prošao za samo dvanaest meseci, što je relativno brzo. Ali čak i za odeću koja je već u velikoj meri ekološki priznata kao što je Bassike, rigorozan proces procene B Corpa otkrio nam je nešto drugo, kaže suosnivačica Mary Lou Ryan. “Zapravo smo potcenili doprinos našoj lokalnoj zajednici”, kaže i dodaje: “Pedeset pet odsto naše kupovine obavljamo u krugu od pedeset do osamdeset kilometara od naše organizacije. A vi kažete: Vau, mi zapravo dajemo ogroman doprinos lokalnoj zajednici u očuvanju radnih mesta, održavanju malih proizvođača u životu.” To je samo učvrstilo odluku koju donosimo na lokalnom nivou i učinilo je još važnijom za nas.”
Dodatno nas je osvestio pozitivan uticaj na australijsku modnu zajednicu nakon što je objavljeno da je Bassike B Corp, i kada su nas pozivale druge kompanije tražeći savet. “Naša industrija može da postane veoma konkurentna, ali mislim da kada je reč o održivosti i odgovornosti, to je zajednička odgovornost i sva preduzeća moraju zajedno da rade na tome”, kaže ona. “Provela sam vreme sa drugim brendovima, vodeći ih kroz proces. I sada imamo otvorene odnose oko održivosti, odgovornog poslovanja i pitanja: Šta bismo mogli da radimo bolje? Mislim da je to divno.”
Ne treba potcenjivati, dodaje ona, uticaj većeg broja luksuznih brendova u zahuktalom B vozu. “Ono što je bilo zaista interesantno videti jesu kompanije poput Chloé i Vestiaire Collective, za koja ne bih ni pomislila da će krenuti na ovo putovanje, a sada su deo toga”, kaže Ryan. “Tek kada su luksuzni brendovi počeli da vrše pritisak, podstičući promene u pogledu održivosti, osetila sam da se osećanje potrošača promenilo. Definitivno je bilo igrača, brendova poput Stelle McCartney, Gannija i nas, ali da li je kupcima bilo stalo? Verovatno, ne. Da li počinju da brinu? Da. Sada kada luksuzni brendovi kreću u tu misiju, ona će se jednostavno spustiti na ostale brendove. Što je veličanstvena stvar.”
Fotografije: Profimedia
