Protesti širom SAD zbog zabrane abortusa: Dobro došli u Gilead

Predstavlja li odluka Vrhovnog suda SAD, kojom se ženama oduzima pravo na abortus, samo korak bliže ideji da su ženino telo i materica javno, a ne njeno dobro?

Ovo je kao da vidite voz koji ide direktno na vas i na kraju vas udara. A boli još jače nego što ste mogli da zamislite, kaže Julia Kaluta (24), jedna od učesnica protesta koji se organizuju širom Amerike, zbog odluke Vrhovnog suda o zabrani abortusa.

Vrhovni sud  Amerike je sa šest glasova za i tri protiv, okončao postojeće ustavno pravo žene na abortus doneto pre 50 godina.

- Stoga smatramo da Ustav ne daje pravo na abortus (…) i da se ovlašćenje za regulisanje abortusa mora vratiti narodu i njihovim izabranim predstavnicima, navodi se u delu presude, nakon koje se očekuje da će polovina američkih država na osnovu ove odluke uvesti ograničenja ili zabranu abortusa. 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Activist NYC (@activistnyc)

Odlukom Vrhovnog suda preinačena je presuda o legalizaciji abortusa doneta 1973. godine, poznata i kao slučaj Roe v. Wade, kada je Amerikankama omogućeno apsolutno pravo na abortus u prva tri meseca trudnoće, uz ograničenja u drugom tromesečju i zabrane u trećem.

Odluka Vrhovnog suda o zabrani abortusa doneta je na osnovu većinskog mišljenja članova suda, a pojedinačne savezne države bi odlučivale da li će i kada kod njih abortusi biti legalni. 

Mnoge države nastaviće sa dozvoljavanjem abortusa i neke su već počele da donose odredbe kojima bi se moglo pomoći ženama iz drugih saveznih država koje su ograničile abortus.

Ukidanjem Roe v. Wade, SAD su se pridružile veoma maloj grupi zemalja koje su pooštrile zakone o abortusu poslednjih godina. Samo tri zemlje su to učinile od 1994. godine do danas – Poljska, Salvador i Nikaragva.

Zanimljivo je da se u američkom pravosuđu još nije desilo da Vrhovni sud poništi svoj, ranije donet zakon, a ova odluka će verovatno pokrenuti političke bitke kakve Amerika nije videla još od borbe za ukidanje ropstva, smatraju politikolozi i veruju da bi i sada, kao nekad, država mogla postati podeljena na dve naizgled nepomirljive strane.

Američka javnost veruje da je ova odluka pripremana još za vreme mandata Donalda Trumpa, kada je zbog trojice sudija koje je on imenovao, Vrhovni sud bio najkonzervativniji u modernoj istoriji SAD. Šest od devet aktuelnih sudija imenovali su republikanski predsednici, a ostalu trojicu demokratski.

Predsednik Joe Biden opisao je presudu kao tragičnu grešku, s tim se složio i francuski predsednik Emmanuel Macron, kao i milioni građana koji širom sveta izražavaju svoje nezadovoljstvo.

- Neopisivo sam žalosna zbog osoba širom ove zemlje koje su upravo izgubile osnovno pravo da odlučuju o tome šta će raditi sa svojim telima. Žao mi je što smo verovatno sada osuđeni na to da učimo bolne lekcije iz vremena pre presude Roe versus Wade - vremena kada su žene rizikovale da izgube vlastiti život jer su išle na ilegalne abortuse. To je bilo vreme kada im vlada nije dozvoljavala da imaju kontrolu nad svojim reproduktivnim funkcijama, terala ih da nastave s trudnoćama koje nisu želele i onda ih napuštala kada se bebe rode, napisala je Michelle Obama na svom Twitter profilu.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by TheYBF (@theybf_daily)

A sve je zapravo stalo u samo tri rečenice Margaret Atwood.

- Izmislila sam Gilead. Vrhovni sud ga je učinio stvarnim. Mislila sam da pišem fikciju u Sluškinjinoj priči, izjavila je spisateljica  koja je u jednom od svojih najpoznatijih romana, Sluškinjina priča, iz 1985. godine, opisala režim u fiktivnoj republici Gilead, koja je zauzela delove Sjedinjenih Američkih Država, namećući ozbiljna ograničenja slobode i ženskih prava, kako bi se povećala stopa plodnosti i kontrolisalo društvo.

Hoćemo li se sutra sve probuditi kao Sluškinje?

S obzirom na to da je Vatikan podržao odluku američkog Vrhovnog suda jer smatra da “odbrana ljudskog života ne može biti ograničena na individualna prava, jer je život stvar šireg društvenog značaja”, možda nam se gileadski scenario desi brže nego što mislimo.

On se već nazire u Poljskoj, u kojoj je abortus zabranjen prošle godine, a nedavno se cela Hrvatska digla na noge kada su lekari odbijali da Zagrepčanki, Mireli Čavajdi, u 27. nedelji trudnoće izvedu pobačaj, iako je utvrđeno da će plod iili umreti u utrobi trudnice ili se roditi sa teškim oboljenjima, te su je slali u Sloveniju (tri bolnice su odbile da rade abortus, a mnogi lekari su se pozivali na prigovor savesti).  

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by 🤭 (@prochoiceproabortion)

Nedavno se o abortusu raspravljalo u svim crnogorskim medijima nakon što je u emisiji Javnog servisa u udarnom terminu, pokrenuta debata o pravu na abortus, koje su žene u Crnoj Gori izborile davne 1974. godine, a sve to izazvalo je burne reakcije nevladinog sektora i političkih partija, dok je uoči emisije održan protest građana ispred Televizije Crne Gore.

Tema emisije koja je prvobitno naslovljena "Abortus – žensko, državno ili crkveno pitanje" u toku dana je promenjena u "Pravo na prekid trudnoće – DA ili NE?", da bi na kraju naslov glasio "Abortus – od ustavnog prava do tabu teme?".

Pored lekara i feministkinje, jedan od sagovornika bio je i sveštenik Mitropolije crnogorsko primorske Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori, Gojko Perović, čije gostovanje je izazvalo najviše reakcija u javnosti s obzirom na to da je u maju ove godine, mitropolit SPC u Crnoj Gori, Joanikije, izjavio da je "namerni prekid trudnoće u bilo kom njenom stadijumu užasan greh i direktno je usmeren protiv prvobitne biblijske božije zapovesti o rađanju".

Na protestu su nošene parole: “Dalje ruke od mojih jajnika”, “Ženi ženino, popu popovo”, “Zaludu menjate naslove, zakon menjati nećete”.

- Ko bi više znao o trudnoći, abortusu i rađanju nego oni koji to nikada nisu iskusili, šovinisti, oni koji su osveštavali oružje, prikrivali pedofiliju u svojim redovima, spremni da zabrane abortus, ali ne i da osude stradanje nevinih žrtava među kojima je najviše žena i dece, navele su građanke u saopštenju.

One su poručile da je abortus pre svega odluka žene koja je trudna, a potom i zajednička odluka nje i njenog partnera.

- Ako je neko za pravo na abortus, ne znači da je protiv života, dece, porodice i vreme je da se lažni moralisti konačno osveste i shvate da svaka osoba ima pravo da sa svojim telom i životom radi šta želi i smatra najboljim u tom trenutku. Neće umesto nje odlučivati crkva, navele su u saopštenju.

Iako se sve ovo još uvek ne dešava kod nas, ne smemo izgubiti iz vida da se, zahvaljujući globalizaciji, američki ili poljski scenario može dogoditi bilo gde u svetu.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by New York Magazine (@nymag)

Zabrana abortusa, koji je decenijama bio pravo žena, nameće niz pitanja. Prvo i osnovno je – ko ima prava da odlučuje o ženinom telu, sem nje same? Treba li odluka o abortusu biti ženino, lično, ili je državno i crkveno pitanje? Sme li o tome uopšte da se raspravlja u kategorijama moralno-nemoralno, pogotovo na javnim servisima?

Ono što još više brine jeste činjenica da se abortusi vrše bez obzira na to da li su legalni ili ne, a u zemljama gde je pristup abortusu ograničen ili je nelegalan, žene trpe negativne zdravstvene posledice kao što su infekcije, prekomerno krvaranje ili perforacije materice.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by New York Magazine (@nymag)

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svake godine 23.000 žena umire nesigurno izvedenih abortusa, a još desetine hiljada više dožive značajne zdravstvene komplikacije.

- Ako država ne da ženi slobodu, pravo da kontroliše svoje telo, ne da joj ni pravo da kontroliše svoj život.  A mi i dalje, očigledno, živimo u patrijarhalnom društvu koje ne želi da žena ima kontrolu nad svojim životom, izjavila je Jane Fonda, glumica i aktivistkinja.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Who What Wear (@whowhatwear)

Ali borba žena za slobodu se, izgleda, nikad ne završava.

- Sloboda nikad nije zauvek osvojena, osvojite je i nastavljate da je osvajate u svakoj sledećoj generaciji. Nikada zapravo ne možete da osvojite prostor slobode i zaštitite ga zauvek, rekla je Coretta Scott King, žena Martina Luthera Kinga Jr. Da je bila u pravu, pokazuju plakati neki od učesnika protesta u Americi na kojima piše: “I Can't Believe I Still Have to Protest This Sh*t.

Tekst: J. M. 

Fotografije: Profimedia, Instagram 

Pročitajte još

Pročitaj još