Iz prve ruke: U susret dugoočekivanoj premijeri filma razgovaramo sa Isidorom Simijonović

O filmu koji je i pre same premijere uzburkao javnost, razgovaramo sa jednom od najboljih glumica mladje generacije.

Dok s nestrpljenjem očekujemo ostvarenje Da li ste videli ovu ženu autora Dušana Zorića i Matije Gluščevića u kojem igra pored još jedne maestralne glumice Ksenije Marinković, Isidora govori o radu na ovom filmu, glumi i položaju žena danas, ali i svakodnevnim stvarima koje čine njen život i svet.

Film Da li ste videli ovu ženu svoju premijeru će imati u subotu, 26. decembra u 19h u mts Dvorani u okviru programa 28. Festivala autorskog filma (FAF), a od 1. decembra ćemo ga gledati i u bioskopima širom Beograda i Srbije.

Uskoro nas očekuje premijera filma Da li ste videli ovu ženu na Festivalu autorskog filma (FAF). Igrate jednu zanimljivu ulogu u ovom ostvarenju. Kako je tekao rad na ovom filmu?

Kada sam pročitala scenario znala sam da pred sobom imam nešto vrlo autentično i posebno. Tema egzistencijalne krize jedne sredovečne žene i njena tri moguća života u kojima pokušava da pronađe svoj smisao delovala mi je vrlo insprativno i hrabro. Svaka scena nosi poseban značaj. Svaki od likova koje glavna junakinja sretne (pa i moj), mnoge od situacija u kojima se nađe, postaje na neki način nadrealne. Fascinantno je kako se poigravaju sa nekim naizgled običnim i realnim situacijama koje na momente postaju magične, bizarne, tragične a ponekad i duhovite. Dušan Zorić i Matija Gluščević su izuzetno posvećeni i inspirativni mladi autori, posebno mi je drago da su svoju prvu premijeru dugometražnog filma imali u Veneciji. Mislim da zaslužuju veliku pažnju i  podršku, i veoma sam ponosna na njih.

Kakav je bio rad sa Ksenijom Marinković, deluje da se među vama odigrava jedna sjajna hemija. Kako se ta hemija razvijala i da li ćete pamtiti nešto posebno sa snimanja ovog filma i rada sa njom? Neku posebnu anegdotu, scenu ili savet?

Pamtim to snimanje kao jedan mehur kreativnosti i slobode. Raditi sa Ksenijom bilo je divno. Ona je neverovatna glumica čije uloge obožavam, a u ovom filmu je potpuno brilijantna. Kao partner je siguran i topao oslonac. Sjajno smo se zabavile. Pred svaki kadar đuskale smo po minut dva da uhvatimo zajednički bit kako bismo samo neosetno uplovile u scenu.

Na koji način posmatrate ulogu žene danas, i položaj glumica u odnosu na vreme kad ste počinjali, da li se nešto promenilo? Da li ovakvi filmovi mogu da “bace svetlo” na ulogu i poziciju žena generalno?

Pozicija glumica se u korak sa pozicijom žena menja na bolje. Ima više prostora za ženske likove i češće se događa da su oni noseći. i ovakvi filmovi su sjajan iskorak. Ipak i dalje je mnogo neosvojenih prostora, mnogo je stereotipa i konvencijalnog pisanja ženskih likova i dijaloga. Mislim da ima još mnogo tema koje bi mogle da se otvore i stereotipa koji bi mogli da se razbiju. Vreme je za snažne, višedimenzionalne i luđe ženske likove.

Film Da li ste videli ovu ženu biće prikazan na Festivalu autorskog filma. Da li su vam i koliko važni festivali kao glumici i profesionalcu, i kakva vas sećanja i asocijacije povezuju sa FAF-om? Kakvu reakciju publike očekujete?

Godinama odlazim na FAF. Uvek se trudim da pogledam bar nekoliko filmova. Sjajno je gledati autorske filmove u bioskopu. Inače je za mene bioskop poseban doživljaj i mislim da je baš važno da ne odustanemo od njega, iako uz sve što nam je dostupno na klik nije lako naterati se da izađes iz kuće i prošetaš do bioskopa. Ali ipak ima nešto stvarno posebno u tome da gledaš film na velikom platnu. I iako su serije trenutno veće zvezde od filma, film je celovito iskustvo koje doživis u tih dva sata. I posle dobrih filmova stvarno ti se nesto desi, osećaš se posebno što si nešto dobro pogledao i doživeo.

U čemu najviše uživate na snimanjima ili na predstavama? Da li nekad razmišljate šta misli reditelj, šta misli kamera, a šta publika?

Pa dešava se da počnem da razmišljam šta li neko drugi misli, ili sebe posmatram suviše kritički. Živ čovek ne može to nekad da ne pomisli, ali na tome se radi, vežbaš da budeš što više u svojoj koži. Iako to nije uvek lako, kad si baš tako očigledno izložen. U nekim periodima posebno je teško ugasiti tog unutrašnjeg kritičara. Ipak kad počne predstava ili kadar, desi se neka posebna koncentracija i adrenalin koji ućuti te glasove. 

Da li imate neki svoj omiljeni ritual pred igranje predstave?

Nekada volim da se malo izđuskam, da pokrenem telo. Ili odradim neke vežbice istezanja. Nije ni za svaku predstavu isto. Zavisi. Volim da preletim tekst dan ranije, ako je nisam igrala pre neki dan. Volim kad ne moram da žurim u pozorište, najprijatnije je kad sve stižem na vreme.

Koja tri mesta u gradu su vam omiljena, mislimo na neki kvart, park ili deo grada?

Volim da idem sa psom u Hajd park, rado provodim vreme na Dunavu, a centar i Dorćol su moje svakodnevne koordinate.

Na koji način doživljavate modu i koliko vam je ona važna. Da li imate modne uzore, i da li su to glumice ili influenserke?

Važna mi je moda i odevanje. Nekada dobra odevna kombinacija može da izvuče dan. A za neke posebne prilike uživam da danima ranije razmišljam šta bih mogla da obučem i kakav vajb bih želela za tu priliku. Za mene je zauvek najveća ikona stila Keri Bredšo. Ta serija mi je večita modna inspiracija, u svakoj epizodi uživam u kombinacijama koje nosi Sara Džesika Parker. To je serija kojoj se vraćam u različitim periodima života. Voilm da pratim modne trendove, ali gledam da ne kupujem stvari koje mi se neće dopadati kad izađu iz mode. Trudim se da to budu stvari koje mi se stvarno sviđaju i koje ću želeti što duže da nosim. Nekada kupujem i stvari u vintidž i second hend prodavnicama, pa ih kombinujem sa novim.

Da li možete da nam preporučite svoj omiljeni Instagram profil, knjigu i seriju?

Jedan od omiljenih mi je rpnhma, veoma me zabavljaju njihovi postovi. Volim kacagaj, kod nje uživam u ilustracijama i šivenju, inače pratim dosta tih arts & crafts profila. Volim da ispratim Branu Antovic. Knjiga stvarno ima raznih, poslednje što sam čitala da mi se baš dopalo je roman u stihu, Katarine Mitrović, koji se zove Nemaju sve kuće dvorište i stvarno je fenomenalan. Pročitala sam ga u jednom dahu i baš me je pomerio i dirnuo. A Žene koje trče s vukovima, su moja ženska biblija. Serija je definitvno Normal people, to je nenormalno dobra serija koju morate da pogledate.

Foto: Marko Kažić

Styling: Suna Kažić

Makeup: Zlata Blagojević

Pročitajte još

Pročitaj još