Dolazak Christijana Diora na modnu scenu sredinom dvadesetog veka predstavlja u isti mah i najsuptilniju, ali i radikalniju ideju o novom stilu koji ruši barijere i kreira svet fantazije za kojim je svet žudeo. Drugi svetski rat definisao je raspoloženje aksetizma i racionalizacije, a 1946. godine pojavljuje se čovek koji svoje kreacije za žene formira u obliku cveća.
Njegove žene-cvetovi nosile su odevne komade naglašenog struka za čiju su izradu trebali metri i metri materijala. Žene u Dior kreacijama u tolikoj meri su bole oči javnosti, da su se dešavali incidenti u kojima žene pokušavaju da rastrgaju odeću onih koje nose Diorove opulentne ekstravagancije. New Look je bio oda radikalnosti i odvažnosti da se zaroni u potpuno novi svet. Dior je definisao put, a drugi su sledeli.
Nedugo nakon njegove prve prezentacije na Aveniji Montaigne visoko društvo Evrope, kao i sve bogatija američka elita postali su Dior fanatici i krajnje suptilan modni kreator stvorio je imperiju zasnovanu na begu od realnosti i stvaranju fantastičnog univerzuma. Upravo adresa 30 avenue Montaigne predstavlja mesto na kom je Dior stvorio utočište u svet čudnovatog i epicentar jedne ideje koja se preko sedam decenija prenosi, s jednog kreativnog direktora na drugog, sa ciljem da se ideja Christiana Diora zadrži, a opet interpretira u skladu sa duhom vremena.
Pored toga što se na ovoj adresi nalazio atelje za izradu odeće, određene prostorije korišćene su kao mesta gde su se kolekcije predstavljale. Ukrašene kreatorovim omiljenim stilom, neoklasicizmom u maniru kralja Louis XIV, prostorije na ovoj adresi bile su omaž dekadenciji u vidu komada nameštaja od lakiranog drveta, kristalnih lustera i pozlaćenih ogledala. Za samo sedam godina, tim od 85 ljudi uvećao se na oko hiljadu što ide u prilog činjenici da je Dior postao najveći modni superstar pedesetih. Samim tim, radni prostor uvećan je na pet spratova i postao je mesto u kom živi visoka moda. Moda, enterijer i arhitektura postali su jedno.
DNK KUĆE LUKSUZA
Dior je sa relativno malim brojem simbola kreirao lični vokabular i na taj način osmislio vizuelni narativ. Njegova najveća inspiracija oslanjala se na mirne dane i boravak u prirodi, tačnije u vrtu koji je pažljivo kultivisao. Diorova kuća u mestu Granvil danas je muzej gde je u stvari započeta ideja modnih formi nadahnutih različitim cvetovima. Njegovo obožavanje Toile de Jouy paterna iz 18. veka i dan-danas je vidljiva u modnim kolekcijama kuće, ali i u enterijeru novog objekta, jednako kao i motivi zvezda i tarot karti koje je Dior obožavao. Kreator je bio sujeveran i čitanje sudbine iz tarota mu je posebno pomagalo tokom nestanka voljene sestre Catherine koju su tokom Drugog svetskog rata zarobili Nacisti. Život kreatora poslužio je kao neiscrpan izvor inspiracije u osmišljavanju enterijera objekta.
Za Diora jedina adresa na kojoj je on sebe mogao zamisliti da radi jeste 30 Avenue Montaigne. Njegova najveća želja jeste da kreira kuću koja nosi njegovo ime i koja će biti mesto novih ideja, a za njega je to bila zgrada koju je 1865. godine podigao Napoleonov sin. Nakon nekoliko godina intenzivnih radova, Diorov imaginarijum je otvorio svoja vrata. Zgrada koja je preko sedam decenija bila mesto stvaranja elegancije i francuske visoke mode dobila je novo ruho i prošla kroz metamorfozu u objekat koji je danas jedinstven u svetu. 30 Montaigne je hibridna struktura modernog luksuza u kom se kao sastavni elementi nalaze prodajni objekat, restoran, kafe, vrt, saloni za klijente visoke mode, i na kraju muzejski prostor kao svedok vremena. Doajen modernog enterijera i majstor kreiranja luksuznih enterijera luksuznih brendova Peter Marino objedinio je neoklasične elemente objeka sa savremenom pročišćenošću da bi se napravio objekat u kom se svaki univerzum brenda – od odeće, nakita, parfema i predmeta za kuću, prikazuje na sebi svojstven način. Marino je saradnik konglomerata LVMH već 25 godina i ovo je njegov najveći projekat i projektni zadatak da stvori univerzum jednog brenda.
Neutralna koloritna kombinacija enterijera čini već impozantan prostor još većim, parket je tendenciozno osmišljen tako da formira linije naslona Medaljon stolice na kojima su sedele zvanice tokom Diorovih revija. Isti motiv (cannage patern) nalazi se na tašnama koje su smeštene u prizemlju objekta. Grandiozno spiralno stepenište vodi do prvog sprata i sekcije odeće za žene i muškarce, a kao sastavni deo stepeništa nalazi se skulptura ruže visoka osam metara koju je osmislila nemačka umetnica Isa Genzken.
Marino je imao nameru da pored mobilijara, umetnička dela savremenih umetnika učini sastavnim delom prostora, kreirajući na taj način dodatno vizuelno iskustvo za posetioce. S unutrašnje strane enterijer izloženih aksesoara i odeće gleda na ne jedan nego na tri vrta koji su postavljeni u atrijumu objekta. Vrtove je u saradnji sa Marinom kreirao Peter Wirtz, belgijski topijarni arhitekta koji je 2014. godine radio na dizajnu revije visoke mode sa tadašnjim kreativnim direktorom kuće Rafom Simonsom. S obzirom na diviziju proizvoda namenjenu opremanju doma i stonog mobilijara, posetioci ovog zdanja moći će da uživaju u porcelanu i kristalu kuće Dior i to u restoranu koji je simbolično imenovan Monsieur Dior. Angažovanje za ovaj projekat dobio je kuvar Jean Imbert koji je nasledio čuvenog Alaina Ducassea u restoranu hotela Plaza Athenée, koji se nalazi preko puta ulice od 30 Montaigne.
Imbert je od 2019. godine istraživao biografiju Christijana Diora koji je bio ljubitelj nepretenciozne kuhinje i jela kao što su pileće pečenje sa začinskim biljem i poširana jaja sa artičokama. Njegovi favoriti inspirisali su Imberta koji je osmislio jelovnik i koji vodi ovaj restoran i Café Dior u okviru kompleksa. Namera da se posetiocu pruži celokupno iskustvo vidljivo je i u beauty segmentu enterijera gde se nalaze linije kozmetike i parfema, a moguće je imati i spa iskustvo i isprobati najnovije preparate za negu kože. Najbogatije žene na svetu imaju posebno osmišljene salone koji su namenjeni za naručivanje i probavanje kreacija visoke mode. Ono što ni u jednom trenutku ne treba zaboraviti jeste čijnjenica da je svaki segment brenda komercijalan i da ima svoju klijentelu. Dok je za većinu visoka moda imaginarna kategorija, za nekoliko stotina žena iz celog sveta haljine i odela nastala haute couture tehnikama su stvar svakodnevice i samim tim, salonski prostori su krajnje pragmatičan element enterijera, koji je posebno aktivan svakog januara i jula kada se nakon prezentacija kolekcija dešava poručivanje garderobe. Kategorija koja je najbliža najekskluzivnijoj odeći je dijamantski nakit i salon za juvelirstvo gde će klijeti imati mogućnost da rade custom kreacije i da utiču na dizajn komada nakita. Kao vrhunac iskustva ističe se salon u kom posetioci mogu da odsednu i na taj način imaju dvadesetčetvoročasovno Dior iskustvo.
GALERIJA SNOVA
Pored impresivnih prodajnih prostora, vrta i salona, 30 Montaigne je specifičan i arhitektonski jedinstven jer na jednom mestu ima muzejski vredan arhiv koji datira od osnivanja modne kuće. Od 1946. godine, pa do dan-danas La Galerie Dior je mesto u kom se prošlost prepliće i meša, sa ciljem da se naglasi važnost nasleđa u životu jednog brenda. Zajedno sa Diorom koji je relativno malo bio na čelu sopstvenog brenda (preminuo je od srčanog udara sa 52 godine) šest kreativnih direktora imalo je tu čast da njegovu viziju interpretiraju za moderno doba. Yves Saint Laurent, Marc Bohan, Gianfranco Ferré, John Galliano, Raf Simons i Maria Grazia Chiuri preuzeli su tu odgovornost da legat jednog genija iznesu u epohi u kojoj su stvarali. La Galerie je sastavljena od trinaest tema koje je osmislila scenografkinja Natalie Crinière, od kojih svaka beleži određeni trenutak u vremenu. Od mode do parfema, Dior je kao brend definisao moderan duh vremena i jasno obeležio trenutke savremenog društva. Impozantno stepenište koje vodi u La Galerie okruženo je minijaturnim amblemima, kao što su haljine, tašne, parfemi i cipele poslagani tako da formiraju koloritnu skalu od svetlijih ka tamnijim. Kolorama je vizuelno upečatljiv detalj koji je bio korišćen nekoliko godina ranije i to za potrebe izložbe Christian Dior: Designer of Dreams. Ovaj deo prostora kreiran je sa ciljem da njegovi posetioci shvate i razumeju kako je duh jedne ideje opstao i na koji način se on sa svakim angažmanom pažljivo odabranog kreativnog direktora prilagođava duhu vremena. Ovo je epicentar odakle je sve počelo, a s obzirom da su kancelarije i saloni u kojima je Dior boravio u neposrednoj blizini, stiče se utisak da je osnivač kuće i dalje prisutan. Činjenica da su ateljei za visoku modu iznad samog prostora Galerije, šalje se poruka da je visoka moda kao srž i duša ovog brenda i dalje i te kako bitan faktor ovog brenda i njegove persone u svetu mode. Na taj način prošlost je u stvari uvek aktivan deo ovog brenda, element koji mu daje na bajkovitosti i samim tim ga čini jedinstvenim u svetu mode. Galeriju je moguće posetiti uz prethodno zakazan termin.
Činjenica da je za samo dve godine stvoren kompleksan arhitektonski sadržaj u okviru neoklasične zgrade govori o snazi jednog brenda. Ta snaga može se tumačiti na nekoliko načina – od finansijske i kupovne da se prikaže moć koju kuća Christian Dior ima u svetu luksuza, pa do romantične želje da se istorija jednog čoveka i njegov legat po svaku cenu materijalizuju u objektu koji briše granice konvencionalnog prodajnog prostora. Dior je pomerio granice i napravio univerzum u čast svog osnivača. Za najveće modne brendove, nije poenta samo obući klijenta. Ultimativni cilj jeste stvoriti emotivnu vezu sa njim i dati mu priliku da ostvari multisenzorno iskustvo koje prevazilazi modu i flertuje sa svetom kulture, umetnosti i ugostiteljstva. Dior je podigao lestvicu i projektom 30 Montaigne dao zadatak svim konkurentima. U svetu koji je konstantno definisan prodajom preko interneta, pogotovo u periodu pandemije u prethodnih dve godine, konglomerat LVMH različitim projektima pokušava da vrati klijenta u radnje, da ga preokupira, animira i da kupovini da iskustvo za sva čula. Ko Dior voli i ceni, posle posete 30 Montaigne voleće ga još više, a svako ko ne deli tu ljubav ostaće zapanjen snagom brenda i zasigurno će postati fan.
Priredio: Marko Mrkaja
Foto: Shutterstock, Kristen Pelou, Instagram
