Odlazak legende funk muzike Betty Davis: Bila je Madona pre Madone i Prince pre Princa!

Ovako je o Betty govorio njen suprug, slavni jazz muzičar Miles Davis.

Funk i soul ikona, bivša supruga jazz legende Milesa Davisa i prijateljica Jimija Hendrixa i Sly Stonea, Betty Davis nestala je sa scene 1979. U žižu interesovanja nakratko ju je vratio dokumentarac reditelja Phila Coxa, “They Say I’m Different”, koji je izašao 2017. Prema pisanju magazina Rolling Stone, Betty je umrla u svom domu u Pittsbughu, u 77. godini. Uzrok smrti nije objavljen. A, ko je, zapravo, žena koja je sa samo tri muzička albuma uspela toliko da utiče na istoriju muzike i bez koje stvaralaštvo The Rootsa, Outkasta, Eryke Badu ne bi bilo isto? Upamćena kao prva pevačica koja je spojila provokativni seksepil sa tvrdim funk zvukom i kao supruga Milesa Davisa, iako je sa muzičarem provela u braku samo godinu dana, trebalo bi je ceniti zbog toga što je upravo ona utrla put mnogim pevačicama koje su došle nakon nje.

Rođena je kao Betty Mabry 1945. i odrasla u Severnoj Karolini, odakle se seli u Pittsburgh, da bi sa 16 otišla u New York, upisavši Fashion Institute of Technology.  Upijala je kulturu Greenwich Villagea i muziku ranih 1960-ih. Radila je kao DJ u klubu Cellar, multikulturalnoj umetničkoj koloniji modela, studenata dizajna, glumaca i pevača. I ona je radila kao model, slikajući se za naslovne strane časopisa Seventeen, Ebony i Glamour. Ključna stvar za njene muzičke početke bilo je upoznavanje sa Jimijem Hendrixom i Sly-jem Stoneom, dok je njen prvi singl producirao soul pevač Lou Courtney. Singl se zvao “The Cellar”. Snima nekoliko pesama dok je bila u vezi sa Hughom Masekelom, 1968, a potom i sa MIlesom (1969). Tada je u studiju Columbia Recordsa snimila najmanje pet pesama, za koje producenti nisu bili zainteresovani, ali ih objavljuju mnogo godina kasnije, 2016 (The Columbia Years, 1968–1969). Nakon završetka braka s Milesom, Betty se seli u London, gde nastavlja manekensku karijeru. I u Velikoj Britaniji se bavila muzikom, a onda se vraća za USA i 1973. izdaje prvi funk album, “Betty Davis”. Objavila je još dva studijska albuma “They Say I’m Different” (1974) i prvenac za izdavačku kuću Island Records “Nasty Gal” (1975). Nijedan od tri albuma nije imao komercijalni uspeh, ali je Davisova kao pevačica postala kultna figura, delom zbog svojih neskrivenih seksualnih tekstova i načina na koji je izvodila pesme, a koji je u to vreme smatran kontroverznim. U Americi su bili zabranjeni njeni nastupi na televiziji, zbog seksualno-agresivne scenske persone. Neki od koncerata su bojkotovani, a mnoge pesme nisu puštane na radiju zbog pritiska određenih verskih grupa. Carlos Santana se prisetio jednom prilikom Betty, opisavši je kao nesalomivu ličnost, osobu koja se ne da ukrotiti –  muzički, filozofski i fizički, bila je ekstremna i privlačna. A njen bivši muž, Miles Davis, u autobiografiji koju je izdao 1989. godine, opisao ju je rečima: “Madonna pre Maddone i Prince pre Princea”. U istoj knjizi, Miles je govoreći o krahu njihobvog braka istakao da nije mogao da toleriše njen odos sa Hendrixom, tvredći da su Jimmy i Betty bili ljubavnici, što je ona kasnije negirala. 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Mara Balls (@maraballs)

Pre četrdeset i nešto godina, davne 1979. Betty se povlači sa muzičke scene i vraća se u rodni Pittsburgh, gde živi povučeno do kraja života. U potragu za njom se pre nekoliko godina dao reditelj Phil Cox, koji je uspeo da je snimi u njenom domu, ali tako da se na filmu ne vidi njeno lice, već samo silueta. U pitanju je dokumentarac “They Say I’m Different”, u kome je Betty govorila o svom odrastanju, muzici i braku sa MIlesom. Otkrila je da je muzika oduvek bila deo njenog bića, da je prvu pesmu napisala sa 12, te da od tada nije prestajala da piše. Miles ju je ohrabrio da peva, a ona je  bila njegova spona sa tadašnjom kontrakulturnom i uzburkanom stvarnosti (1968. godina bila je luda za čitavu planetu, a ne samo u Americi). Uticala je na promenu njegovog stila oblačenja, upoznala ga je sa  distorziranim zvukom Jimija Hendrixa i galopirajućim ritmom. No, otkrila je i da joj nikako nije bilo lako u braku sa njim.

Svakim danom koji sam proživela sa njim zaslužila sam prezime Davis. Miles je bio energija. Nekad svetla. Nekad tamna. I bio je besan. Nikome nikad nisam rekla koliko je bio nasilan. Kad sam ga napustila sve to sam stavila na svoja tri albuma tvrdog funka.

Karijeru je završila zato što su joj “belci iz muzičke industrije” sugerisali da treba da menja zvuk, izgled, da se uklopi u masu kako bi potpisivala muzičke ugovore. “Ubrzo sam naučila da zvezde pate i gladuju u tišini”, rekla je Betty, koja je lično platila veliku cenu za to što je bila drugačija, ali joj je to pomoglo da se u istoriji muzike svrsta u red izuzetnih izvođača, sa samo tri albuma napravivši nešto što neki muzičari ne bi mogli ni za tri života. 

Napisala: Jelena M. 

Fotografije: Native Voice Films (plakat filma “Betty Davis – They Say I’m Different”)

Najnovije