Na Lidu se ovih dana smenjuju velika autorska imena, holivudske zvezde i filmovi koji bi, ako ispune očekivanja, narednih meseci mogli da budu među najzvučnijim naslovima u trci za najvažnije filmske nagrade.
Ovogodišnje, 83. izdanje Venecijanskog filmskog festivala održava se od 2. do 12. septembra, a u glavnom takmičarskom programu nalazi se 21 film. Među rediteljima su Danny Boyle, Martin McDonagh, Werner Herzog, Lee Chang-dong, Hirokazu Kore-eda, Nanni Moretti i Florian Zeller.
Ipak, ovogodišnja Venecija nije samo parada velikih imena. Filmovi koji privlače pažnju govore o moći medija, politici, ratu, savremenoj Americi, usamljenosti, ljubavi i granicama između dokumentarnog i igranog filma.
Ukratko — o svemu onome što trenutno zaokuplja svet. Filmove, o kojima se posebno priča u Veneciji, pogledajte u nastavku.
„Ink“: Danny Boyle ulazi u svet Ruperta Murdocha
Festival je otvorio „Ink“, novi film Dannyja Boylea, i teško je zamisliti aktuelniju temu za početak ovogodišnje Venecije.
Film nas vraća u London 1969. godine i prati transformaciju lista The Sun nakon što ga preuzima Rupert Murdoch. U središtu priče ipak nije samo Murdoch, već urednik Larry Lamb, kojeg igra Jack O’Connell, i njegova ambicija da od novina napravi masovni fenomen. Guya Pearcea gledamo u ulozi Murdocha, dok Claire Foy takođe ima jednu od važnijih uloga.
Boyle, reditelj filmova Trainspotting i Slumdog Millionaire, ovde ne priča samo priču o nastanku jednog medijskog carstva. „Ink“ postavlja mnogo šire pitanje: šta se događa sa novinarstvom kada borba za publiku postane važnija od tradicionalnih profesionalnih principa?
I upravo zbog toga film deluje posebno savremeno. Svet iz 1969. godine u kojem novine menjaju pravila igre nije toliko daleko od današnjice u kojoj se mediji bore za klikove, pažnju, algoritme i opstanak u eri veštačke inteligencije. „Ink“ je zato mnogo više od istorijske drame. To je film o trenutku kada se promenio način na koji informacije osvajaju publiku i o posledicama te promene.
„Wild Horse Nine“: Martin McDonagh u svom mračnom, duhovitom izdanju
Ako postoji film koji spaja prestižnu festivalsku atmosferu sa glumačkom postavom zbog koje publika odmah želi da ga vidi, to je „Wild Horse Nine“ Martina McDonagha. Reditelj filmova Three Billboards Outside Ebbing, Missouri i The Banshees of Inisherin vraća se crnom humoru, ovog puta uz Johna Malkovicha, Sama Rockwella, Stevea Buscemija, Parkera Poseyja i Tom Waitsa.
Priča je smeštena u period neposredno pred vojni puč u Čileu 1973. godine. Dvojica CIA agenata šalju se iz Santjaga na Uskršnje ostrvo, gde njihova misija počinje da se komplikuje.
To je teren koji McDonaghu savršeno odgovara: istorijski trenutak velikih posledica, apsurdna situacija, likovi koji pokušavaju da zadrže kontrolu i humor koji je istovremeno zabavan i neprijatan. „Wild Horse Nine“ je upravo jedan od filmova koji bi mogao da obeleži ovogodišnju festivalsku sezonu i jedan od prvih naslova koji će se ozbiljno pominjati kada počne priča o nagradama.
„Bucking Fastard“: Rooney i Kate Mara u najzagonetnijem filmu Venecije
Werner Herzog nikada nije bio reditelj od kojeg publika može da očekuje nešto sasvim konvencionalno, pa je njegov novi film „Bucking Fastard“ već obavijen posebnom dozom misterije. Glavne uloge imaju Rooney Mara i Kate Mara, koje igraju sestre bliznakinje čiji odnos postaje centralni element priče.
Sam spoj Herzogovog autorskog senzibiliteta i dve sestre koje igraju bliznakinje dovoljan je da film postane jedan od najintrigantnijih naslova festivala. I dok se o nekim filmovima mesecima pre premijere zna gotovo sve, „Bucking Fastard“ je zadržao nešto mnogo dragocenije — osećaj misterije. A u vremenu kada se gotovo svaki detalj velikih filmskih premijera unapred otkriva, to je već ozbiljna prednost.
„Possible Love“: povratak Lee Chang-donga
Južnokorejski autor Lee Chang-dong vraća se u Veneciju filmom „Possible Love“, jednim od velikih autorskih naslova ovogodišnje konkurencije. U glavnim ulogama su Jeon Do-yeon, Sul Kyung-gu, Zo In-sung i Cho Yeo-jeong, a film traje gotovo tri sata.
Chang-dong je poznat po tome što intimne odnose svojih junaka koristi kao polazište za mnogo šira pitanja o društvu, klasi, željama, usamljenosti i ljudskoj prirodi. „Possible Love“ zato nije tip filma koji nužno pokušava da osvoji publiku spektaklom. Njegova snaga je upravo u sporijem, introspektivnom pristupu i atmosferi.
Za ljubitelje ozbiljne svetske kinematografije, ovo je jedan od naslova koji će se gotovo sigurno dugo analizirati nakon festivala.
„Primetime“: Robert Pattinson u priči koja briše granicu između zabave i eksploatacije
Robert Pattinson nastavlja da bira uloge koje su daleko od klasičnog hollywoodskog glamura. U filmu „Primetime“, reditelja Lancea Oppenheima, Pattinson igra lik inspirisan kontroverznim svetom televizijskih emisija koje su se bavile hvatanjem seksualnih predatora.
Film istražuje tanku granicu između zabave, pravde i eksploatacije – odnosno pitanje šta se događa kada tuđa stvarna drama postane sadržaj namenjen publici. Uz Pattinsona igraju Merritt Wever, Skyler Gisondo i Phoebe Bridgers.
Tema je gotovo neprijatno savremena. U vremenu kada se granica između novinarstva, reality programa, društvenih mreža i viralnog sadržaja sve više briše, „Primetime“ postavlja pitanje koje postaje sve važnije: koliko daleko smo spremni da idemo zbog gledanosti?
Pattinson je, u međuvremenu, još jednom pokazao da ga više zanimaju neobični i pomalo rizični izbori nego uloge koje bi mu jednostavno garantovale još jednu dozu hollywoodskog glamura.
„Bunker“: Penélope Cruz i Javier Bardem u psihološkom trileru
Ako želite nešto mračnije, tu je „Bunker“ Floriana Zellera. Reditelj filmova The Father i The Son okupio je impresivnu glumačku ekipu: Penélope Cruz, Javier Bardem, Stephen Graham, Paul Dano i Patrick Schwarzenegger. Zeller ponovo ulazi u prostore u kojima gledalac nije uvek siguran šta je stvarno, a šta posledica psihološkog stanja njegovih junaka.
„Bunker“ zbog toga obećava spoj psihološke drame i trilera, sa fokusom na odnose među likovima i osećaj nelagode koji se postepeno pojačava. A kada imate Penélope Cruz i Javiera Bardema u istom filmu, dovoljno je reći da će i sama njihova pojava biti jedan od razloga zbog kojih će se o filmu pričati.
„Musk“: četiri sata o jednom od najmoćnijih ljudi današnjice
Među filmovima koji su privukli ogromnu pažnju nalazi se i „Musk“, novi dokumentarac oskarovca Alexa Gibneyja o Elonu Musku. Film traje oko četiri sata i već sama njegova dužina pokazuje koliko je projekat ambiciozan.
Gibney se godinama bavi ljudima i institucijama koje oblikuju savremeni svet, a Musk je jedan od najkompleksnijih mogućih protagonista: tehnološki preduzetnik, milijarder, vlasnik velikih kompanija i jedna od najkontroverznijih javnih ličnosti današnjice.
Iako je prikazan van glavne konkurencije, „Musk“ je jedan od naslova koji je uspeo da zauzme veliki deo razgovora oko festivala. Jer pitanje nije samo ko je Elon Musk. Pitanje je koliko jedan čovek može da utiče na tehnologiju, biznis, politiku i način na koji zamišljamo budućnost.
„Don’t Look Back in Anger“: Oasis, braća Gallagher i nostalgija
Venecija ove godine ima i nešto za publiku koja možda nije spremna na četvoročasovne dokumentarce ili psihološke trilere. Dokumentarac „Don’t Look Back in Anger“ bavi se Oasisom i odnosom braće Liama i Noela Gallaghera, uključujući njihovo ponovno okupljanje. Već sam naslov priziva jednu od najpoznatijih pesama benda, ali tema je mnogo šira od muzike.
Oasis je postao simbol jedne epohe britanske pop kulture, a priča o braći Gallagher istovremeno je priča o slavi, rivalstvu, porodičnim odnosima i nostalgiji za vremenom kada je rock bend mogao da bude globalni kulturni fenomen. Upravo zbog toga film bi mogao da privuče i publiku koja inače ne prati festivalski film.
Jer malo šta ima takvu moć kao nostalgija.
