Mlada voditeljka koja donosi svežinu i perspektivu otkrila nam je šta je to što je inspiriše i pokreće ujutru, kako se priprema za izazove tokom dana, ali i kako se nosi sa očekivanjima koja dolaze sa jutarnjim programom.
5:30 Novina u mom životu je da ovo više nije vreme u koje se budim samo pod posebnim okolnostima, već deo moje svakodnevice. Paradoksalno je kada neko ko nije jutarnji tip vodi jutarnji program, ali za sada ta eksperimentalna kombinacija mene i jutra daje dobre rezultate.
6:00 Čitam online izdanja novina i izdvajam tekstove za jutarnje prelistavanje štampe u ,,Novom danu”. Obavljam svoju jutarnju rutinu spremanja, koja je usled pospanosti veoma kratka, a zatim krećem na posao. Kada je leto, lepo je jer se budim uz svitanje i ta jutarnja tišina mi odmah na početku dana ulije spokoj. Kada je zima, početak dana po hladnoći i mraku nije toliko spokojan koliko depresivan. Međutim, biti budan pre svih ima svojih prednosti, bez obzira na godišnje doba. Prija taj mir koji pruža zora, telefon bez poziva i poruka, mogućnost da počnete dan pre većine…
7:00 Šminka, frizura, garderoba, prva jutarnja kafa, finalni pogled na pripremljeni sadržaj i konačno – ulazak u studio. Koliko god da je lepo početi dan kod kuće, uz kafu i doručak u pidžami, toliko sam zavolela i ta jutra na televiziji gde sam već stekla određene rutine koje sam zavolela, sa ljudima koji čine naš jutarnji tim. Zajedno pijemo kafu, družimo se, radimo i pravimo neku divnu atmosferu.
8:00 Naredna dva do tri sata traje naš jutarnji program. Neverovatno je koliko se u tom studiju osećam kao kod kuće, nekada čak i prijatnije nego u bilo kojoj drugoj vrsti interakcije sa ljudima oko sebe. Često, kada sam pod stresom, vreme u studiju bude neka vrsta moje terapije, boravka u sigurnom prostoru, gde se osećam kao da sam ,,svoja na svome”.
11:00 Nakon emisije sledi sastanak sa producentima i dogovor o sutrašnjoj emisiji. Često taj sastanak preselimo u neki od obližnjih kafića i restorana, pa uz doručak brainstormujemo i telefoniramo.
13:00 Tokom radih dana, u ovo vreme počinje moj odmor. Tada se posvećujem sebi, a način na koji to radim se menja iz perioda u period, nekada i iz dana u dan. Često mi prija da samo odspavam, pročitam nešto ili pogledam epizodu serije. Nekada odem i sa drugaricama na kafu ili kod roditelja na ručak. Radni dani naravno ostavljaju manje prostora za druženje, ali to nadomešćujem onda kada sam slobodna.
16:00 Iako se trudim da treniram tokom slobodnih dana, shvatila sam da mi neka vrsta fizičke aktivnosti jako prija i u danima kada radim. Moji prijatelji koji ovo budu čitali će se verovatno smejati uz opasku da ne govorim istinu jer znaju koliko ne volim sportske aktivnosti, ali ja zaista s vremena na vreme koristim svoju joga prostirku za koju me svi pitaju čemu mi služi. Takođe, ovo je period kada jednom nedeljno odlazim na psihoterapiju. Već godinama odlazim kod psihoterapeuta i tvrdim da je za svaki aspekt mog emotivnog, socijalnog i profesionalnog razvoja velikim delom zaslužna terapija. Ona mi pomaže da aktivno učestvujem u sopstvenom životu, da ostvarujem kontakt sa samom sobom i da učim da se nosim sa svojim slabostima i limitima. Svi smo mi naučili da ,,hendlujemo” ljude sa kojima smo u kontaktu, neke više, neke manje uspešno. Međutim kada dođemo do pitanja koliko to uspešno radimo sa nama samima, od iskrenog odgovora zavisi hoćemo li početi da se brinemo o sebi. U tome meni terapija pomaže i volela bih da je na taj način shvate i ostali, pogotovo muškarci, među kojima je traženje pomoći i pokazivanje slabosti veći taboo. Sigurno bismo bili srećnije društvo, sa zdravijim međusobnim odnosima.
17:00 Nastavlja se radni dan. Počinjem sa gledanjem informativnog programa na svim televizijama, stiže mi deo sutrašnje štampe i kreće priprema za novu emisiju. Narednih nekoliko sati su zapravo najvažniji, jer ono što tada spremim je ono što će publika sutra dan gledati te od moje koncentracije i motivacije zavisi koliko će to kvalitetno i zanimljivo biti. Stati ispred kamere je final touch, rad iza nje je ono što određuje koliko će krajnji proizvod biti dobar.
21.00 Idem sa mojom kucom Eli napolje. Ona trči po parku, ja sedim na klupi i to je neka naša slatka rutina.
23.00 Sleepy time! Bacam poslednji pogled na pripremljeni sadržaj za sutrašnji program, obavljam svoju večernju rutinu i odlazim na spavanje. Srećan dan je dan koji sam makar delom provela sa porodicom, prijateljima i osobom koju volim.
Omiljena hrana
Pasta u svim bojama i oblicima, ali ako moram da izdvojim to bi bile all’a carbonara i all’a matriciana uz caprese salatu i čašu belog vina.
Omiljena knjiga
Korekcije i sve od Frenzena! Uz to i Jelinek, Simon de Bovoar, Kafka, Rot… Nikada zapravo ne umem da odaberem omiljenu knjigu, kao ni omiljeni film. Neka preporuka za knjigu bude i novi roman moje drage Staše Bajac ,,Ruka u vatri”.
Omiljena serija:
Mad man, alii Most, Fleabag, Naslednici, Euforija… Slično kao sa knjigama i filmovima, favoriti se menjaju iz perioda u period. Za filmove mi je oduvek bilo lakše da izdvojim autore čiji rad cenim i volim, a kada počnem pojedinačno da izdvajam, uvek se naknadno setim nekog kojeg sam nepravedno zapostavila.
Omiljeni grad
London, u njemu sam se najbolje osećala, energija tog grada je fascinantna. Ali tu je i divni Rim, ali i bilo koji drugi deo Italije.
Brojevi
3 sata traje jutarnji program koji vodi
1 nedeljno praktikuje seansu psihoterapije
Razgovarala: Milena Kitić
Stajling: Milena Kitić
Šminka: Ena Jović
Kosa: Marija Stanišić
Fotografije: Emilija Stanišić, Promo
