U svetu elektronike, postoje umetnici koji ne samo da stvaraju zvukove, već i pomeraju granice muzičkog iskustva. Jedan od tih kreativaca je DJ Kristijan Molnar. Njegova strast prema muzici, duboko razumevanje ritma i neverovatna sposobnost stvaranja atmosfere na plesnom podijumu, čine ga istinskom ikonom gradske underground klubske scene.

Za elektronski zvuk današnjice kaže: “Danas je tehno muzika popularnija nego ikada. Prisutna je u klubovima, na festivalima, u pop kulturi i produkciji, na radiju, TV-u, u restoranima i barovima, na mestima gde treba i ne treba da bude. Ukalupljena je u trendove i raznovrsnija nego pre. Svaki dan možete čuti puno dobre muzike, ali i puno muzike kojoj nedostaje emocija”.

Kristijan Molnar nije samo DJ, on je i muzički kustos koji pažljivo bira ritmove kako bi stvorio nezaboravna muzička putovanja za svoju publiku. “Radio Beograd 202 je poslednje utočište alternativne kulture kod nas. Mene radio održava u kondiciji, kao neki muzički maraton koji nikada ne staje.”

Klikom na barcode zaronite duboko u svet melodija, u Kristijanovu selekciju omiljenih pesama i doživite muziku “više od zvuka – kao putovanje uma, tela i duše”. 

Koliko dugo se bavite muzikom i kako ste se odlučili za ovaj poziv? Ko je imao najveći uticaj?

Radio! Ti mali ljudi sa radija su najviše uticali na mene. Ustvari, oni su DJ-evi? Sada već 15-ak godina stojim za DJ pultom i više ispred istog, toliko sam i na radiju, ali nekako svoj DJ put računam od prve žurke u klubu 20/44. Tamo ću krajem godine obeležiti prvu deceniju.

Šta je po vama najbolje okruženje za slušanje elektronske muzike? Većina je vezuje za dancefloor.

Za slušanje? Prostorija sa dobrim ozvučenjem. Za užvanje? Podijum za ples, intiman i skockan klub.

U kom smeru se elektronska muzika razvija? Koji zvuk dominira poslednjih godina? Šta mislite o toj evoluciji od tehna do zvuka danas?

Elektronska muzika dolazi iz mašina, iz kompjutera, i to je čini pristupačnom. Sa druge strane kontrolišu je ljudi i veoma je podložna promenama. Tako je danas popularnija nego ikada. Tehno je tu, u klubovima, na festivalima. Elektronska muzika je u pop kulturi i produkciji, na radiju, TV-u, u restoranima i barovima, na mestima gde treba I gde ne treba da bude. Možda je na svom vrhuncu, možda je nekada negde zabrane? Dešava se i to. Ukalupljena je u trendove i raznovrsnija nego pre. Konstantno se menja. Svaki dan možete čuti puno dobre muzike, ali i puno muzike kojoj nedostaje emocija.

Koji su trenutno vaši glavni izazovi kao dj-a? Da li se bavite produkcijom muzike?

U ovom trenutku allnighteri koji dolaze, uključujući jedan B2B sa DJ Tennisom. Tom izazovu se bas radujem, Manfredi je fantastičan DJ. Kalendar mi je trenutno popunjen, pauzu jos nisam isplanirao, ali ću, nadam se, nakon leta započeti Remix za Ljubavnike. Trenutno prikupljamo delove po raznim hard diskovima. 

Kako se pripremate za set?

U najboljem scenariju – trening ili istezanje, riba ili crveno meso, kratko piće sa zaposlenima u klubu.

Beogradska publika vas voli, a vaše žurke su uvek veoma posećene. Da li često improvizujete (kako vas publika ponese) ili uvek imate pripremljen set koga se držite?

Pripremljenu muziku uvek imam, za svaki vikend dodam novu, ali set nemam. Odavno sam shvatio da moj pripremljen set može biti dobar, ali teško nešto više od toga.

Žurka/nastup koji vam budi najlepše uspomene.

Toga ima puno. Pre bih izdvojio nesto iz prethodnih meseci, a to je Ritmika u Zadru. Večernja žurka u luci pod otvorenim nebom sa 400 ljudi. Znam da je bilo jako teško organizovati, izbegli smo i oluju, ali na kraju je tu noć moguće samo smehom opisati. Žurka za primer u gradu gde su žurke bile otpisane. Ne znam da li je bilo lepše gledati sa bine, slušati iz publike ili biti deo organizacije.

Koliko se publika u inostranstvu razlikuje u odnosu na domaću i koje tržište je, trenutno, najrazvijenije po pitanju elektronskog zvuka?

Publika se svuda razlikuje, kao i kod nas, zavisi od kluba ili žurke, organizacije, zavisi od muzike. U inostranstvu možes dobiti utisak da su ljudi otvoreniji. Kod nas mnoga imena jednostavno ne prolaze. Za mene je domaća publika zahtevnija, ali može napraviti retko dobru i divlju i nežnu atmosferu. Mnogi našu zemlju vole zbog toga.

Šta vam je doneo rad na radiju i zašto nam je radio i dalje u tolikoj meri važan?

Radio Beograd 202 je poslednje utočište alternativne kulture u našoj zemlji. Neko je, nažalost ne znam ko, ovo nedavno napisao i podsetio me zašto ne odustajem od radija. Neka se slobodno javi. Mene radio održava u kondiciji, kao neki muzički maraton koji nikada ne staje. Tačnije sada staje, ovog meseca pravim pauzu, po prvi put od kada sam na 202-ci.

4 voljena albuma:

The KLF – Chill Out

International Pony – We Love Music

Talking Heads – Remain In Light

Benjamin Clementine – At Least For Now

Razgovarala: Milena Kitić

Fotografija: Benny