Nakon sedmogodišnje pauze, dočekali smo novi album Lily Allenin. West End Girl opisuje — na zadivljujuć, surov način — sporo raspadanje jednog braka, uz kombinaciju tuge i humora koji su postali njen zaštitni znak.
„Istina je,“ kaže Allen za Harper’s Bazaar Us, „da sam mogla da sedim na krevetu i plačem, ili da kažem: ‘Pobrininuću se za nas i ići na posao.’“
I to je upravo uradila. U naslovnoj pesmi čujemo kako je sve počelo divno — vrtlog romanse i ukusno nameštena kuća u Bruklinu. Ali nešto ne štima, i posle iznenadnog telefonskog poziva granice počinju da se brišu. Kada upoznamo „Madeline“ — ne-baš-ljubavnicu koja govori jezikom „ljubavi i svetlosti“ — brak je očigledno osuđen na propast.
Allenin glas na West End Girl zvuči prelepo, kao i uvek, ali album definiše radikalni nivo iskrenosti. Slušanje njenih tekstova deluje kao prisluškivanje privatnog razgovora — tera vas da se trznite, nasmejete i setite sopstvenih grešaka u ljubavi. Pevačica je pojasnila da su pesme mešavina stvarnih događaja i fikcije „inspirisane“ njenim sada razvedenim brakom s glumcem Davidom Harbourom, a ne istinita priča. Ipak, neke situacije koje opisuje deluju vrlo konkretno. U pesmi „Pussy Palace“, na primer, priseća se otkrića „seks igračaka, analnih čepova, lubrikanata“ i „stotina kondoma“ — sve to u kesi iz prodavnice. Drugi stihovi aludiraju na seksualnu zavisnost, laži i emocionalnu manipulaciju, dok njena junakinja očajnički traži ljubav. Ovaj nivo detaljnosti neistražen je čak i za Allen, poznatu po provokativnoj iskrenosti. West End Girl nije samo redefinicija albuma o raskidu — on postavlja novi standard onoga što znači biti ranjiv.
Postoji album o raskidu za svaku vrstu kraja
Jagged Little Pill Alanis Morissette je katarzični zvučni zapis druge faze tuge — besa! — dok melankolični Rumours grupe Fleetwood Mac deluje kao utešna ruka koja te vodi kroz sećanja na vezu s blagim osmehom. U 2000-im, Adele je izdala dva instant klasika tog žanra: 19 i 21. Njena privlačnost ležala je u univerzalnosti — većina ljudi mogla je da se prepozna u tekstovima pesama „Someone Like You“ i „Rolling in the Deep“, i bilo je nebitno o kome su zaista pisane.
Ali kako smo ušli u 2010-te, naša očekivanja su se promenila. Realiti televizija stvorila je nove zvezde, gde je spremnost na deljenje zamenila tradicionalni talenat. Čak su i A-lista poznatih počeli da nas puštaju u svoje domove — i veze — putem društvenih mreža. Odjednom smo znali mnogo više o poznatima — i želeli smo još više detalja.
Zato je Red, album o raskidu Taylor Swift iz 2012, bio tako sočan. Sadržao je pesme kao što su „We Are Never Ever Getting Back Together“ i „All Too Well“, za koje se sumnjalo da su o Jakeu Gyllenhaalu. (Godine 2021. Swift je ponovo snimila album i objavila desetominutnu verziju potonje pesme, s još više detalja o burnoj vezi s velikom razlikom u godinama.)
A 2016. godine, Beyoncé je otvorila dušu kao nikada pre na Lemonade. Album je istraživao crnačko žensko iskustvo i bračnu neveru — temu za koju se nagađalo da je poznata i njoj samoj, iako to nikada nije javno priznala. U međuvremenu, 2018. Ariana Grande objavila je „thank u, next“, pesmu u kojoj bukvalno nabraja svoje bivše po imenu — ton pomirenja i zahvalnosti. Te iste godine Allen je izdala svoj doprinos žanru: No Shame, četvrti studijski album koji je istraživao postepeni raspad njenog prvog braka i mentalne krize koje su usledile.
Ako je taj album bio odbacivanje srama, West End Girl govori o tome koliko lako osoba koju voliš može učiniti da te sram proguta. Allen nije samo iskrena — ona je ogoljena. Priča vrlo specifičnu priču, ali punu univerzalnih trenutaka. U pesmi „Tennis“, seća se muža koji joj pokazuje fotografiju na telefonu, a zatim ga prebrzo povlači nazad. (Ako to nikad niste doživeli, čestitamo!) „Sve sam ti dala,“ žali se u „Just Enough“, pesmi o muškarcu koji je navodi mrvicama pažnje i zbog kog se preselila preko okeana. („Zar se svi nismo smanjili zbog nekog, nadajući se da će voleti tu našu manju verziju?“) „Moji prijatelji kažu da si lud,“ viče u „Beg for Me“, pesmi o najprepoznatljivijem osećaju od svih — potrebi za validacijom od muškarca kojeg više ne podnosiš.
Pre West End Girl, poslednji veliki album o raskidu koji je uzdrmao kulturu bio je The Tortured Poets Department Taylor Swift iz 2024. Većina pesama na tom albumu, punom ogoljenih emocija, smatrala se inspirisanim njenom kratkom vezom sa frontmenom benda The 1975, Mattyjem Healyjem. Ali neke pesme — poput „Black Dog“, gde Swift prati lokaciju misterioznog ljubavnika dok ulazi u londonski pab — mogle su biti i o glumcu Joeu Alwynu, njenom višegodišnjem partneru. U celini, Swift i dalje komunicira kroz nagoveštaje i metafore.
Nasuprot tome, Allenino delo potpuno odbacuje dvosmislenost. Ona istražuje jedno od poslednjih tabua — otvorene veze — s bolnom iskrenošću, predstavljajući svoju junakinju kao nevoljnu učesnicu koja, umesto da izgovori svoja prava osećanja, dopušta partneru da stalno menja pravila. „Ne želim da spavam ni sa kim drugim, znam da je to sve što ti želiš. Toliko sam posvećena da bih izgubila sebe, samo da te ne izgubim,“ peva u „Nonmonogamummy“.
Iako taj aranžman ima progresivnu fasadu, ona se i dalje oseća kao deseksualizovana, obesnažena supruga. „Znam da si me pretvorio u Madonu, a ja želim da budem tvoja kurva,“ peva u „Sleepwalking“, dok u „Relapse“ priznaje: „Pokušala sam da budem tvoja moderna žena, ali dete u meni protestuje.“ To je podsetnik da odbacivanje monogamije ne briše rodne neravnopravnosti u vezi — niti te štiti od izdaje; može te samo učiniti još usamljenijom.
West End Girl naglašava kako je ranjivost postala najvrednija valuta u pop muzici. U 2024, Brat — album Charli XCX koji je definisao duh vremena — bio je podjednako poznat po svojoj brutalnoj iskrenosti koliko i po hedonizmu. Pesma „Girl, so confusing“, njen duet s Lorde, sadržala je nivo otvorenosti koji nikada pre nismo čuli u pesmi tog zvuka. Lirski udarci nastavili su se i na remix albumu Brat i na Lordeinom albumu iz 2025, Virgin, koji je još dublje istraživao njen bolan odnos prema sopstvenom telu i samopoštovanju.
Allen nije samo gurnula ta vrata ranjivosti — ona ih je razbila. Njen album preoblikuje pojam iskrenosti, dižući lestvicu u trenutku kada svoje živote dokumentujemo više nego ikad, ali delimo manje nego ikad.
Foto: Promo
