Ko je bila Joan Didion? Žena o čijoj smrt planeta bruji već nedelju dana

Čuvena američka književnica, društvena kritičarka, novinarka, modna ikona i scenaristkinja menjajući sebe, menjala je svet.

Novinarka, spisateljica, kolumnistkinja, scenaristkinja, kritičarka, dobitnica brojnih nagrada, modna ikona... Joan Didion preminula je u 87. godini, od posledica Parkinsonove bolesti. 

Joan je rođena 1934. godine u Sakramentu, a njena najranija literarna fascinacija vezuje se za Ernesta Hemingveja, koga je još kao dete pomno proučavala. 1956. godine diplomira englesku književnost i jezik na Berkliju. U međuvremenu se prijavila na konkurs magazina Vogue, gde počinje da radi kao novinar, a dve godine kasnije upoznaje muža, takođe novinara, John Gregory Dunne-a. 

1961. objavljuje u Vogueu čuveni esej o samopoštovanju. 

Njeni eseji, memoari, romani i scenarija bili su hronika savremenog američkog društva, a ona retka ženska figura koja se isticala u dominantno muškoj oblasti, takozvanom „literarnom novinarstvu“ koje je autorima dozvoljavalo da zauzmu ličniju perspektivu u svojim tekstovima. Njegovi predstavnici su još i Truman Kapoti, Hanter S. Tompson, Norman Majler i drugi. Na Joanino pisanje najviše je uticalo odrastanje i kasniji život u Kaliforniji. U zbirci eseja "Teturanje ka Vitlejemu", čiji je naslov pozajmljen od pesnika Vilijema Batlera Jejtsa, bavila se novonastalom kulturom hipika u San Francisku šezdesetih godina. Taj esej Njujork Tajms je u svojoj recenziji nazvao "jednim od najboljih tekstova koje je iko u Americi objavio u nekom časopisu." Didion u njemu daje sirov i istinit prikaz dešavanja u Kaliforniji, praćenog dekadencijom i porocima, poput susreta sa detetom predškolske dobi, koje kroz igru konzumira LSD. Omaž njenom delu dala je Joan Mitchel 1991, pesmom koja nosi istovetni naziv.

Čuvena je i njena knjiga eseja "Beli album", iz koje je najcitiranija rečenica "Pričamo sebi priče kako bismo preživeli". Didion je, zajedno sa suprugom, autorka nekoliko scenarija. Za vreme života u Los Anđelesu napisala je “The Panic in Needle Park “ (kasnije prvi film Ala Paćina), “True Confessions”, “Up Close & Personal”, kao i “A Star Is Born”, 1976, po kojem je kasnije snimljen čuveni film sa Barbrom Strejsend i Krisom Kristofersonom, a koji je četrdeset i nešto godina kasnije, zahvaljujući modernoj adaptaciji Bredlija Kupera, nagrađen Oskarom. 

Poslednjih godina u žižu javnosti dospeva zbog ličnih tragedija, u razmaku od samo dve godine izgubila je ćerku Kintanu Ru Dan i supruga. John se 2003. godine za vreme večere srušio za stolom i umro od srčanog udara, a suočavanju sa gubitkom voljene osobe, u kojoj nije štedela emocije, Didion je opisala u knjizi "Godina magičnog razmišljanja". Dve godine kasnije, nakon smrti muža, Didion gubi i ćerku, koja umire od akutnog pankreatitisa u 39. godini. Joan i njoj posvećuje knjigu "Plave noći". 

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by The WIE Suite (@thewiesuite)

Dela Joan Didion su iskrena, pronicljiva, protkana skepsom i osećanjem nezadovoljstva. Los Anđeles Tajms ju je hvalio kao "stilistu bez premca",a britnaski pisac Martin Ejmis opisao kao "pesnikinju velike kalifornijske praznine". Među njima se još izdvajaju "Knjiga zajedničkih molitvi", "Majami" i "Salvador". Tadašnji američki predsednik Barak Obama, 2013. godine, dodelio Nacionalnu medalju za umetnost, a 2015. godine postaje zaštitno lice modne kuće Celine, u svojoj 80. godini, kada slika reklamnu kampanju sa ogromnim naočarima za sunce. 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Olga Chee-a-tow (@olgach1)

Njen život i karijera opisani su u dokumentarnom filmu iz 2017, "Joan Didion: Centar neće izdržati", čiji je autor njen nećak, glumac Grifin Dan.

Tekst: Jelena M. 

Fotografije: Profimedia, Instagram/@esther.croudo, Instagram/@femcity

 

Pročitajte još

Pročitaj još