Odgovaramo: 7 “modernih” pitanja koja se najčešće postavljaju dermatologu

Pitanja koja imammo danas za našu kozmetičarku ili za dermatologa, poprilično se razlikuju od onih koja smo imali pre desetak godina. Razlog za to krije se naravno u napretku nauke, medicine, a samim tim i kozmetičke industrije.
Naše majke na lice stavljale su možda hladno ceđeno ulje lavande ili masline ali ne i serum vitamina C ili niamicidin. Ko je u prednosti? One ili mi? Otkrijte u nastavku teksta.

1. Da li suplementi kolagena zaista rade?

Ukoliko pogledate većinski deo podataka u ovom trenutku, uopšte ne postoji dovoljno jak dokaz da suplementi kolagena zapravo deluju. Razlog za to krije se u činjenici da je kolagen protein, baš kao da ste pojeli parče mesa ili tofua. Sve što će se dogoditi jeste to da će vaš želudac razgraditi ovaj sastojak u aminokiseline i neće razmišljati o tome kako sada to mora poslati direktno u kožu, već će kao i sve ostalo, završiti po vašem čitavom organizmu. Takođe, ako sebi možete da priuštite kupovinu ovog suplementa, a on nije jeftin, onda ste vrlo verovatno i tip osobe koji redovno koristi kremu sa zaštitnim faktorom, pridržava se kvalitetne i zdrave ishrane, koristeći pritom reodvno retinol. Dakle, vrlo je teško shvatiti, šta je od svih ovih stvaki zapravo učinilo najviše benefita za vašu kožu – da li je to bio kolagen ili ipak nešto drugo?

2. Kada je pravo vreme da se počne sa botokosom i antiaging tretmanima?

Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja kozmetičarima povodom ove problematike jeste da li sam suviše mlada ili suviše stara da počnem? Istina je da se pravi odgovor ne nalazi u vašim godinama.
Da li bi trebalo da pribegnete ovom tretmanu zavisi isključivo od stanja vaše kože, tačnije od starosti vaše kože. Možda ste već prilično zagazili u 30-te i jedva da imate vidljivu boru, zahvaljujući genetici, odgovarajućoj nezi, neizlaganju suncu. Dok sa druge strane možete da imate drugaricu koja ima 27 godina, deblju kožu, sklonija je aktivnostima napolju i već neko vreme poseduje vidljive bore na čelu ili oslabljen volumen tkiva na licu. U ovom slučaju, iako imate 27 ili možda i 25 godina, razumno je da počnete sa razmišljanjem na temu antiaging tretmana i posavetujete se o tome sa kozmetičarom.

3. Da li će moje bubuljice ikada nestati?

Možda hoće, ali realnost za većinu žena je takva da ova pojava neće nestati ni tokom njihovih 30-ih godina, pa ni kasnije. Dobra vest je da odgovarajuća nega kože i rutina koje se redovno pridržavate na kraju donosi rezultate, a pomaže i kod prevremenog starenja. Sveukupan zaključak je da će sa godinama vaša koža svakako izgledati bolje.

4. Da li redovna nega kože sa odgovarajućim proizvodima daje rezulatate?

Zavisi kakva redovna nega i opet naravno, kakva je vaša koža. Tržište je došlo do apsolutnog prezasićenja po pitanju kozmetike za negu lica. Količina proizvoda koje koristi prosečna osoba danas, dva do tri puta je veća od broja proizvoda koji su se koristili pre desetak godina. Ok, nauka je možda napredovala, ali svakako stvari su na kraju dana opet individualne. Na primer, zašto biste koristili serum niacinamida ili traneksaminske kiseline, kada sva svojstva ovih sastojaka možete da nađete u vitaminu A, koji je pritom odličan saveznik i u borbi protiv akni i pigmentacije? Manje je više, nije samo zlatna modna jednačina.

5. Da li je SPF u kremama za lice ekvivalent onome u losionu za sunčanje?

Da. Nivo zaštite od štetnog uticaja sunca koji se nalazi u kremama za negu lica, jednak je onome koji se nalazi u kremama za telo.
Međutim, glavni problem jeste taj što su formule za lice manje otporne na vodu i nanose se u značajno tanjem sloju od krema za sunčanje. Tako da iako štite od štetnog uticaja sunca, ne mogu da ponude isti nivo zaštite. Takođe, važno je napomenuti da proizvodi za lice poseduju SPF ali ne i UVA zaštitu.

6. Da li ishrana učite na pojavu bubuljica i akni?

Za pojavu ovog neželjenog stanja kože uglavnom je zaslužna genetika, ali i hormoni. Najamnji udeo čini ishrana. Mlečni proizvodi mogu doprineti stvaranju bubuljica, ali i generalno preterivanje sa određenom vrstom proizvoda. Tu su naravno slatkiši, što svi znamo ili bi makar trebalo. Ono što možda ne znamo, a deramtolozi znaju, jeste da čak ni promena režime ishrane i korišćenje prepisanih proizvoda, neće doneti preterano velike rezulate ako ste ovoj pojavi skloni, pogotvo ukoliko je ona genetska ili hormonska.